Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Susret na srpski način često počinje gestom koji na prvi pogled deluje jednostavno, ali u sebi nosi slojeve značenja koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo. Iako su se nekada Srbi, poput većine evropskih naroda, pri susretu ljubili dvaput, promena koja je nastupila u novije vreme bila je brza i gotovo neprimetna. Sa povratkom veri i snažnijim oslanjanjem na pravoslavno nasleđe, tri poljupca postala su prepoznatljiv deo identiteta. Ovaj običaj otišao je toliko daleko da se i u protokolima visokih državničkih susreta prati koliko puta se gost poljubio sa domaćinima, kao da se u tom broju krije poruka koju tek treba odgonetnuti.
Za razliku od Srba, Grci, iako dele isto pravoslavno nasleđe, ostaju pri dva poljupca. Ta naizgled mala razlika otvara zanimljivo pitanje: kako je isti verski okvir iznedrio različite običaje?
U srpskom slučaju, odgovor se najčešće traži u simbolici. Tri poljupca gotovo se spontano dovode u vezu sa Svetom Trojicom - Ocem, Sinom i Svetim Duhom. Taj broj nije puka forma, već znak koji upućuje na veru i pripadnost. Ipak, Crkva na ovu pojavu ne gleda kao na strogo propisanu praksu, već pre kao na deo narodnog izraza vere.
Jeromonah Evtimije to objašnjava bez nastojanja da običaju da dogmatsku težinu:
- Ovo pitanje je više upućeno etnologu nego teologu. Zašto? Zato što bi on tačno odgovorio od kada, kako i ko je uveo taj običaj u naš narod. Ja ti samo kratko mogu reći da se mi Srbi celivamo po tri puta u ime Svete Trojice - Oca, Sina i Svetoga Duha. Na taj način naglašavajući trojičnost jednog Boga, za razliku od muslimana koji drugačije uče. Te bi to bilo neko naše javno ispovedanje vere, pogotovu u doba Turske vladavine Srbijom - rekao je jeromonah Evtimije, prenosi portal svetosavlje.org.
Upravo u tom istorijskom sloju krije se ključ razumevanja. U vremenu kada je vera bila i lični i zajednički oslonac, čak i svakodnevni gestovi mogli su postati tiha potvrda identiteta. Tri poljupca nisu bila samo znak bliskosti, već i diskretno, ali jasno svedočenje pripadnosti pravoslavlju.
Grčki običaj, s druge strane, razvijao se u drugačijim okolnostima. Iako i tamo postoji snažna veza između vere i svakodnevice, broj poljubaca nije dobio isto simboličko značenje. Dva poljupca ostala su u domenu društvenog bontona, bez potrebe da nose dodatnu teološku poruku.
Zato razlika između „dva“ i „tri“ nije samo stvar navike. Ona otkriva način na koji se vera utkala u svakodnevni život različitih naroda. Kod Srba, taj broj je postao više od pozdrava – pretvorio se u znak raspoznavanja, u gest koji govori i onda kada reči izostanu.
U tom kratkom susretu, kroz tri dodira obraza, sabrano je mnogo više nego što se na prvi pogled vidi: istorija, vera i potreba da se pripadnost ne samo oseća, već i pokaže.
Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Nakon smrti roditelja, Visarion je celokupno naslodstvo razdelio siromašnima i odrekao se svega što ga je vezivalo za ovaj svet.
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
Evropska unija razmatrala sankcije protiv duhovnog vođe Rusa, dok Bugarska upozorava na opasnost mešanja politike u versku sferu.
Posebna priznanja uručena su i protođakonu prof. dr Draganu Radiću i protođakonu Radomiru Vrućiniću, kao zahvalnost za višegodišnju saradnju i podršku aktivnostima IPA Srbije tokom 15 godina.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.
Evropska unija razmatrala sankcije protiv duhovnog vođe Rusa, dok Bugarska upozorava na opasnost mešanja politike u versku sferu.
Nijedna svađa, uvreda ili nesporazum ne bi smeli da budu važniji od ljubavi između roditelja i dece.
Kada dete ostane bez roditeljske zaštite, naročito majčinske, ono ne gubi samo porodicu, već i osećaj stabilnosti, pripadanja i sigurnog oslonca u svetu.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posebna priznanja uručena su i protođakonu prof. dr Draganu Radiću i protođakonu Radomiru Vrućiniću, kao zahvalnost za višegodišnju saradnju i podršku aktivnostima IPA Srbije tokom 15 godina.
Kada dete ostane bez roditeljske zaštite, naročito majčinske, ono ne gubi samo porodicu, već i osećaj stabilnosti, pripadanja i sigurnog oslonca u svetu.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
