Credit: Aref TAMMAWI / AFP / ProfimediaU Siriji, hrišćanska populacija smanjila se sa 1,75 miliona 2010. godine na samo 450.000 2023. godine
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzeo vlast u delovima Sirije, novonastala situacija u zemlji izaziva zabrinutost, posebno među pravoslavnom zajednicom i drugim verskim manjinama. Ovaj pokret, iako se pokušava predstaviti kao „umerena“ snaga, svojim postupcima dokazuje da se strahovi o daljim ograničenjima prava hrišćana i drugih manjina nisu pokazali bez osnova.
Jedan od najočiglednijih pokazatelja ovih ograničenja je potpuno sprečavanje proslave Božića u određenim oblastima Sirije, prenosi sajt vimaorthodoxias.gr. Iako zvanični izveštaji o potpunoj zabrani nisu potvrđeni, prema informacijama francuske novinske agencije, zabrana proslava Božića postaje stvarnost za mnoge hrišćanske porodice. Ove zabrane izazivaju strah među hrišćanskim zajednicama, dok tradicionalne proslave, koje su deo kulturnog identiteta Sirije, postaju sve ređe i napuštene.
Bakr ALKASEM / AFP / Profimedia
Bivši sirijski predsednik Bašar el Asad sa suprugom
U isto vreme, nova vlast, predvođena HTS-om, donosi još drastičnije mere koje dodatno ugrožavaju prava žena. Tako je ministar pravde u novoj vladi najavio da će samo muškarci biti ovlašćeni da rešavaju pravne sporove u zemlji, što dodatno marginalizuje ženska prava i prava na ravnopravnost u društvu.
Nisu samo kulturni i verski simboli u opasnosti. Oskvrnjivanje grčko-pravoslavne crkve Svete Sofije u Al-Sukajlabiha, sa šokantnim slikama uništenja, predstavlja ozbiljan udar na kulturno i versko nasleđe Sirije. Ovaj čin, zajedno sa izveštajem pravoslavnog sveštenika Mišela Numana o napadima muslimana na hrišćanske zemljoradnike u oblasti Homsa, jasno ukazuje na sve jaču radikalizaciju u zemlji i rastući verski fanatizam.
Omar HAJ KADOUR / AFP / Profimedia
Iako seHajat Tahrir al-Šam pokušava predstaviti kao „umerena“ snaga, svojim postupcima dokazuje nastavak progona hrišćana
eđunarodne zajednice ostaje slaba. Upozorenja izraelskog novinara Gaja Bešora iz 2015. godine, koji je naglasio da Zapad ignoriše sistematsko uništavanje hrišćana na Bliskom istoku, i dalje odražavaju stvarnu sliku situacije. Iako zapadni mediji često pokušavaju da prikažu HTS kao „umerenu“ silu, događaji na terenu pokazuju potpuno suprotnu sliku, podstičući sumnju u stvarne namere ovog pokreta.
Pravoslavna zajednica Sirije apeluje na Grčku pravoslavnu crkvu da interveniše i pruža podršku hrišćanskim zajednicama koje su na ivici opstanka. U svojoj izjavi, pravoslavni vernici pozivaju arhiepiskopa Jeronima da poseti Siriju i pruži moralnu i praktičnu podršku. „Pokornost vodi samo u ropstvo“, kažu oni, naglašavajući potrebu za ravnopravnošću i zaštitom svih građana Sirije.
Dramatičan pad hrišćanske populacije
Podaci jasno govore o dramatičnom smanjenju hrišćanske populacije na Bliskom istoku:
U Siriji, hrišćanska populacija smanjila se sa 1,75 miliona 2010. godine na samo 450.000 2023. godine.
• U Iraku, broj hrišćana smanjio se sa 1,5 miliona 2003. godine na 250.000.
• U Egiptu, koptski pravoslavni hrišćani smanjili su se za 1,25 miliona od 2011. godine.
• U Libanu, hrišćani se sada nalaze pod senkom šiitskog režima Hezbolaha.
• U Palestini, u Vitlejemu, gde su hrišćani činili 90% stanovništva, sada ih ima samo 35%.
Ovo smanjenje nije slučajno, već je rezultat sistematskih napada, progona i opšte političke i socijalne nesigurnosti.
• Smanjenje hrišćanske populacije na Bliskom istoku je fenomen dubokih korena:
• Islamska država (takozvana Islamska Država) bila je najkrvaviji period progonâ hrišćana.
Mosul, grad u kojem je nekoć postojala značajna hrišćanska zajednica, sada je opustošen, sa većinom crkava koje nisu obnovljene.Situacija u Siriji predstavlja nastavak ove mrakne stvarnosti.
S obzirom na sve ove okolnosti, pitanje koje se nameće sa posebnom hitnošću jeste da li hrišćani na Bliskom istoku imaju budućnost. Ako međunarodna zajednica ne reaguje na vreme, može se desiti da Bliski istok postane region u kojem hrišćanstvo, kao kulturno i versko nasleđe, nestaje. Ovaj scenario bi imao dalekosežne posledice ne samo za hrišćane, već i za ceo region, čije bi kulturno nasleđe bilo trajno ugroženo.
Youtube/ CBN News
U Siriji, hrišćanska populacija smanjila se sa 1,75 miliona 2010. godine na samo 450.000 2023. godine
Sirijski filozof Adonis, u svojoj knjizi „Nasilje i Islam“, opisuje uspon ekstremističkog islama kao „kraj civilizacije“. Ukoliko se nastavi ovakav trend, posledice bi mogle biti katastrofalne, i to ne samo za hrišćane, već i za sve narode Bliskog istoka, čije se kulturne vrednosti temelje na vekovima tradicije, vere i multireligijske tolerancije.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Bratska podrška pomesnih pravoslavnih crkava sve je jača i glasnija, a patrijarh antiohijski Jovan kontinuirano prima poruke ohrabrenja od duhovnih lidera širom sveta.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Trojica verskih lidera, patrijarh Jovan, patrijarh Ignjatios-Efrem II i patrijarh Josif, osvetljavaju ključne korake ka nacionalnom pomirenju i izgradnji budućnosti Sirije zasnovane na suživotu i međusobnom poverenju.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
