Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba.
Svake godine, hiljade pacijenata u Srbiji čekaju na transplantaciju organa, a broj onih koji čekaju na transplantaciju daleko premašuje broj donora. Doniranjem organa možete pomoći u smanjenju liste čekanja i pružiti šansu onima kojima je transplantacija jedini izlaz.
Osim što spašava život, transplantacija omogućava pacijentima da se vrate u normalan život, obavljaju svakodnevne aktivnosti i ponovo uživaju u životu. Doniranje organa nije samo medicinski čin, već i čin solidarnosti, koji može napraviti razliku između života i smrti.
Iako preovladava stav da je SPC protiv transplantacije i doniranja organa i da to nije u skladu sa hrišćanstvom, to nije tačno.
Christophe ARCHAMBAULT / AFP / Profimedia
SPC je uvek imala dobronameran stav prema transplantaciji organa
Naime, Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je 22. oktobra da je njen Sveti arhijerejski sabor još 2004. godine doneo stav kojim se saglašava sa transplantacijom organa, ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe i ukoliko je donatorova porodica posmrtno dala saglasnost.
SPC je tada navodela da je uvek imala, sada ima, i ubuduće će imati "otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organa".
Da je to tako potvrđuje i priča Dušice Petronijević koja je dala saglasnost za doniranje organa svog sina Igora i tim humanim gestom spasla tri života.
Ona kaže da je mučilo to što je sina poslala pred Boga bez dela njega, ali da joj je sveštenik rekao da nema razloga za brigu.
- Odem ja u crkvu i razgovaram sa mojim popom. Rekoh: "Ja bih vas nešto pitala, jer me već to muči. Sad ne znam da li sam ispravno uradila za mog sina ili je to za Boga neispravno da sam ga na nebo ispratila bez srca. Možda to njemu tamo fali".
Kaže da joj je sveštenik odgovorio da se ne sekira i da treba da bude srećna što je to uradila.
- Rekao mi je i da mi je Bog na tome zahvalan jer sam time tri života spasila - rekla je ova hrabra majka.
Kese srebra, o kojima Sveti Teofan govori, predstavljaju blagodati koje svaki vernik prima kroz svete tajne, i to je početak duhovnog rasta i služenja. Verovanje u Hrista nije samo pasivno prihvatanje, već aktivno služenje i davanje plodova vere. Sveti Teofan nas podseća da je vera ne samo pitanje pristajanja uz Hrista, već i pitanje lične odgovornosti, jer na kraju vremena Gospod će suditi svakom od nas na temelju toga šta smo učinili sa darovima koje smo primili.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
Posle molitvenog bdenja u Bazilika Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve pozvao je na kraj sukoba i povratak dijalogu, dok je predsednik SAD reagovao oštrom porukom u kojoj dovodi u pitanje okolnosti izbora Svetog Oca.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
