Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Već četiri dana napaćena Sirija ponovo proživljava košmar. Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, više od 1.300 ljudi masakrirano je u čistkama koje sprovodi privremeni predsednik Ahmed al-Šara. Egzekucije civila od strane džihadista podsećaju na najmračnije dane vladavine ISIS-a. Ipak, Zapad ćuti.
Napadi su započeli prošle nedelje, kada su naoružani islamisti, pristalice svrgnutog predsednika Bašara al-Asada, napali sirijske snage u Džabli, nadomak Latakije. Umesto da novi vođa Sirije teži nacionalnom pomirenju, odgovorio je talasom neselektivnog nasilja, masakrirajući nevine ljude – žene, decu i pripadnike manjinskih zajednica.
Izdaja sirijskih hrišćana
Usred ovog haosa, možda najveća moralna sramota međunarodne zajednice jeste njena ravnodušnost prema hrišćanima u Siriji. Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, islamističke grupe sistematski napadaju hrišćanske četvrti, ubijaju muškarce, siluju žene i pale svetinje.
MUHAMMAD HAJ KADOUR / AFP / Profimedia
Islamisti u Siriji
Međutim, niko ne reaguje. SAD, Evropska unija i NATO, koji inače gromoglasno zagovaraju zaštitu ljudskih prava, sada ostaju nemi pred progonima. Oni isti koji su pre nekoliko godina optuživali Asada za ratne zločine, sada bez reči posmatraju kako džihadisti istrebljuju hrišćanske porodice.
Evropska komisija, koja sankcioniše svaku povredu ljudskih prava, okreće glavu pred ovim stradanjem. Zapad ne samo da je napustio Siriju, već je izdao manjine koje je nekada tvrdio da štiti.
Reči bez dela
Grčka vlada, preko ministra spoljnih poslova Georgiosa Gerapetritisa, izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog krize i naglasila potrebu za dijalogom i nacionalnim jedinstvom. Međutim, osim diplomatskih fraza, nema konkretne akcije.
Grčka, koja ima duboke istorijske i duhovne veze sa hrišćanima Bliskog istoka, trebalo bi da bude na čelu međunarodnih inicijativa. Umesto toga, zadovoljila se protokolarnim izjavama, dok pravoslavna zajednica u Siriji doživljava uništenje.
U zajedničkoj izjavi objavljenoj 8. marta 2025. godine, patrijarh antiohijski Jovan, sirijsko-pravoslavni patrijarh Ignjatije Efrem II i melkitski patrijarh Antiohije Josif oštro su osudili novi talas nasilja:
„Hrišćani Sirije suočavaju se s varvarstvom bez presedana. Međunarodne organizacije, koje bi trebalo da štite ljudska prava, ostaju pasivne. Uništavanje crkava, otmice i egzekucije postali su svakodnevna pojava.“
Patrijarsi pozivaju na hitno nacionalno pomirenje, poštovanje ljudskih prava i sprečavanje daljih podela u Siriji. Međutim, bez podrške međunarodnih sila, ovi apeli verovatno će ostati neuslišeni.
Ko ima koristi od haosa?
Haos koji vlada u Siriji nije slučajan. Nakon svrgavanja Asada, islamističke grupe poput Hajat Tahrir al-Šama zavladale su delovima zemlje, uvodeći režim terora. Religijske čistke koje su usledile pokazuju da međunarodna zajednica nije imala nikakav plan za „dan posle“.
Oni koji su podržali rušenje Asadovog režima zatvarali su oči pred džihadističkim napadima na manjine. Današnja situacija direktna je posledica političkih odluka Zapada, koje su destabilizovale Siriju i prepustile je fanatizmu.
Istorija će osuditi ravnodušne
Pokolj hrišćana u Siriji predstavlja zločin koji će ostati kao tamna mrlja na savesti čovečanstva. Oni koji danas upravljaju Sirijom, oni koji su podržavali islamističke grupe i oni koji u Evropi i SAD sada ćute, biće zapamćeni kao saučesnici.
Međunarodna zajednica mora hitno delovati. UN i Evropska unija dužni su da preuzmu odgovornost i zaustave krvoproliće. U suprotnom, krv nevinih nastaviće da opterećuje savest celokupnog hrišćanskog sveta.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Susret crkvenih poglavara sa političkim rukovodstvom Sirije završio se bez davanja konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok građanski rat traje, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Dok svet ćuti pred stradanjem hrišćana u Siriji, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, pozivajući na hitnu akciju i molitvu za nevine žrtve.
U Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, simbolu vere i nade, patrijarh Jovan služio je svetu liturgiju, šaljući moćnu poruku duhovnog povratka i postojanosti hrišćanstva u Siriji.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
