Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Mala Ježevica, selo u blizini Požege, ove godine ponovo sija u duhu pravoslavlja i porodične ljubavi. U centru te radosti je porodica Đukić, čija priča izaziva suze radosnice i toplinu u srcu. Posle duge borbe za potomstvo, Marija i Nebojša su dobili trojke - dve devojčice i jednog dečaka. Od tog trenutka, njihov dom postao je mesto gde se Božić doživljava u svoj svojoj lepoti, ispunjen tradicijom, verom i dečjim osmesima.
- Decu volimo da obučemo u narodnu nošnju, da od malih nogu znaju šta su srpski običaji i tradicija. Idemo u crkvu, a potom praznik proslavljamo u našem domu u krugu porodice - kaže Marija, čiji glas odzvanja ponosom i zahvalnošću.
Na Badnje veče, kuća Đukića oživela je u duhu drevnih običaja. Svetlost sveća, miris tamjana i smeh dece ispunili su prostor.
- Deca kite badnje drvo ukrasima i bombonama, a badnjak se stavlja uz kuću. Pripremili smo posnu trpezu za večeru, ali i pečenicu za danas. Kada smo postavili trpezu, ukućani se okreću oko stola i okade, a zatim unosimo badnjak. Muž ulazi sa pozdravom: "Dobro veče, sveti čestiti Božiću," a mi uzvraćamo sa: "Bog ti pomogao, sveti čestiti Božiću."
Rina
Najveća radost usledila je nakon večere, kada su mališani u slami tražili skrivene poklone. Njihovi osmesi, praćeni uzbuđenim „našla sam!” i „evo ga!”, jasno su pokazali da je porodica Đukić uspela u svojoj misiji – da Božić bude praznik ljubavi, tradicije i radosti.
- Veru i ljubav prema praznicima prenosimo na decu od malih nogu. To su stvari koje ostaju zauvek. Božić je za nas simbol pobede, nade i novih početaka - dodaje Marija, prenosi agencija Rina.
Za Đukiće, svaki Božić je poseban, ali ovaj je još jedan podsetnik da su, posle duge i teške borbe, dobili najvredniji dar – porodicu. Trojke koje veselo trče oko badnjaka i unose život u kuću nisu samo dar za svoje roditelje, već i za sve nas koji kroz njihovu priču možemo ponovo osetiti lepotu prave vere i tradicije.
Dok se zvona sa crkve u Maloj Ježevici oglašavaju, jedna slika ostaje u srcu svih koji poznaju ovu porodicu – troje dece u narodnim nošnjama, sa rukama spojenim u molitvi, stoje uz svoje roditelje, ispunjeni Božićnom svetlošću i ljubavlju koja prevazilazi vreme.
Božić u domu Đukića nije samo praznik – to je svedočanstvo nade, vere i snage porodice koja se nikada nije odrekla svojih snova.
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
Najradosniji hrišćanski praznik ispunjen je simbolima i tradicijama koje spajaju veru i porodičnu toplinu. Saznajte sve o ulozi položajnika, njegovoj molitvi za blagostanje i darovima koji ga čekaju.
Na platou ispred Hrama Svetog Save, vernici su uživali u tradicionalnom lomljenju česnice od 250 kilograma brašna, a Unija pekara Srbije podelila je 4.000 krstića i više od 3.000 paketića.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U vremenu kada se praznična atmosfera često svodi na spoljašnje obeležja, svetogorski starac Pajsije često nas je podsečao na unutrašnju pripremu, pozivajući nas da Božić doživimo kao duhovno čudo koje nas spaja sa Bogom.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije proveo je Božić u svetinji kraj Negotina, prisustvujući jutrenju i liturgiji, a potom razgovarao s monasima o duhovnim vrednostima i značaju zajedništva.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
