Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Mala Ježevica, selo u blizini Požege, ove godine ponovo sija u duhu pravoslavlja i porodične ljubavi. U centru te radosti je porodica Đukić, čija priča izaziva suze radosnice i toplinu u srcu. Posle duge borbe za potomstvo, Marija i Nebojša su dobili trojke - dve devojčice i jednog dečaka. Od tog trenutka, njihov dom postao je mesto gde se Božić doživljava u svoj svojoj lepoti, ispunjen tradicijom, verom i dečjim osmesima.
- Decu volimo da obučemo u narodnu nošnju, da od malih nogu znaju šta su srpski običaji i tradicija. Idemo u crkvu, a potom praznik proslavljamo u našem domu u krugu porodice - kaže Marija, čiji glas odzvanja ponosom i zahvalnošću.
Na Badnje veče, kuća Đukića oživela je u duhu drevnih običaja. Svetlost sveća, miris tamjana i smeh dece ispunili su prostor.
- Deca kite badnje drvo ukrasima i bombonama, a badnjak se stavlja uz kuću. Pripremili smo posnu trpezu za večeru, ali i pečenicu za danas. Kada smo postavili trpezu, ukućani se okreću oko stola i okade, a zatim unosimo badnjak. Muž ulazi sa pozdravom: "Dobro veče, sveti čestiti Božiću," a mi uzvraćamo sa: "Bog ti pomogao, sveti čestiti Božiću."
Rina
Najveća radost usledila je nakon večere, kada su mališani u slami tražili skrivene poklone. Njihovi osmesi, praćeni uzbuđenim „našla sam!” i „evo ga!”, jasno su pokazali da je porodica Đukić uspela u svojoj misiji – da Božić bude praznik ljubavi, tradicije i radosti.
- Veru i ljubav prema praznicima prenosimo na decu od malih nogu. To su stvari koje ostaju zauvek. Božić je za nas simbol pobede, nade i novih početaka - dodaje Marija, prenosi agencija Rina.
Za Đukiće, svaki Božić je poseban, ali ovaj je još jedan podsetnik da su, posle duge i teške borbe, dobili najvredniji dar – porodicu. Trojke koje veselo trče oko badnjaka i unose život u kuću nisu samo dar za svoje roditelje, već i za sve nas koji kroz njihovu priču možemo ponovo osetiti lepotu prave vere i tradicije.
Dok se zvona sa crkve u Maloj Ježevici oglašavaju, jedna slika ostaje u srcu svih koji poznaju ovu porodicu – troje dece u narodnim nošnjama, sa rukama spojenim u molitvi, stoje uz svoje roditelje, ispunjeni Božićnom svetlošću i ljubavlju koja prevazilazi vreme.
Božić u domu Đukića nije samo praznik – to je svedočanstvo nade, vere i snage porodice koja se nikada nije odrekla svojih snova.
Basara nas vodi kroz složene transformacije Božića u društvu, od praznika proslavljenog u tišini komunizma i socijalizma, do njegovog današnjeg konzumističkog i površnog tumačenja, ukazujući na duhovne praznine i poziv na dublje razumevanje Hristovog rođenja.
Najradosniji hrišćanski praznik ispunjen je simbolima i tradicijama koje spajaju veru i porodičnu toplinu. Saznajte sve o ulozi položajnika, njegovoj molitvi za blagostanje i darovima koji ga čekaju.
Na platou ispred Hrama Svetog Save, vernici su uživali u tradicionalnom lomljenju česnice od 250 kilograma brašna, a Unija pekara Srbije podelila je 4.000 krstića i više od 3.000 paketića.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U vremenu kada se praznična atmosfera često svodi na spoljašnje obeležja, svetogorski starac Pajsije često nas je podsečao na unutrašnju pripremu, pozivajući nas da Božić doživimo kao duhovno čudo koje nas spaja sa Bogom.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije proveo je Božić u svetinji kraj Negotina, prisustvujući jutrenju i liturgiji, a potom razgovarao s monasima o duhovnim vrednostima i značaju zajedništva.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
