Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Susret na srpski način često počinje gestom koji na prvi pogled deluje jednostavno, ali u sebi nosi slojeve značenja koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo. Iako su se nekada Srbi, poput većine evropskih naroda, pri susretu ljubili dvaput, promena koja je nastupila u novije vreme bila je brza i gotovo neprimetna. Sa povratkom veri i snažnijim oslanjanjem na pravoslavno nasleđe, tri poljupca postala su prepoznatljiv deo identiteta. Ovaj običaj otišao je toliko daleko da se i u protokolima visokih državničkih susreta prati koliko puta se gost poljubio sa domaćinima, kao da se u tom broju krije poruka koju tek treba odgonetnuti.
Za razliku od Srba, Grci, iako dele isto pravoslavno nasleđe, ostaju pri dva poljupca. Ta naizgled mala razlika otvara zanimljivo pitanje: kako je isti verski okvir iznedrio različite običaje?
U srpskom slučaju, odgovor se najčešće traži u simbolici. Tri poljupca gotovo se spontano dovode u vezu sa Svetom Trojicom - Ocem, Sinom i Svetim Duhom. Taj broj nije puka forma, već znak koji upućuje na veru i pripadnost. Ipak, Crkva na ovu pojavu ne gleda kao na strogo propisanu praksu, već pre kao na deo narodnog izraza vere.
Jeromonah Evtimije to objašnjava bez nastojanja da običaju da dogmatsku težinu:
- Ovo pitanje je više upućeno etnologu nego teologu. Zašto? Zato što bi on tačno odgovorio od kada, kako i ko je uveo taj običaj u naš narod. Ja ti samo kratko mogu reći da se mi Srbi celivamo po tri puta u ime Svete Trojice - Oca, Sina i Svetoga Duha. Na taj način naglašavajući trojičnost jednog Boga, za razliku od muslimana koji drugačije uče. Te bi to bilo neko naše javno ispovedanje vere, pogotovu u doba Turske vladavine Srbijom - rekao je jeromonah Evtimije, prenosi portal svetosavlje.org.
Upravo u tom istorijskom sloju krije se ključ razumevanja. U vremenu kada je vera bila i lični i zajednički oslonac, čak i svakodnevni gestovi mogli su postati tiha potvrda identiteta. Tri poljupca nisu bila samo znak bliskosti, već i diskretno, ali jasno svedočenje pripadnosti pravoslavlju.
Grčki običaj, s druge strane, razvijao se u drugačijim okolnostima. Iako i tamo postoji snažna veza između vere i svakodnevice, broj poljubaca nije dobio isto simboličko značenje. Dva poljupca ostala su u domenu društvenog bontona, bez potrebe da nose dodatnu teološku poruku.
Zato razlika između „dva“ i „tri“ nije samo stvar navike. Ona otkriva način na koji se vera utkala u svakodnevni život različitih naroda. Kod Srba, taj broj je postao više od pozdrava – pretvorio se u znak raspoznavanja, u gest koji govori i onda kada reči izostanu.
U tom kratkom susretu, kroz tri dodira obraza, sabrano je mnogo više nego što se na prvi pogled vidi: istorija, vera i potreba da se pripadnost ne samo oseća, već i pokaže.
Priče o svetiteljima Zini, Mini, Ini, Pini i Rimi otkrivaju kako tradicija pravoslavne crkve spaja istoriju apostola i mučenika sa savremenim imenima.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Posebno mesto u duhovnom životu ima zahvalnost Gospodu, čak i u trenucima kada nam se čini da za nju nema razloga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Sveštenik ju je čekao u crkvi Presvete Bogorodice u Kuramadesima, ali je vest o njenom dolasku počela da se širi među meštanima...
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Brige zbog novca i materijalne sigurnosti mogu postati veliki teret, naročito kada čovek ne zna odakle da počne i kako da izađe iz teške situacije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News