„PUCALI SU U GLAVU MOGA OCA, UBILI GA, POTOM UKRALI NJEGOV AUTOMOBIL“: Potresno svedočanstvo pravoslavnog sveštenika iz Sirije uznemirilo ceo hrišćanski svet
Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna.
Nasilje koje besni u zapadnoj Siriji od prošlog četvrtka odnelo je desetine civilnih života, među kojima i jedan pravoslavni hrišćanin. U gradu Banjas otac sveštenika Grigorija ubijen je hicem u glavu kada je izašao da proveri svoje vozilo.
Sam otac Grigorije, govoreći za grčku državnu televiziju, opisao je dramatičnu situaciju koja vlada u tom području.
- Ujutru su pretresli naš dom, ali bez napada. Međutim, noću su mi ukrali automobil i razbili staklo na automobilu moga oca. Kada je on izašao da vidi šta se dogodilo, neko ga je pogodio metkom u glavu i ubio. Potom su ukrali i njegov automobil - naveo je sveštenik.
Telo ubijenog čoveka ostalo je na ulici četiri sata, jer su sukobi onemogućili pristup nadležnim službama.
- Hitna pomoć nije mogla da dođe zbog blokada. Na kraju smo, uz pomoć jednog člana službe bezbednosti, uspeli da prebacimo njegovo telo pogrebnim vozilom - dodao je.
Houssam Shbaro / AFP / Profimedia
Hrišćani u Siriji žive u strahu
Sukobi u Banjasu izazvali su velika razaranja – većina kuća je izgorela, a imovina stanovnika opljačkana. Prema rečima oca Grigorija, nasilje je bilo usmereno na određene grupe.
- Pitali su ljude da li su alaviti, i ako jesu, streljali su ih. Kao hrišćani, najviše stradamo u vidu uništavanja i otimanja naše imovine. Jedini hrišćanin ubijen u gradu bio je moj otac - istakao je.
- Želim da odem iz Tartusa.
Još jedan pravoslavni stanovnik Tartusa izrazio je strah za svoj život
- Ovde je izuzetno opasno. Plašimo se da džihadisti ne upadnu u naše domove, kao što su učinili u Balmakehu, hrišćanskom selu kod Tartusa. Ne možemo da pobegnemo, granice su zatvorene, put ka Damasku nije bezbedan. Lično ću pokušati da odem što pre - rekao je.
- Ova zemlja više nije za hrišćane i alavite.
OMAR HAJ KADOUR / AFP / Profimedia
Zločii nad hrišćanima u Siriji ne jenajvaju
Govoreći za medije, Molham Al Botros, hrišćanin iz Sirije, opisao je tešku situaciju u zemlji.
- Alavite, hrišćane – svakoga koga su našli odvodili su u smrt. U Banjasu su ubili jednog sveštenika zajedno sa njegovom porodicom - izjavio je.
Nedostatak bezbednosti i ciljani napadi ostavili su hrišćane bez osećaja pripadnosti u sopstvenoj zemlji.
- Govore nam da nismo Sirijci, da moramo ili da odemo ili da umremo. U crkvu idemo sa strahom. Čak su nam zabranili i vaskršnju litiju na Veliku subotu - dodao je.
Rastuća zabrinutost za hrišćane na Bliskom istoku
Sirija ostaje jedna od najopasnijih zemalja za hrišćane, a progoni su poslednjih godina dramatično pojačani. Prema izveštajima, mnogi pokušavaju da napuste zemlju, ali ograničenja u kretanju i stalna nestabilnost čine odlazak izuzetno teškim.
Međunarodna zajednica više puta je izrazila zabrinutost zbog stanja hrišćanskih zajednica na Bliskom istoku, a organizacije za zaštitu ljudskih prava pozivaju na hitnu akciju kako bi se ugrožene manjine zaštitile.
Bugarska pravoslavna crkva zatražila je hitnu reakciju međunarodnih organizacija i političkih lidera kako bi se zaštitili životi, prava i vera hrišćanskog naroda na Bliskom istoku, čije je postojanje pod ozbiljnom pretnjom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Susret crkvenih poglavara sa političkim rukovodstvom Sirije završio se bez davanja konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok građanski rat traje, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik Svih antiohijskih svetih, tokom večernje službe u hramu Svetog proroka Ilije, raznela se eksplozija. Antiohijska patrijaršija poziva svet da ne okreće glavu od mučeništva i patnje pravoslavnih vernika.
Trojica verskih lidera, patrijarh Jovan, patrijarh Ignjatios-Efrem II i patrijarh Josif, osvetljavaju ključne korake ka nacionalnom pomirenju i izgradnji budućnosti Sirije zasnovane na suživotu i međusobnom poverenju.
U hramu koji je pre dva dana bio meta brutalnog terorističkog napada, antiohijski patrijarh sa poglavarima Istočnih Crkava uzneo je molitvu za duše postradalih, dok su vernici odgovorili himnama, suzama i molitvom.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
