Printscreen/Youtube/Uradi Sama- Ideje za kreativceDomaćica na dan Božića bi trebalo da pravi česnicu
Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.
Česnica je obavezni deo Božićne trpeze, a prema crkvenom učenju, trebalo bi je spremati rano ujutro na Božić posle svete liturgije. Domaćica bi u testo trebalo da stavi zlatni, srebrni ili obični novčić. Odozgo bi trebalo da se zabode grančica badnjaka.
Međutim, u zavisnosti od kraja gde ljudi žive i običaja u česnicu se može staviti i kukuruz, dren, pasulj, zrno pšenice...
Printscreen/Youtube/Dr. Oetker Srbija
Česnica
Dren se stavlja kao simbol zdravlje, u skladu sa starom srpskom frazom "zdrav kao dren". Domaćinstva koja su nekad masovno gajila svinje, pa se u božićnu česnicu stavljala zrno kukuruza, jer se verovalo da će zahvaljujući tome životinje bolje napredovati i da će porodica biti sita cele godine. Zrno pasulja takođe se ubacivalo u česnicu, a postojalo je verovanje da će domaćinstvo koje na imanju imati ovce tako biti bezbrižno jer će one biti napredne i zdrave.
Pšenica se u česnicu ubacuje kod porodica koje imaju kokoške i drugu živinu, kako bi se prizvalo njihovo zdravlje.
Česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.
Printscreen/Youtube/Dr. Oetker Srbija
Domaćica na dan Božića bi trebalo da pravi česnicu
Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se "Oče naš".
Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice koja se okreće kao slavski kolač i na kraju lom na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Iako su naši praznici često obeleženi spoljnim svečanostima, važno je zapitati se koliko je ta spoljašnja svečanost uistinu ukorenjena u duhovnoj stvarnosti. Mnogi ljudi, kako Sveti Teofan primjećuje, ne razumeju pravu važnost praznika ili im se ta važnost čini zamagljenom. Samo retki, istinski posvećeni, mogu da dožive i osete duboko značenje tih dana. Pitanje koje Teofan postavlja jeste: koliko se od onoga što ulažemo u prazničnu spoljašnjost zapravo daje Gospodu i našim bližnjima? Prečesto sve nestaje u ličnim uživanjima i sujetama, dok je istinska duhovnost zanemarena. Gospod, u svojoj providnosti, vidi sve – On ne može biti prevaren.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Prema narodnom verovanju, osoba koja ga pronađe imaće sreće i novca tokom godine, a mnogi koji ga uzvuku, nose ga u novčaniku cele godine. Međutim, Crkva gleda na ovu tradiciju iz dublje perspektive
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
