Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba.
Svake godine, hiljade pacijenata u Srbiji čekaju na transplantaciju organa, a broj onih koji čekaju na transplantaciju daleko premašuje broj donora. Doniranjem organa možete pomoći u smanjenju liste čekanja i pružiti šansu onima kojima je transplantacija jedini izlaz.
Osim što spašava život, transplantacija omogućava pacijentima da se vrate u normalan život, obavljaju svakodnevne aktivnosti i ponovo uživaju u životu. Doniranje organa nije samo medicinski čin, već i čin solidarnosti, koji može napraviti razliku između života i smrti.
Iako preovladava stav da je SPC protiv transplantacije i doniranja organa i da to nije u skladu sa hrišćanstvom, to nije tačno.
Christophe ARCHAMBAULT / AFP / Profimedia
SPC je uvek imala dobronameran stav prema transplantaciji organa
Naime, Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je 22. oktobra da je njen Sveti arhijerejski sabor još 2004. godine doneo stav kojim se saglašava sa transplantacijom organa, ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe i ukoliko je donatorova porodica posmrtno dala saglasnost.
SPC je tada navodela da je uvek imala, sada ima, i ubuduće će imati "otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organa".
Da je to tako potvrđuje i priča Dušice Petronijević koja je dala saglasnost za doniranje organa svog sina Igora i tim humanim gestom spasla tri života.
Ona kaže da je mučilo to što je sina poslala pred Boga bez dela njega, ali da joj je sveštenik rekao da nema razloga za brigu.
- Odem ja u crkvu i razgovaram sa mojim popom. Rekoh: "Ja bih vas nešto pitala, jer me već to muči. Sad ne znam da li sam ispravno uradila za mog sina ili je to za Boga neispravno da sam ga na nebo ispratila bez srca. Možda to njemu tamo fali".
Kaže da joj je sveštenik odgovorio da se ne sekira i da treba da bude srećna što je to uradila.
- Rekao mi je i da mi je Bog na tome zahvalan jer sam time tri života spasila - rekla je ova hrabra majka.
Kese srebra, o kojima Sveti Teofan govori, predstavljaju blagodati koje svaki vernik prima kroz svete tajne, i to je početak duhovnog rasta i služenja. Verovanje u Hrista nije samo pasivno prihvatanje, već aktivno služenje i davanje plodova vere. Sveti Teofan nas podseća da je vera ne samo pitanje pristajanja uz Hrista, već i pitanje lične odgovornosti, jer na kraju vremena Gospod će suditi svakom od nas na temelju toga šta smo učinili sa darovima koje smo primili.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Inicijativa Usamea Zukorlića da se na vakufskoj parceli izgradi veliki versko-obrazovni kompleks otvara šira pitanja – o nasleđu rahmetli muftije Zukorlića, o borbi za imovinu i o mestu bošnjačke zajednice u Srbiji i Evropi.
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
