Printscreen/Youtube/Kosovo OnlinePoložajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta i otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu
Najradosniji hrišćanski praznik ispunjen je simbolima i tradicijama koje spajaju veru i porodičnu toplinu. Saznajte sve o ulozi položajnika, njegovoj molitvi za blagostanje i darovima koji ga čekaju.
Božić, praznik radosti i ljubavi, duboko je urezan u srca svih hrišćana, ali je posebno posvećen deci. Na ovaj dan slavimo rođenje najlepšeg i najsvetijeg Deteta u istoriji ljudskog roda – Hrista Spasitelja. Božić je, u svojoj suštini, praznik dečje nevinosti, radosti i nade, zbog čega je svaka kuća koja uskraćuje svojoj deci praznične običaje i toplinu ovog dana siromašnija za jedan dubok i neprocenjiv doživljaj.
Jedan od najlepših i najznačajnijih običaja Božića je dolazak položajnika – posebnog gosta koji, kako veruje naš narod, donosi blagoslov, sreću i napredak domu. Položajnik je simbol mudraca sa Istoka, koji su pratili zvezdu i došli da se poklone novorođenom Hristu.
Printscreen/Youtube/Kosovo Online
Jedan od najlepših i najznačajnijih običaja Božića je dolazak položajnika
U ranim jutarnjim časovima na Božić, položajnik, koji je obično dogovoren sa domaćinom ili je slučajni namernik, dolazi u kuću. Njegov dolazak obeležava radost i svečani trenutak. Uz tradicionalni božićni pozdrav: „Hristos se rodi!“, položajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta.
Otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu, simbolično povezanu sa vatrom – drevnim simbolom života i blagostanja:
„Koliko varnica, toliko srećica;
Koliko varnica, toliko parica;
Koliko varnica, toliko u toru ovaca;
Koliko varnica, toliko prasadi i jagnjića;
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi.
A najviše zdravlja i veselja! Amin, Bože daj.“
Printscreen/Youtube/Kosovo Online
Položajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta i otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu
Ove reči predstavljaju molitvu i želju za porodični blagoslov, zdravlje i veselje u domu tokom cele naredne godine. Nakon zdravice, domaćica svečano poslužuje položajnika najboljim što kuća ima, a na kraju ga daruje prikladnim poklonom – simbolom zahvalnosti i gostoljublja.
Položajnik je više od običnog gosta; on je glasnik mira i radosti, onaj koji donosi blagoslov i ispunjava dom svetlom. Njegov dolazak podseća na mudrost i dobrotu, na radost i zajedništvo – vrednosti koje Božić simbolizuje.
Ovaj običaj nije samo folklorna tradicija, već dubok duhovni čin. Kroz njega slavimo duh Božića – ljubav, milosrđe i veru u bolje sutra. Zbog toga je svako pravoslavno domaćinstvo pozvano da sačuva ovaj običaj, da Božić ostane praznik radosti za sve generacije, posebno za decu, koja kroz ovaj dan uče da u svemu traže svetlost, dobrotu i neizmeran Božji blagoslov.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
U pesmi "Položajnik", Desanka Maksimović na očaravajući način oživljava duh pravoslavne tradicije, podsećajući nas na značaj porodičnih vrednosti, darivanja i molitve za srećan i blagosloven život.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
