U pesmi "Položajnik", Desanka Maksimović na očaravajući način oživljava duh pravoslavne tradicije, podsećajući nas na značaj porodičnih vrednosti, darivanja i molitve za srećan i blagosloven život.
Srpska pravoslavna tradicija bogata je običajima i simbolima koji slave život, blagostanje i radost domaćinskog života. U tom duhu, čuvena pesnikinja Desanka Maksimović svojim stihovima često je oplemenjivala našu kulturnu baštinu, spajajući poeziju sa tradicijom i pravoslavljem. Njena pesma "Položajnik" nosi toplinu i duhovnu dubinu, vraćajući nas osnovnim vrednostima života.
Printscreen/Youtube/Kosovo Online
Položajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta i otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu
Pesma je posvećena položajniku, osobi koja na Božić prva ulazi u dom, donoseći blagoslov, zdravlje i obilje. U stihovima Desanke Maksimović oživljavaju slike starog srpskog domaćinstva, ispunjenog veseljem, ljubavlju i nadom:
“Položajnik čara:
Koliko je žara, neka bude para
i sreće i zdravlja, koza i jagnjadi, koka i teladi,
neka polja rode kukuruza, pšenice,
a domaćin ima puno dobre dečice!
Za uzdarje nana kolača mu dala medom namazana,
i šareni pojas kao cvetna leja poklonila seja."
Ovi stihovi nisu samo pesnički prikaz, već i molitva za blagostanje, izgovorena u ritmu svakodnevnog života. Njihova jednostavnost i iskrenost nose univerzalnu poruku – dom je sveto mesto, a porodica izvor radosti i snage.
Shutterstock
Pesma "Položajnik" Desanke Maksimovič nosi toplinu i duhovnu dubinu, slaveći Rođenje Hristovo i vraćajući nas osnovnim vrednostima života
Desanka nas podseća i na važnost uzdarja, što je duboko ukorenjeno u pravoslavnom duhu ljubavi prema bližnjem. Ona ističe simboliku darivanja, koja prevazilazi materijalno. Svaki poklon, ma koliko bio skroman, nosi u sebi poruku zahvalnosti, pažnje i blagoslova.
Pesma "Položajnik" vraća nas u detinjstvo i božićne običaje, istovremeno nas inspirišući da se podsetimo vrednosti vere, tradicije i zajedništva. Desanka Maksimović nas podseća da u svakodnevnom životu, prožetom verom i ljubavlju, nalazimo snagu da gradimo bolje i srećnije društvo, zasnovano na pravim vrednostima.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Najradosniji hrišćanski praznik ispunjen je simbolima i tradicijama koje spajaju veru i porodičnu toplinu. Saznajte sve o ulozi položajnika, njegovoj molitvi za blagostanje i darovima koji ga čekaju.
U gradu koji vekovima nosi ime poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića pokrenuta je peticija za promenu naziva u Ferizaj, prema Ferizu Šasivariju, trgovcu i vlasniku hotela iz osmanskog perioda.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
U gradu koji vekovima nosi ime poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića pokrenuta je peticija za promenu naziva u Ferizaj, prema Ferizu Šasivariju, trgovcu i vlasniku hotela iz osmanskog perioda.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
