Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
U bogoslužbenom životu pravoslavne crkve postoje tri kruga bogosluženja: dnevni, sedmični – koji obuhvata molitve i pesme posvećene svakom danu u sedmici, i godišnji – koji obuhvata praznike i dane spomena svetih. Sva tri kruga međusobno se prožimaju u svakoj službi dnevnog ciklusa. Počećemo od večernjeg bogosluženja, jer se njime, prema crkvenom predanju, započinje liturgijski dan. Kako se oblikovao poredak večernjeg bogosluženja, koje je njegovo opšte značenje i struktura?
U prvim vekovima hrišćanstva nisu postojale službe u obliku u kojem ih danas poznajemo – poput večernjeg bogosluženja ili jutrenja. Vernici su se molili u određene časove dana (treći, šesti i deveti), uz kratak kućni molitveni poredak, sastavljen od nekoliko psalama i molitve „Oče naš“.
Večernje bogosluženje se postepeno razvilo iz zajedničke večere – trpeze ljubavi (agape), koja se u početku završavala svetom liturgijom i pričešćem.
Kasnije je sveta liturgija preneta u jutarnje časove, dok je trpeza ljubavi prerasla u milosrdnu i spomen-vecheru. Tada je staro večernje sabranje počelo da dobija svoj sopstveni molitveni oblik. Ono je nasledilo duh iščekivanja i unutrašnje pripreme za svetu liturgiju.
Zbog toga se večernje bogosluženje i danas smatra preliturgijskim. Njime Crkva započinje svoj dan, prema poretku stvaranja sveta opisanom u Knjizi Postanja:
„I bi veče, i bi jutro – dan prvi“ (Post. 1, 5).
Večernja služba traje kraće od drugih, što nije slučajno – ona se savršava u času kada su ljudske sile već oslabile.
Prema Tipiku, razlikuju se sledeće vrste večernjih službi:
• Svakodnevna večernja – služi se u obične dane.
• Veliko večernje – služi se uoči nedelja i velikih praznika, u okviru bdenija.
• Malo večernje – danas se retko služi, uglavnom u pojedinim manastirima, pre večere koja prethodi bdeniju.
Današnji oblik večernje bogoslužbene službe sadrži elemente i drevnog parohijskog tipika (konstantinopoljske tradicije) i monaškog večernjeg pravila.
Večernja počinje uobičajenim početkom molitava ("Care nebeski", Trisvetom molitvom, "Oče naš", „Gospode, pomiluj“ – 12 puta, „Dođite, poklonimo se…“), zatim se čita psalam 103. (po Septuaginti – „Blagoslovi, dušo moja, Gospoda“), koji slavi Božije stvaranje sveta.
Potom slede Velika jektenija i katizma (deo Psaltira), nakon čega se pevaju psalmi 140, 141, 129 i 116 sa stihirama „K Tebi, Gospode, uznosim molitvu svoju“.
To su prvi promenljivi tropari večernje, a njihov broj zavisi od značaja dana: može ih biti 10, 8 ili 6.
Centralno mesto zauzima drevni hrišćanski himan „Tiho svetlo“ (Φῶς ἱλαρόν), posvećen Hristu kao večnom Svetlu koje ne zalazi.
Zatim se peva prokimen – kratki psalamski stih, različit za svaki dan sedmice, a na praznike se čitaju parimeje – starozavetni odlomci koji predočavaju smisao praznika.
Jedna od najvažnijih molitava večernje jeste "Podaj, Gospode, da se u ovoj noći sačuvamo bez greha…". Sastavljena je od stihova Svetog pisma, a po značaju se može uporediti sa Velikim Slavoslovljem u jutrenju. Prema Tipiku, ovu molitvu izgovara starešina hrama, a u domaćoj molitvi – glava porodice.
Nakon jektenije pevaju se stihire na stihovnje, koje se nazivaju tako zato što nemaju stalne psalamske stihove, već se menjaju u skladu s praznikom.
Recimo, stihire iz Oktoiha odnose se na teme dana u sedmici (sedmični krug), dok stihire iz Mineja opisuju događaj koji se praznuje (godišnji krug).
Tako se u večernjoj ostvaruje sjedinjenje svih liturgijskih krugova.
Zatim sledi molitva "Sada otpuštaš", reči pravednog Simeona Bogoprimca, kada je u hramu primio Bogomladenca Hrista u naručje.
Po Tipiku, i ovu molitvu na večernjoj čita starešina, što pokazuje njenu duboku važnost.
Ona podseća čoveka na smisao svakog dana i njegovog života uopšte: ako čovek, poput Simeona, provede dan sa Hristom i u molitvi Njemu, taj dan nije uzaludan.
Istovremeno, ova molitva izražava esencijalnu temu večernje – iščekivanje Spasitelja.
Na kraju večernje pevaju se tropari dana – kratki himni koji naglašavaju osnovnu poruku dana, zatim Proširena jektenija i završne molitve.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan Kartažanin ovako objašnjava značenje večernjeg bogosluženja:
„Treba se moliti pri zalasku sunca i na kraju dana, jer je Isus Hristos pravo Sunce i istinski Dan. Kada se molimo pri zalasku sunca i na kraju dana, moleći da nam ponovo zasija svetlost, time se molimo za Drugi dolazak Hristov, da nam donese blagodat večne svetlosti.“
Po završetku večernjeg, prema Tipiku, sledi večera. Nakon nje monasima se nalaže tišina:
„…Nije prilično monasima da razgovaraju jedan s drugim, nego neka u tišini odu u svoje kelije, i neka tamo obave molitvu i čitanje…“
Tako se, ukratko, prikazuje večernja služba.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
Arhijerejski plašt, bogato ukrašen i istorijski povezan sa hrišćanskim vladarima, prenosi poruku poniznosti, liturgijske odgovornosti i unutrašnje čistote.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete apostole Prohora, Nikanora, Timona i Parmena po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhidiakon Lavrentije. Katolička crkva obeležava praznik Svetog Lovrenca, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Za pravoslavnog hrišćanina sloboda ne znači da čovek može da radi sve što želi i da sam sebi određuje šta je dobro, a šta zlo.
Starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave ističe da krst u automobilu može biti izraz vere, ali ne i amajlija, dok bezbednost vozača uvek mora biti na prvom mestu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 11. sedmice po Duhovima objašnjava zašto Hristov nedolazak nije dokaz neispunjenog obećanja i zašto čovek ne treba Božju večnost da meri sopstvenim vremenom.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Posle jutarnjeg bogosluženja izbio je sukob koji je uznemirio jednu od najpoznatijih pravoslavnih svetinja na Kipru
Mitropolit šumadijski je na hramovnoj slavi govorio o liturgiji kao najvećem izrazu blagodarnosti Bogu i upozorio da bez smirenja ni Božji darovi ne mogu čoveku doneti istinsku korist.
Piletina, krompir, povrće i začini lagano se krčkaju dok sve ne omekša, a kisela pavlaka na kraju daje paprikašu gustinu, punoću i prepoznatljivu kremastu teksturu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
