Printscreen/Youtube/Kosovo OnlinePoložajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta i otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu
Najradosniji hrišćanski praznik ispunjen je simbolima i tradicijama koje spajaju veru i porodičnu toplinu. Saznajte sve o ulozi položajnika, njegovoj molitvi za blagostanje i darovima koji ga čekaju.
Božić, praznik radosti i ljubavi, duboko je urezan u srca svih hrišćana, ali je posebno posvećen deci. Na ovaj dan slavimo rođenje najlepšeg i najsvetijeg Deteta u istoriji ljudskog roda – Hrista Spasitelja. Božić je, u svojoj suštini, praznik dečje nevinosti, radosti i nade, zbog čega je svaka kuća koja uskraćuje svojoj deci praznične običaje i toplinu ovog dana siromašnija za jedan dubok i neprocenjiv doživljaj.
Jedan od najlepših i najznačajnijih običaja Božića je dolazak položajnika – posebnog gosta koji, kako veruje naš narod, donosi blagoslov, sreću i napredak domu. Položajnik je simbol mudraca sa Istoka, koji su pratili zvezdu i došli da se poklone novorođenom Hristu.
Printscreen/Youtube/Kosovo Online
Jedan od najlepših i najznačajnijih običaja Božića je dolazak položajnika
U ranim jutarnjim časovima na Božić, položajnik, koji je obično dogovoren sa domaćinom ili je slučajni namernik, dolazi u kuću. Njegov dolazak obeležava radost i svečani trenutak. Uz tradicionalni božićni pozdrav: „Hristos se rodi!“, položajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta.
Otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu, simbolično povezanu sa vatrom – drevnim simbolom života i blagostanja:
„Koliko varnica, toliko srećica;
Koliko varnica, toliko parica;
Koliko varnica, toliko u toru ovaca;
Koliko varnica, toliko prasadi i jagnjića;
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi.
A najviše zdravlja i veselja! Amin, Bože daj.“
Printscreen/Youtube/Kosovo Online
Položajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta i otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu
Ove reči predstavljaju molitvu i želju za porodični blagoslov, zdravlje i veselje u domu tokom cele naredne godine. Nakon zdravice, domaćica svečano poslužuje položajnika najboljim što kuća ima, a na kraju ga daruje prikladnim poklonom – simbolom zahvalnosti i gostoljublja.
Položajnik je više od običnog gosta; on je glasnik mira i radosti, onaj koji donosi blagoslov i ispunjava dom svetlom. Njegov dolazak podseća na mudrost i dobrotu, na radost i zajedništvo – vrednosti koje Božić simbolizuje.
Ovaj običaj nije samo folklorna tradicija, već dubok duhovni čin. Kroz njega slavimo duh Božića – ljubav, milosrđe i veru u bolje sutra. Zbog toga je svako pravoslavno domaćinstvo pozvano da sačuva ovaj običaj, da Božić ostane praznik radosti za sve generacije, posebno za decu, koja kroz ovaj dan uče da u svemu traže svetlost, dobrotu i neizmeran Božji blagoslov.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, mitropolit dalmatinski je u kninskom hramu besedio o istrajnosti u veri, podsetivši na snagu pravoslavlja i onda kada je vernika malo.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Mitropolit suroški Antonije oštro je opomenuo vernike koji su zbog odeće udaljili ženu sa detetom iz hrama i upozorio na posledice jedne naizgled bezazlene primedbe.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Mitropolit suroški Antonije oštro je opomenuo vernike koji su zbog odeće udaljili ženu sa detetom iz hrama i upozorio na posledice jedne naizgled bezazlene primedbe.
Apostol Pavle pominje silu koja zadržava pojavu bezakonika, ali ne otkriva jasno o kome je reč. Dok su je jedni tumači povezivali s Rimskim carstvom, drugi su u njoj prepoznali nešto sasvim drugačije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
