JEDINSTVENA IZLOŽBA BOŽIĆNIH ČESNICA PRIVUKLA PAŽNJU BEOGRAĐANA: Simbol vere, tradicije i porodične topline

Miris pečenog hleba oduvek je bio deo svakodnevnog života, ali kada je on prožet duhovnim i simboličkim značenjem, postaje mnogo više od obične hrane – postaje blagoslov. U njemu se prepliću prošlost i sadašnjost, ruke koje ga mese prenose vekovne tajne, a svaki utisnut simbol nosi poruku nade i zaštite. Ova izuzetna rukotvorina srpskog narodnog stvaralaštva prikazana je na izložbi božićnih hlebova, koja je otvorena u RTS klubu u Beogradu i traje do 29. januara.

Posetioci imaju priliku da vide hlebove koji su bili deo završnog Festivala božićnog kolača "Česnica", održanog tokom decembra i januara u Kragujevcu, Negotinu, Loznici, Zrenjaninu i Banjaluci. Ukrasna slova, pečati, ukrasi, simboli krsta, ruže, listovi, pletenice, samo su deo motiva koji krase božićne hlebove, kolače i česnice.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ nr

Etnolog Vesna Marjanović ističe da je obredni hleb centar običajne prakse u svim kulturama, a posebno na Balkanu i kod Srba.

- Ovde imamo veliki opus božićnog obrednog hleba. Na izložbi se prepoznaje raznolikost i posvećenost. Božićni hleb slavi rođenje Isusa Hrista i treba da doprinese uspešnoj novoj godini i novom letu - rekla je Marjanović.

Ona je naglasila da božićni hleb okuplja porodicu oko trpeze i da se veština njegovog pravljenja tradicionalno prenosila s kolena na koleno, „od bake na unuku“. „Nekada je hleb sadržao simboliku svega što jedna kuća ima. Pomaže da izdržimo u svim nevoljama koje dolaze“, dodala je Marjanović, ističući njegovu duhovnu i zaštitničku ulogu u domaćinstvu.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ nr

Kustos Narodnog muzeja Šumadija u Kragujevcu, Katarina Đurić, naglasila je da je festival okupio veliki broj udruženja i da je grad Kragujevac dočekao inicijativu na pravi način.

- Manifestacija je spontano započela, a prisustvovalo je preko 20 udruženja, od Topole do Raške. Takođe, učestvovala je i Rusija sa svojim hlebom od dva kilograma - kazala je Đurić.

Direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju, Gordana Bekčić, istakla je da je manifestacija, koja neguje kulturno nasleđe i govori o kulturi hleba, zavredila veliku pažnju i da će se u narednim godinama širiti ka dijaspori.

- Bilo je preko 90 kulturnih udruženja, a cilj je bio da okupi sve nacionalne zajednice. Mi smo festival nazvali "Česnica", ali je njegova suština u okupljanju porodice - objasnila je Bekčić.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ nr

Ona je dodala da su tokom festivala prikazani i hlebovi iz Italije, Slovenije, Ukrajine, Poljske, Bugarske i Rumunije, naglašavajući da je obredni hleb „nešto što nas čini Evropljanima“.

- Obredni hleb u našoj evropskoj tradiciji jedna je od onih ključnih tačaka koje govore o našem zajedničkom kulturnom kodu, i drago mi je da je odziv lokalnih udruženja bio izuzetan - rekla je Bekčić.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ/ nr

Festival "Česnica" održan je po treći put s ciljem da spoji lokalna udruženja žena, koje svojim rukama i umećem čuvaju srpsku kulturnu baštinu, zajedno sa muzejima koji sistemski rade na očuvanju i istraživanju kulturnog nasleđa. Ova manifestacija ne samo da revitalizuje drevne običaje već i podseća na važnost hleba kao simbola života, zajedništva i blagoslova.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara