Credit: Aref TAMMAWI / AFP / ProfimediaU Siriji, hrišćanska populacija smanjila se sa 1,75 miliona 2010. godine na samo 450.000 2023. godine
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzeo vlast u delovima Sirije, novonastala situacija u zemlji izaziva zabrinutost, posebno među pravoslavnom zajednicom i drugim verskim manjinama. Ovaj pokret, iako se pokušava predstaviti kao „umerena“ snaga, svojim postupcima dokazuje da se strahovi o daljim ograničenjima prava hrišćana i drugih manjina nisu pokazali bez osnova.
Jedan od najočiglednijih pokazatelja ovih ograničenja je potpuno sprečavanje proslave Božića u određenim oblastima Sirije, prenosi sajt vimaorthodoxias.gr. Iako zvanični izveštaji o potpunoj zabrani nisu potvrđeni, prema informacijama francuske novinske agencije, zabrana proslava Božića postaje stvarnost za mnoge hrišćanske porodice. Ove zabrane izazivaju strah među hrišćanskim zajednicama, dok tradicionalne proslave, koje su deo kulturnog identiteta Sirije, postaju sve ređe i napuštene.
Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Bivši sirijski predsednik Bašar el Asad sa suprugom
U isto vreme, nova vlast, predvođena HTS-om, donosi još drastičnije mere koje dodatno ugrožavaju prava žena. Tako je ministar pravde u novoj vladi najavio da će samo muškarci biti ovlašćeni da rešavaju pravne sporove u zemlji, što dodatno marginalizuje ženska prava i prava na ravnopravnost u društvu.
Nisu samo kulturni i verski simboli u opasnosti. Oskvrnjivanje grčko-pravoslavne crkve Svete Sofije u Al-Sukajlabiha, sa šokantnim slikama uništenja, predstavlja ozbiljan udar na kulturno i versko nasleđe Sirije. Ovaj čin, zajedno sa izveštajem pravoslavnog sveštenika Mišela Numana o napadima muslimana na hrišćanske zemljoradnike u oblasti Homsa, jasno ukazuje na sve jaču radikalizaciju u zemlji i rastući verski fanatizam.
Omar HAJ KADOUR / AFP / Profimedia
Iako seHajat Tahrir al-Šam pokušava predstaviti kao „umerena“ snaga, svojim postupcima dokazuje nastavak progona hrišćana
eđunarodne zajednice ostaje slaba. Upozorenja izraelskog novinara Gaja Bešora iz 2015. godine, koji je naglasio da Zapad ignoriše sistematsko uništavanje hrišćana na Bliskom istoku, i dalje odražavaju stvarnu sliku situacije. Iako zapadni mediji često pokušavaju da prikažu HTS kao „umerenu“ silu, događaji na terenu pokazuju potpuno suprotnu sliku, podstičući sumnju u stvarne namere ovog pokreta.
Pravoslavna zajednica Sirije apeluje na Grčku pravoslavnu crkvu da interveniše i pruža podršku hrišćanskim zajednicama koje su na ivici opstanka. U svojoj izjavi, pravoslavni vernici pozivaju arhiepiskopa Jeronima da poseti Siriju i pruži moralnu i praktičnu podršku. „Pokornost vodi samo u ropstvo“, kažu oni, naglašavajući potrebu za ravnopravnošću i zaštitom svih građana Sirije.
Dramatičan pad hrišćanske populacije
Podaci jasno govore o dramatičnom smanjenju hrišćanske populacije na Bliskom istoku:
U Siriji, hrišćanska populacija smanjila se sa 1,75 miliona 2010. godine na samo 450.000 2023. godine.
• U Iraku, broj hrišćana smanjio se sa 1,5 miliona 2003. godine na 250.000.
• U Egiptu, koptski pravoslavni hrišćani smanjili su se za 1,25 miliona od 2011. godine.
• U Libanu, hrišćani se sada nalaze pod senkom šiitskog režima Hezbolaha.
• U Palestini, u Vitlejemu, gde su hrišćani činili 90% stanovništva, sada ih ima samo 35%.
Ovo smanjenje nije slučajno, već je rezultat sistematskih napada, progona i opšte političke i socijalne nesigurnosti.
• Smanjenje hrišćanske populacije na Bliskom istoku je fenomen dubokih korena:
• Islamska država (takozvana Islamska Država) bila je najkrvaviji period progonâ hrišćana.
Mosul, grad u kojem je nekoć postojala značajna hrišćanska zajednica, sada je opustošen, sa većinom crkava koje nisu obnovljene.Situacija u Siriji predstavlja nastavak ove mrakne stvarnosti.
S obzirom na sve ove okolnosti, pitanje koje se nameće sa posebnom hitnošću jeste da li hrišćani na Bliskom istoku imaju budućnost. Ako međunarodna zajednica ne reaguje na vreme, može se desiti da Bliski istok postane region u kojem hrišćanstvo, kao kulturno i versko nasleđe, nestaje. Ovaj scenario bi imao dalekosežne posledice ne samo za hrišćane, već i za ceo region, čije bi kulturno nasleđe bilo trajno ugroženo.
Youtube/ CBN News
U Siriji, hrišćanska populacija smanjila se sa 1,75 miliona 2010. godine na samo 450.000 2023. godine
Sirijski filozof Adonis, u svojoj knjizi „Nasilje i Islam“, opisuje uspon ekstremističkog islama kao „kraj civilizacije“. Ukoliko se nastavi ovakav trend, posledice bi mogle biti katastrofalne, i to ne samo za hrišćane, već i za sve narode Bliskog istoka, čije se kulturne vrednosti temelje na vekovima tradicije, vere i multireligijske tolerancije.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Bratska podrška pomesnih pravoslavnih crkava sve je jača i glasnija, a patrijarh antiohijski Jovan kontinuirano prima poruke ohrabrenja od duhovnih lidera širom sveta.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
U svojoj besedi, patrijarh srpski Porfirije poziva na odgovornost, poštovanje različitosti i zajednički rad na dobrobiti naroda, ističući važnost smirenosti i dijaloga u vreme izazova i nesigurnosti.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Bugarska pravoslavna crkva zatražila je hitnu reakciju međunarodnih organizacija i političkih lidera kako bi se zaštitili životi, prava i vera hrišćanskog naroda na Bliskom istoku, čije je postojanje pod ozbiljnom pretnjom.
Srpska pravoslavna crkva poziva vernike da se mole za nevine žrtve u Palestini i Siriji. Patrijarh Porfirije apeluje na globalnu solidarnost i hrišćansku ljubav kao put ka okončanju patnje.
Poglavar Grčke pravoslavne crkve uputio je snažan apel za solidarnost, podršku i hitnu akciju kako bi se zaustavio egzodus hrišćanskih zajednica s prostora Bliskog istoka.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović
ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Priča igumana manastira Nimnik otkriva potresnu sudbinu mlade mučenice, čije su mošti postale mesto molitve za roditelje iz svih krajeva. Vernici se mole da dobiju potomstvo ili za zdravlje svoje dece. Njena žrtva za Boga i Crkvu dirnula je generacije, dok se mnogi nadaju njenoj kanonizaciji.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava.
U najtežim trenucima, dok su životi njihove dece visili o koncu, tri porodice su pronašle utehu i nadu u Svetoj tajni krštenja. Prezviter Aleksandar Cavka donosi duboko potresnu priču o veri, ljubavi i Božjoj milosti koja menja sudbine.
Na praznik Svetog sveštenomučenika Klimenta, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički služio je svetu liturgiju i krstio Barbaru Konatar iz Venecuele, primajući je u pravoslavnu veru.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zašto je pomoć drugima suština hrišćanskog života, kako prepoznati iskrenu potrebu i zašto su reči Svetog Jovana Zlatoustog i danas neprolazne – „Neka milostinja u tvojoj ruci orosi.“
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
