U pesmi "Položajnik", Desanka Maksimović na očaravajući način oživljava duh pravoslavne tradicije, podsećajući nas na značaj porodičnih vrednosti, darivanja i molitve za srećan i blagosloven život.
Srpska pravoslavna tradicija bogata je običajima i simbolima koji slave život, blagostanje i radost domaćinskog života. U tom duhu, čuvena pesnikinja Desanka Maksimović svojim stihovima često je oplemenjivala našu kulturnu baštinu, spajajući poeziju sa tradicijom i pravoslavljem. Njena pesma "Položajnik" nosi toplinu i duhovnu dubinu, vraćajući nas osnovnim vrednostima života.
Printscreen/Youtube/Kosovo Online
Položajnik ljubi ukućane i odlazi do šporeta ili ognjišta i otvarajući vrata peći, on izgovara zdravicu
Pesma je posvećena položajniku, osobi koja na Božić prva ulazi u dom, donoseći blagoslov, zdravlje i obilje. U stihovima Desanke Maksimović oživljavaju slike starog srpskog domaćinstva, ispunjenog veseljem, ljubavlju i nadom:
“Položajnik čara:
Koliko je žara, neka bude para
i sreće i zdravlja, koza i jagnjadi, koka i teladi,
neka polja rode kukuruza, pšenice,
a domaćin ima puno dobre dečice!
Za uzdarje nana kolača mu dala medom namazana,
i šareni pojas kao cvetna leja poklonila seja."
Ovi stihovi nisu samo pesnički prikaz, već i molitva za blagostanje, izgovorena u ritmu svakodnevnog života. Njihova jednostavnost i iskrenost nose univerzalnu poruku – dom je sveto mesto, a porodica izvor radosti i snage.
Shutterstock
Pesma "Položajnik" Desanke Maksimovič nosi toplinu i duhovnu dubinu, slaveći Rođenje Hristovo i vraćajući nas osnovnim vrednostima života
Desanka nas podseća i na važnost uzdarja, što je duboko ukorenjeno u pravoslavnom duhu ljubavi prema bližnjem. Ona ističe simboliku darivanja, koja prevazilazi materijalno. Svaki poklon, ma koliko bio skroman, nosi u sebi poruku zahvalnosti, pažnje i blagoslova.
Pesma "Položajnik" vraća nas u detinjstvo i božićne običaje, istovremeno nas inspirišući da se podsetimo vrednosti vere, tradicije i zajedništva. Desanka Maksimović nas podseća da u svakodnevnom životu, prožetom verom i ljubavlju, nalazimo snagu da gradimo bolje i srećnije društvo, zasnovano na pravim vrednostima.
Duhovni hod prema Vitlejemu, mitropolit zvorničko-tuzlanski pretočio je u stihove, a njegov glas, u pratnji harmoničnih tonova hora „Luka i Kleopa“, poziva na praštanje, duhovnu radost i ljubav, ispunjavajući svako srce toplinom božićne noći.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Najradosniji hrišćanski praznik ispunjen je simbolima i tradicijama koje spajaju veru i porodičnu toplinu. Saznajte sve o ulozi položajnika, njegovoj molitvi za blagostanje i darovima koji ga čekaju.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.
Čuveni onah manastira Optinska pustinja objašnjava zašto sitna razdražljivost, potreba da povredimo druge i beg od molitve nisu bezazlene slabosti karaktera, već alarm duše koji pravoslavna duhovnost shvata krajnje ozbiljno.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
