Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
U bogoslužbenom životu pravoslavne crkve postoje tri kruga bogosluženja: dnevni, sedmični – koji obuhvata molitve i pesme posvećene svakom danu u sedmici, i godišnji – koji obuhvata praznike i dane spomena svetih. Sva tri kruga međusobno se prožimaju u svakoj službi dnevnog ciklusa. Počećemo od večernjeg bogosluženja, jer se njime, prema crkvenom predanju, započinje liturgijski dan. Kako se oblikovao poredak večernjeg bogosluženja, koje je njegovo opšte značenje i struktura?
U prvim vekovima hrišćanstva nisu postojale službe u obliku u kojem ih danas poznajemo – poput večernjeg bogosluženja ili jutrenja. Vernici su se molili u određene časove dana (treći, šesti i deveti), uz kratak kućni molitveni poredak, sastavljen od nekoliko psalama i molitve „Oče naš“.
Večernje bogosluženje se postepeno razvilo iz zajedničke večere – trpeze ljubavi (agape), koja se u početku završavala svetom liturgijom i pričešćem.
Kasnije je sveta liturgija preneta u jutarnje časove, dok je trpeza ljubavi prerasla u milosrdnu i spomen-vecheru. Tada je staro večernje sabranje počelo da dobija svoj sopstveni molitveni oblik. Ono je nasledilo duh iščekivanja i unutrašnje pripreme za svetu liturgiju.
Zbog toga se večernje bogosluženje i danas smatra preliturgijskim. Njime Crkva započinje svoj dan, prema poretku stvaranja sveta opisanom u Knjizi Postanja:
„I bi veče, i bi jutro – dan prvi“ (Post. 1, 5).
Večernja služba traje kraće od drugih, što nije slučajno – ona se savršava u času kada su ljudske sile već oslabile.
Prema Tipiku, razlikuju se sledeće vrste večernjih službi:
• Svakodnevna večernja – služi se u obične dane.
• Veliko večernje – služi se uoči nedelja i velikih praznika, u okviru bdenija.
• Malo večernje – danas se retko služi, uglavnom u pojedinim manastirima, pre večere koja prethodi bdeniju.
Današnji oblik večernje bogoslužbene službe sadrži elemente i drevnog parohijskog tipika (konstantinopoljske tradicije) i monaškog večernjeg pravila.
Večernja počinje uobičajenim početkom molitava ("Care nebeski", Trisvetom molitvom, "Oče naš", „Gospode, pomiluj“ – 12 puta, „Dođite, poklonimo se…“), zatim se čita psalam 103. (po Septuaginti – „Blagoslovi, dušo moja, Gospoda“), koji slavi Božije stvaranje sveta.
Potom slede Velika jektenija i katizma (deo Psaltira), nakon čega se pevaju psalmi 140, 141, 129 i 116 sa stihirama „K Tebi, Gospode, uznosim molitvu svoju“.
To su prvi promenljivi tropari večernje, a njihov broj zavisi od značaja dana: može ih biti 10, 8 ili 6.
Centralno mesto zauzima drevni hrišćanski himan „Tiho svetlo“ (Φῶς ἱλαρόν), posvećen Hristu kao večnom Svetlu koje ne zalazi.
Zatim se peva prokimen – kratki psalamski stih, različit za svaki dan sedmice, a na praznike se čitaju parimeje – starozavetni odlomci koji predočavaju smisao praznika.
Jedna od najvažnijih molitava večernje jeste "Podaj, Gospode, da se u ovoj noći sačuvamo bez greha…". Sastavljena je od stihova Svetog pisma, a po značaju se može uporediti sa Velikim Slavoslovljem u jutrenju. Prema Tipiku, ovu molitvu izgovara starešina hrama, a u domaćoj molitvi – glava porodice.
Nakon jektenije pevaju se stihire na stihovnje, koje se nazivaju tako zato što nemaju stalne psalamske stihove, već se menjaju u skladu s praznikom.
Recimo, stihire iz Oktoiha odnose se na teme dana u sedmici (sedmični krug), dok stihire iz Mineja opisuju događaj koji se praznuje (godišnji krug).
Tako se u večernjoj ostvaruje sjedinjenje svih liturgijskih krugova.
Zatim sledi molitva "Sada otpuštaš", reči pravednog Simeona Bogoprimca, kada je u hramu primio Bogomladenca Hrista u naručje.
Po Tipiku, i ovu molitvu na večernjoj čita starešina, što pokazuje njenu duboku važnost.
Ona podseća čoveka na smisao svakog dana i njegovog života uopšte: ako čovek, poput Simeona, provede dan sa Hristom i u molitvi Njemu, taj dan nije uzaludan.
Istovremeno, ova molitva izražava esencijalnu temu večernje – iščekivanje Spasitelja.
Na kraju večernje pevaju se tropari dana – kratki himni koji naglašavaju osnovnu poruku dana, zatim Proširena jektenija i završne molitve.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan Kartažanin ovako objašnjava značenje večernjeg bogosluženja:
„Treba se moliti pri zalasku sunca i na kraju dana, jer je Isus Hristos pravo Sunce i istinski Dan. Kada se molimo pri zalasku sunca i na kraju dana, moleći da nam ponovo zasija svetlost, time se molimo za Drugi dolazak Hristov, da nam donese blagodat večne svetlosti.“
Po završetku večernjeg, prema Tipiku, sledi večera. Nakon nje monasima se nalaže tišina:
„…Nije prilično monasima da razgovaraju jedan s drugim, nego neka u tišini odu u svoje kelije, i neka tamo obave molitvu i čitanje…“
Tako se, ukratko, prikazuje večernja služba.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
Arhijerejski plašt, bogato ukrašen i istorijski povezan sa hrišćanskim vladarima, prenosi poruku poniznosti, liturgijske odgovornosti i unutrašnje čistote.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
