Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
U bogoslužbenom životu pravoslavne crkve postoje tri kruga bogosluženja: dnevni, sedmični – koji obuhvata molitve i pesme posvećene svakom danu u sedmici, i godišnji – koji obuhvata praznike i dane spomena svetih. Sva tri kruga međusobno se prožimaju u svakoj službi dnevnog ciklusa. Počećemo od večernjeg bogosluženja, jer se njime, prema crkvenom predanju, započinje liturgijski dan. Kako se oblikovao poredak večernjeg bogosluženja, koje je njegovo opšte značenje i struktura?
U prvim vekovima hrišćanstva nisu postojale službe u obliku u kojem ih danas poznajemo – poput večernjeg bogosluženja ili jutrenja. Vernici su se molili u određene časove dana (treći, šesti i deveti), uz kratak kućni molitveni poredak, sastavljen od nekoliko psalama i molitve „Oče naš“.
Večernje bogosluženje se postepeno razvilo iz zajedničke večere – trpeze ljubavi (agape), koja se u početku završavala svetom liturgijom i pričešćem.
Kasnije je sveta liturgija preneta u jutarnje časove, dok je trpeza ljubavi prerasla u milosrdnu i spomen-vecheru. Tada je staro večernje sabranje počelo da dobija svoj sopstveni molitveni oblik. Ono je nasledilo duh iščekivanja i unutrašnje pripreme za svetu liturgiju.
Zbog toga se večernje bogosluženje i danas smatra preliturgijskim. Njime Crkva započinje svoj dan, prema poretku stvaranja sveta opisanom u Knjizi Postanja:
„I bi veče, i bi jutro – dan prvi“ (Post. 1, 5).
Večernja služba traje kraće od drugih, što nije slučajno – ona se savršava u času kada su ljudske sile već oslabile.
Prema Tipiku, razlikuju se sledeće vrste večernjih službi:
• Svakodnevna večernja – služi se u obične dane.
• Veliko večernje – služi se uoči nedelja i velikih praznika, u okviru bdenija.
• Malo večernje – danas se retko služi, uglavnom u pojedinim manastirima, pre večere koja prethodi bdeniju.
Današnji oblik večernje bogoslužbene službe sadrži elemente i drevnog parohijskog tipika (konstantinopoljske tradicije) i monaškog večernjeg pravila.
Večernja počinje uobičajenim početkom molitava ("Care nebeski", Trisvetom molitvom, "Oče naš", „Gospode, pomiluj“ – 12 puta, „Dođite, poklonimo se…“), zatim se čita psalam 103. (po Septuaginti – „Blagoslovi, dušo moja, Gospoda“), koji slavi Božije stvaranje sveta.
Potom slede Velika jektenija i katizma (deo Psaltira), nakon čega se pevaju psalmi 140, 141, 129 i 116 sa stihirama „K Tebi, Gospode, uznosim molitvu svoju“.
To su prvi promenljivi tropari večernje, a njihov broj zavisi od značaja dana: može ih biti 10, 8 ili 6.
Centralno mesto zauzima drevni hrišćanski himan „Tiho svetlo“ (Φῶς ἱλαρόν), posvećen Hristu kao večnom Svetlu koje ne zalazi.
Zatim se peva prokimen – kratki psalamski stih, različit za svaki dan sedmice, a na praznike se čitaju parimeje – starozavetni odlomci koji predočavaju smisao praznika.
Jedna od najvažnijih molitava večernje jeste "Podaj, Gospode, da se u ovoj noći sačuvamo bez greha…". Sastavljena je od stihova Svetog pisma, a po značaju se može uporediti sa Velikim Slavoslovljem u jutrenju. Prema Tipiku, ovu molitvu izgovara starešina hrama, a u domaćoj molitvi – glava porodice.
Nakon jektenije pevaju se stihire na stihovnje, koje se nazivaju tako zato što nemaju stalne psalamske stihove, već se menjaju u skladu s praznikom.
Recimo, stihire iz Oktoiha odnose se na teme dana u sedmici (sedmični krug), dok stihire iz Mineja opisuju događaj koji se praznuje (godišnji krug).
Tako se u večernjoj ostvaruje sjedinjenje svih liturgijskih krugova.
Zatim sledi molitva "Sada otpuštaš", reči pravednog Simeona Bogoprimca, kada je u hramu primio Bogomladenca Hrista u naručje.
Po Tipiku, i ovu molitvu na večernjoj čita starešina, što pokazuje njenu duboku važnost.
Ona podseća čoveka na smisao svakog dana i njegovog života uopšte: ako čovek, poput Simeona, provede dan sa Hristom i u molitvi Njemu, taj dan nije uzaludan.
Istovremeno, ova molitva izražava esencijalnu temu večernje – iščekivanje Spasitelja.
Na kraju večernje pevaju se tropari dana – kratki himni koji naglašavaju osnovnu poruku dana, zatim Proširena jektenija i završne molitve.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan Kartažanin ovako objašnjava značenje večernjeg bogosluženja:
„Treba se moliti pri zalasku sunca i na kraju dana, jer je Isus Hristos pravo Sunce i istinski Dan. Kada se molimo pri zalasku sunca i na kraju dana, moleći da nam ponovo zasija svetlost, time se molimo za Drugi dolazak Hristov, da nam donese blagodat večne svetlosti.“
Po završetku večernjeg, prema Tipiku, sledi večera. Nakon nje monasima se nalaže tišina:
„…Nije prilično monasima da razgovaraju jedan s drugim, nego neka u tišini odu u svoje kelije, i neka tamo obave molitvu i čitanje…“
Tako se, ukratko, prikazuje večernja služba.
Iza svečanih odora i crkvenih titula krije se duboko simbolično služenje Bogu i zajednici, staro više od dva milenijuma.
Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
Arhijerejski plašt, bogato ukrašen i istorijski povezan sa hrišćanskim vladarima, prenosi poruku poniznosti, liturgijske odgovornosti i unutrašnje čistote.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Ajeti iz sure Az-Zuhruf podsećaju da Bog sve vidi i zna, dok istovremeno upozorava na konačni Dan presude i poziva vernike na introspektivno promišljanje i duhovnu budnost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Od duhovnog preobražaja Ljiljane Habjanović Đurović i nevidljivih znakova za Lenu Kovačević, do blagoslova patrijarha Pavla nad Novakom Đokovićem – priče o veri, nadi i neizrecivim Božijim darovima koji osvetljavaju svaki korak kroz život.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Od duhovnog preobražaja Ljiljane Habjanović Đurović i nevidljivih znakova za Lenu Kovačević, do blagoslova patrijarha Pavla nad Novakom Đokovićem – priče o veri, nadi i neizrecivim Božijim darovima koji osvetljavaju svaki korak kroz život.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Nakon odlaska iz "Intela" Patrik Gelsinger pokrenuo je razvoj veštačke inteligencije zasnovane na hrišćanskim vrednostima, verujući da tehnologija može biti "sila za dobro" ako je oblikuju ljudi vođeni verom.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
