Dok svet ćuti pred stradanjem hrišćana u Siriji, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, pozivajući na hitnu akciju i molitvu za nevine žrtve.
Sirija, zemlja natopljena krvlju nevinih, ponovo proživljava dane stradanja. Hiljade ljudi, među kojima i hrišćani, suočavaju se sa nezapamćenim nasiljem i progonima. U ovom teškom času, patrijarh srpski Porfirije uputio je pismo podrške svom bratu u Hristu, patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući bol i sastradavanje zbog patnji naroda Bliskog Istoka.
- Sa nevericom i tugom primili smo vesti o stravičnim zločinima koji se sprovode nad hrišćanima i drugim manjinskim grupama u vašoj svetoj zemlji. Svaki čovek, bez obzira na veru i naciju, nosi u sebi ikonu Božju i prizvan je da čuva svetinju života, te je naša žalost tim veća što hiljade nevinih strada pod teretom bezumnog nasilja - poručio je patrijarh Porfirije.
U svom obraćanju poglavar Srpske pravoslavne crkve naglasio je da stradanje Sirije nije samo njen unutrašnji problem, već rana celog hrišćanskog sveta. Istok i Zapad, kako je istakao, povezani su sudbinski, te se plamen stradanja može lako proširiti i na druge krajeve sveta.
- Zato vapim i apelujem sa trona Svetog Save na sve odgovorne da preduzmu hitne korake u zaštiti ugroženog stanovništva i obustave nasilje - napisao je patrijarh.
Poseban akcenat stavio je na ulogu Crkve u ovim danima iskušenja. Pozvao je verni narod, monaštvo i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve da u duhu velikoposnog podviga uznesu molitve za stradalnike Sirije.
- Moleći se za pokoj duša postradalih i utehu njihovih bližnjih, pokazujemo se kao deca Oca Nebeskog, kao čuvari mira i svetlosti usred tame ovoga sveta - naglasio je.
Na kraju, srpski patrijarh uputio je reči podrške antiohijskom patrijarhu Jovanu i njegovom sveštenstvu, koji i u ovim danima iskušenja ostaju nepokolebljivi svedoci vere.
- Posebnu molitvenu, sastradalnu i bratsku ljubav izražavam Vama, Vaše Blaženstvo, kao i Vašem sveštenstvu, koje poput mučenika prvih vekova iznova svedoči ljubav Božju - zaključio je patrijarh Porfirije.
Njegove reči odjekuju kao molitveni vapaj i podsećaju da istinska hrišćanska ljubav ne poznaje granice – da su suze jednih suze svih i da se svetlost pravoslavne vere nikada ne može ugasiti, ma koliko tame bilo u svetu.
U Ženevi, pred UN i Svetskim savetom crkava, patrijarh Teofilo poziva međunarodnu zajednicu na hitnu akciju kako bi se zaštitilo hrišćansko prisustvo u Svetoj Zemlji.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Među ubijenima i cele porordice, svetinje se masovno uništavaju, hrišćani u nemilosti nove vlasti Sirije.
Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Bombaš samoubica u srcu svetinje, stotine duša na ivici između života i smrti — kako se bore oni koji čuvaju veru u nemilosrdnom haosu?
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
