Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Već četiri dana napaćena Sirija ponovo proživljava košmar. Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, više od 1.300 ljudi masakrirano je u čistkama koje sprovodi privremeni predsednik Ahmed al-Šara. Egzekucije civila od strane džihadista podsećaju na najmračnije dane vladavine ISIS-a. Ipak, Zapad ćuti.
Napadi su započeli prošle nedelje, kada su naoružani islamisti, pristalice svrgnutog predsednika Bašara al-Asada, napali sirijske snage u Džabli, nadomak Latakije. Umesto da novi vođa Sirije teži nacionalnom pomirenju, odgovorio je talasom neselektivnog nasilja, masakrirajući nevine ljude – žene, decu i pripadnike manjinskih zajednica.
Izdaja sirijskih hrišćana
Usred ovog haosa, možda najveća moralna sramota međunarodne zajednice jeste njena ravnodušnost prema hrišćanima u Siriji. Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, islamističke grupe sistematski napadaju hrišćanske četvrti, ubijaju muškarce, siluju žene i pale svetinje.
MUHAMMAD HAJ KADOUR / AFP / Profimedia
Islamisti u Siriji
Međutim, niko ne reaguje. SAD, Evropska unija i NATO, koji inače gromoglasno zagovaraju zaštitu ljudskih prava, sada ostaju nemi pred progonima. Oni isti koji su pre nekoliko godina optuživali Asada za ratne zločine, sada bez reči posmatraju kako džihadisti istrebljuju hrišćanske porodice.
Evropska komisija, koja sankcioniše svaku povredu ljudskih prava, okreće glavu pred ovim stradanjem. Zapad ne samo da je napustio Siriju, već je izdao manjine koje je nekada tvrdio da štiti.
Reči bez dela
Grčka vlada, preko ministra spoljnih poslova Georgiosa Gerapetritisa, izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog krize i naglasila potrebu za dijalogom i nacionalnim jedinstvom. Međutim, osim diplomatskih fraza, nema konkretne akcije.
Grčka, koja ima duboke istorijske i duhovne veze sa hrišćanima Bliskog istoka, trebalo bi da bude na čelu međunarodnih inicijativa. Umesto toga, zadovoljila se protokolarnim izjavama, dok pravoslavna zajednica u Siriji doživljava uništenje.
U zajedničkoj izjavi objavljenoj 8. marta 2025. godine, patrijarh antiohijski Jovan, sirijsko-pravoslavni patrijarh Ignjatije Efrem II i melkitski patrijarh Antiohije Josif oštro su osudili novi talas nasilja:
„Hrišćani Sirije suočavaju se s varvarstvom bez presedana. Međunarodne organizacije, koje bi trebalo da štite ljudska prava, ostaju pasivne. Uništavanje crkava, otmice i egzekucije postali su svakodnevna pojava.“
Patrijarsi pozivaju na hitno nacionalno pomirenje, poštovanje ljudskih prava i sprečavanje daljih podela u Siriji. Međutim, bez podrške međunarodnih sila, ovi apeli verovatno će ostati neuslišeni.
Ko ima koristi od haosa?
Haos koji vlada u Siriji nije slučajan. Nakon svrgavanja Asada, islamističke grupe poput Hajat Tahrir al-Šama zavladale su delovima zemlje, uvodeći režim terora. Religijske čistke koje su usledile pokazuju da međunarodna zajednica nije imala nikakav plan za „dan posle“.
Oni koji su podržali rušenje Asadovog režima zatvarali su oči pred džihadističkim napadima na manjine. Današnja situacija direktna je posledica političkih odluka Zapada, koje su destabilizovale Siriju i prepustile je fanatizmu.
Istorija će osuditi ravnodušne
Pokolj hrišćana u Siriji predstavlja zločin koji će ostati kao tamna mrlja na savesti čovečanstva. Oni koji danas upravljaju Sirijom, oni koji su podržavali islamističke grupe i oni koji u Evropi i SAD sada ćute, biće zapamćeni kao saučesnici.
Međunarodna zajednica mora hitno delovati. UN i Evropska unija dužni su da preuzmu odgovornost i zaustave krvoproliće. U suprotnom, krv nevinih nastaviće da opterećuje savest celokupnog hrišćanskog sveta.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Susret crkvenih poglavara sa političkim rukovodstvom Sirije završio se bez davanja konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok građanski rat traje, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
Danijel Ander iz Nju Džerzija, poginuo je štiteći svoju porodicu od naoružanog čoveka, a pet godina kasnije, njegova žrtva postala je simbol vere i ljubavi zbog koje bi Katolička crkva mogla da ga proglasi svecem.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Ajeti iz sure Az-Zuhruf podsećaju da Bog sve vidi i zna, dok istovremeno upozorava na konačni Dan presude i poziva vernike na introspektivno promišljanje i duhovnu budnost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Od duhovnog preobražaja Ljiljane Habjanović Đurović i nevidljivih znakova za Lenu Kovačević, do blagoslova patrijarha Pavla nad Novakom Đokovićem – priče o veri, nadi i neizrecivim Božijim darovima koji osvetljavaju svaki korak kroz život.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Dok svet ćuti pred stradanjem hrišćana u Siriji, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, pozivajući na hitnu akciju i molitvu za nevine žrtve.
U Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, simbolu vere i nade, patrijarh Jovan služio je svetu liturgiju, šaljući moćnu poruku duhovnog povratka i postojanosti hrišćanstva u Siriji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Od duhovnog preobražaja Ljiljane Habjanović Đurović i nevidljivih znakova za Lenu Kovačević, do blagoslova patrijarha Pavla nad Novakom Đokovićem – priče o veri, nadi i neizrecivim Božijim darovima koji osvetljavaju svaki korak kroz život.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
