Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Već četiri dana napaćena Sirija ponovo proživljava košmar. Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, više od 1.300 ljudi masakrirano je u čistkama koje sprovodi privremeni predsednik Ahmed al-Šara. Egzekucije civila od strane džihadista podsećaju na najmračnije dane vladavine ISIS-a. Ipak, Zapad ćuti.
Napadi su započeli prošle nedelje, kada su naoružani islamisti, pristalice svrgnutog predsednika Bašara al-Asada, napali sirijske snage u Džabli, nadomak Latakije. Umesto da novi vođa Sirije teži nacionalnom pomirenju, odgovorio je talasom neselektivnog nasilja, masakrirajući nevine ljude – žene, decu i pripadnike manjinskih zajednica.
Izdaja sirijskih hrišćana
Usred ovog haosa, možda najveća moralna sramota međunarodne zajednice jeste njena ravnodušnost prema hrišćanima u Siriji. Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, islamističke grupe sistematski napadaju hrišćanske četvrti, ubijaju muškarce, siluju žene i pale svetinje.
MUHAMMAD HAJ KADOUR / AFP / Profimedia
Islamisti u Siriji
Međutim, niko ne reaguje. SAD, Evropska unija i NATO, koji inače gromoglasno zagovaraju zaštitu ljudskih prava, sada ostaju nemi pred progonima. Oni isti koji su pre nekoliko godina optuživali Asada za ratne zločine, sada bez reči posmatraju kako džihadisti istrebljuju hrišćanske porodice.
Evropska komisija, koja sankcioniše svaku povredu ljudskih prava, okreće glavu pred ovim stradanjem. Zapad ne samo da je napustio Siriju, već je izdao manjine koje je nekada tvrdio da štiti.
Reči bez dela
Grčka vlada, preko ministra spoljnih poslova Georgiosa Gerapetritisa, izrazila je „duboku zabrinutost“ zbog krize i naglasila potrebu za dijalogom i nacionalnim jedinstvom. Međutim, osim diplomatskih fraza, nema konkretne akcije.
Grčka, koja ima duboke istorijske i duhovne veze sa hrišćanima Bliskog istoka, trebalo bi da bude na čelu međunarodnih inicijativa. Umesto toga, zadovoljila se protokolarnim izjavama, dok pravoslavna zajednica u Siriji doživljava uništenje.
U zajedničkoj izjavi objavljenoj 8. marta 2025. godine, patrijarh antiohijski Jovan, sirijsko-pravoslavni patrijarh Ignjatije Efrem II i melkitski patrijarh Antiohije Josif oštro su osudili novi talas nasilja:
„Hrišćani Sirije suočavaju se s varvarstvom bez presedana. Međunarodne organizacije, koje bi trebalo da štite ljudska prava, ostaju pasivne. Uništavanje crkava, otmice i egzekucije postali su svakodnevna pojava.“
Patrijarsi pozivaju na hitno nacionalno pomirenje, poštovanje ljudskih prava i sprečavanje daljih podela u Siriji. Međutim, bez podrške međunarodnih sila, ovi apeli verovatno će ostati neuslišeni.
Ko ima koristi od haosa?
Haos koji vlada u Siriji nije slučajan. Nakon svrgavanja Asada, islamističke grupe poput Hajat Tahrir al-Šama zavladale su delovima zemlje, uvodeći režim terora. Religijske čistke koje su usledile pokazuju da međunarodna zajednica nije imala nikakav plan za „dan posle“.
Oni koji su podržali rušenje Asadovog režima zatvarali su oči pred džihadističkim napadima na manjine. Današnja situacija direktna je posledica političkih odluka Zapada, koje su destabilizovale Siriju i prepustile je fanatizmu.
Istorija će osuditi ravnodušne
Pokolj hrišćana u Siriji predstavlja zločin koji će ostati kao tamna mrlja na savesti čovečanstva. Oni koji danas upravljaju Sirijom, oni koji su podržavali islamističke grupe i oni koji u Evropi i SAD sada ćute, biće zapamćeni kao saučesnici.
Međunarodna zajednica mora hitno delovati. UN i Evropska unija dužni su da preuzmu odgovornost i zaustave krvoproliće. U suprotnom, krv nevinih nastaviće da opterećuje savest celokupnog hrišćanskog sveta.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Susret crkvenih poglavara sa političkim rukovodstvom Sirije završio se bez davanja konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok građanski rat traje, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
Papa Martin sazvao je sabor od 105 episkopa, na kome je osuđena ova knjižica careva. U isto vreme napisao je papa pismo patrijarhu Pavlu moleći ga da se "drži čiste vere pravoslavne i da cara savetuje, da se okane jeretičkih mudrovanja".
U tišini ispunjenoj molitvom i zahvalnošću, prisećamo se deset bisera mudrosti pape Franje koji će i dalje grejati svet – podsećajući nas da vera spaja, raduje i vodi kroz tamu.
Za vreme njegovog pontifikata crkvena država je izgubila najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan. Godine 1854. proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o nepogrešivosti pape.
U najuzvišenijem hrišćanskom svetilištu, latinski patrijarh Jerusalima služio je misu koja je spojila molitve, nade i veru, dok se njegovo ime sve više pominje kao kandidat za papu.
Grčki monah Livios Kuriakis otkriva duboku istinu o molitvi kao mostu između čoveka i Boga, pozivajući nas na svakodnevnu zahvalnost za darove života i unutrašnju obnovu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Dok svet ćuti pred stradanjem hrišćana u Siriji, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, pozivajući na hitnu akciju i molitvu za nevine žrtve.
U Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, simbolu vere i nade, patrijarh Jovan služio je svetu liturgiju, šaljući moćnu poruku duhovnog povratka i postojanosti hrišćanstva u Siriji.
Trojica verskih lidera, patrijarh Jovan, patrijarh Ignjatios-Efrem II i patrijarh Josif, osvetljavaju ključne korake ka nacionalnom pomirenju i izgradnji budućnosti Sirije zasnovane na suživotu i međusobnom poverenju.
Bratska podrška pomesnih pravoslavnih crkava sve je jača i glasnija, a patrijarh antiohijski Jovan kontinuirano prima poruke ohrabrenja od duhovnih lidera širom sveta.
Grčki monah Livios Kuriakis otkriva duboku istinu o molitvi kao mostu između čoveka i Boga, pozivajući nas na svakodnevnu zahvalnost za darove života i unutrašnju obnovu.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Više od 200.000 ljudi prisustvovalo je istorijskoj misi zadušnici u Vatikanu, dok portal Religija.rs iz minuta u minut donosi potresne detalje sa poslednjeg ispraćaja omiljenog pontifika.
U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja.
Sveštenstvo je odmah reagovalo i ceo slučaj je preuzela policija, a kako smo prvi objavili snimak pljačke, čitaocima je tako na uvid pružen video zapis pomenutog nedela.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Ribarov prsten, simbol svetovne vlasti i duhovnog služenja, svečano se uništava pred kardinalima kao znak da se završila papina zemaljska misija i da Crkva započinje novo poglavlje svoga života.
Na naslovnoj strani posvećenoj oproštaju od poglavara Rimokatoličke crkve, glasilo hrvatskih nacionalista optužuje ga za izdaju Hrvata, šurovanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i zaustavljanje kanonizacije Alojzija Stepinca.
