Susret crkvenih poglavara sa političkim rukovodstvom Sirije završio se bez davanja konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok građanski rat traje, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
Posle sastanka predstavnika hrišćanskih crkava i novog političkog rukovodstva Sirije, koje je svrgnulo prethodni režim 8. decembra 2024. godine, crkveni predstavnici i dalje izražavaju zabrinutost zbog uloge hrišćanstva u brzo promenljivom političkom pejzažu zemlje, prenosi "Christian Post".
Sastanak je održan u atmosferi rastućeg straha među manjinama koje traže garancije nakon što je vlast preuzela koalicija predvođena islamističkom organizacijom Hayat Tahrir al-Sham. Na sastanku su učestvovali predstavnici različitih hrišćanskih crkava, uključujući Sirijsku pravoslavnu crkvu, katoličku crkvu, Jermensku apostolsku (pravoslavnu) crkvu, Anglikansku crkvu, kao i franjevačke monahe i druge.
Sveštenik Ibrahim Faltas, zamenik Čuvara Svetih mesta, i otac Rami Ilija razgovarali su o pitanjima sirijskog ustava, demokratije i jednakosti.
- Situacija je nejasna – ne možemo da razumemo njihove stvarne namere. Nemamo garancija, i mi ostajemo u ćorsokaku - rekao je otac Ilija o ishodu sastanka, prenose mediji.
Edouard ELIAS / Sipa Press / Profimedia
Verski lideti Sirije prvih dana januara u Damasku su se sastali i sa franscuskim francuskim ministrom spoljnih poslova Žan Noel Barom
Tokom razgovora Al-Saraa je podsetio na vreme koje je proveo među hrišćanskim zajednicama u Damasku i Dariji, uveravajući delegaciju da njihovi interesi neće biti ugroženi.
Otac Rami Ilija pozvao je hrišćanske lidere da pripreme svoje preporuke za budući ustav, naglasivši da bi potencijalne izmene ustava iz 1950. godine mogle dobiti podršku različitih grupa. Otac Ilija je novinarima izrazio rastuću zabrinutost među sveštenstvom. Istakao je da ishod događaja nije jasan:
- Nadam se da naša situacija neće biti gora nego što je bila - rekao je.
Predstavnici hrišćanskih zajednica istakli su da je građanski rat, koji traje gotovo 14 godina, podelio društvo po verskim, etničkim i političkim linijama. Vlada Al-Saraa suočava se sa izazovom vraćanja mira u područja gde su vandalizam i verski napadi izazvali proteste.
Louai Beshara / AFP / Profimedia
Stotine sirijskih hrišćana protestvovalo je 24. decembra 2024. godine nakon što su džihadisti zapalili božićnu jelku
Podsećamo da su 24. decembra 2024. godine stotine hrišćana protestovale nakon što su nepoznati počinioci, za koje se sumnja da su povezani sa džihadističkom grupom, zapalili božićnu jelku. Susret crkvenih poglavara i političkog rukovodstva Sirije završio se bez konkretnih garancija za budućnost hrišćanskih zajednica. Dok traje građanski rat, verske manjine strahuju da bi njihove slobode mogle biti dodatno ugrožene.
U trenutku kada Sirija pokušava da pronađe put ka miru i stabilnosti, položaj hrišćanskih zajednica ostaje jedno od ključnih pitanja koje traži hitna rešenja. Bez konkretnih garancija i jasnih koraka ka inkluzivnosti, ostaje pitanje da li će nova vlast uspeti da izgradi društvo zasnovano na jednakosti i međusobnom poštovanju, ili će manjine poput hrišćana ostati u neizvesnosti, između nade i straha za svoju budućnost.
Abu Muhamed al Golani, nekadašnji istaknuti član Al Kaide, sada predvodi Hajat Tahrir al-Šam i kontroliše poslednje uporište opozicije u Siriji. Njegov pokušaj da menja imidž i postane međunarodno priznat lider prate dramatična dešavanja i diplomatske manipulacije.
Hrišćani u Siriji, jedna od najstarijih verskih zajednica na svetu s istorijom iz apostolskih vremena, na meti su naoružanih fanatika – verski progon preti da zauvek izbriše multikulturni duh ove zemlje, dok međunarodna zajednica nemo posmatra.
Bugarska pravoslavna crkva zatražila je hitnu reakciju međunarodnih organizacija i političkih lidera kako bi se zaštitili životi, prava i vera hrišćanskog naroda na Bliskom istoku, čije je postojanje pod ozbiljnom pretnjom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je pismo podrške patrijarhu antiohijskom Jovanu, izražavajući solidarnost sa narodom Sirije, Palestine i Libana. Apelovao je na molitvu za okončanje ratnih strahota u svetim danima pripreme za Božić.
Nakon što je Hajat Tahrir al-Šam preuzeo vlast, hrišćanske zajednice suočavaju se sa radikalizacijom. Kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veću opasnost po kulturno i versko nasleđe Bliskog istoka?
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Patrijarh aleksandrijski pozvao je poglavare Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije, šaljući snažnu poruku jedinstva i molitve dok rat, humanitarna katastrofa i političke tenzije ugrožavaju hrišćanske zajednice u regionu.
Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
