Republika/PrintscreenFreska Svetog Save u manastiru Mileševa
To činimo tako što spojimo palac kažiprst i srednji prst desne ruke, a potom spojenim prstima dodirujemo čelo, pupak, desno i najzad levo rame.
Pre početka molitve i na njenom kraju se prekrstimo, bilo da smo u crkvi ili van nje. Za osenjavanjem krsnim znakom imamo potrebu u raznim situacijama, kada blagodarimo Bogu ili se jednostavno iznenadimo nekom situacijom.
To činimo tako što spojimo palac kažiprst i srednji prst desne ruke, a potom spojenim prstima dodirujemo čelo, pupak, desno i najzad levo rame.
Ovako sklopljeni prsti u 19. veku postaju zaštitni znak Srba, a Predrag Đokić, vrsni verski analitičar za portal religija.rs otkriva sve pojedinosti pozdrava pravoslavnih hrišćana - Srba.
- Pozdrav sa tri prsta poznat je i kao srpski pozdrav, onda kada pričamo o spojena tri prsta, a ne o odvojena tri prsta, koji su simbol politike 90-ih i nemaju veze sa Srbima, niti sa hrišćanstvom već se prepliću sa praksom nacista, koji su se međusobno tako pozdravljali. Poreklom je iz pravoslavne hrišćanske tradicije i iskazuje Svetu Trojicu tj. verovanje u Oca, Sina i Svetoga Duha, dok dva spojena prsta koja su sa strane, domali i mali prst, predstavljaju dve prirode Hristove, božansku i čovečansku - započinje analitičar Đokić.
Naš sagovornik pojašnjava da ovaj pozdrav ulazi u srpsku pravoslavnu tradiciju u 19. veku, ilustrujući to primerom slike Paje Jovanovića "Takovski ustanak", koja prikazuje Miloša Obrenovića kako drži barjak i pozdravlja okupljene sa spojena tri prsta.
Wikipedia
Miloš Obrenović pozdravlja okupljene sa tri spojena prsta.
Ovaj pozdrav jača sa ustancima protiv Turaka i biva poziv na borbu, te tako krsni znak postaje i prepoznatljiv za srpski narod.
- Taj simbol se širio na svim područjima gde su bili Srbi, a posebno je bio zabranjen tokom Drugog svetskog rata u NDH, gde je katolička crkva zabranila pozdrav sa tri spojena prsta. U prilog tome ide i jedna ustaška pesma nosi naziv "Nesta krsta sa tri prsta".
"Iako je simbol srpstva postao u 19. veku ovaj pozdrav je mnogo stariji", nastavlja priču sagovornik.
- Spojena tri prsta pojavljuju se u 13. veku, a pre toga pravoslavci su se krstili sa dva prsta, tako što bi spojili palac, domali prst i mali prst. Kažiprst i srednji prst su isto imali simbol božanske i čovečanske prirode, dok su ostali prsti simbolisali Svetu Trojicu. Mi smo se kao pravoslavni hrišćani uvek krstili sa desna, na levo i taj pokret je bio dominantan u Vizantiji. Bitno je napomenuti i da se krsno znamenje sa tri prsta spominje u delu "Rasprava Panagijota sa Azimitom", koje je nastalo između 1274/1282 godine.
Verski analitičar napominje da ni jedan ni drugi način nisu pogrešni, ali je u praksu ušlo znamenje sa tri prsta i da je pored promenjenog redosleda prstiju takvo simbolisanje Svete Trojice i dualne prirode Isusa Hrista ostalo nepromenjeno.
Wikipedia
Freska Svetog Save u manastiru Mileševa
Ljudi koji gledaju stare freske mogu steći utisak da je na njima prikazan pravilan način spajanja prstiju, ali te freske prikazuju nešto drugo.
- Jedna prilika je kada se vrši krsno znamenje koje radi arhijerej, spajajući mali, domaliprst i palac, dok su kažiprst i srednji prst ispruženi. On na taj način vrši krsno znamenje nad vernih narodom, daje im Božiji blagoslov.
Znak iz devetog veka?
Jedno učenje govori o tome da je krsno znamenje, sa tri spojena prsta kako se krstimo i danas, došlo sa Zapada, međutim to ne treba povezati sa katoličkom crkvom.
- Prvi put se ovo krsno znamenje pominje u IX veku. Papa Lav IV je 855. godine dao ovaj predlog, ali ta ideja nije prihvaćena. Treba imati u vidu da se katolici krste celom šakom i sa leva na desno - dodaje sagovornik.
Takođe pojašnjava i pretpostavku da su takvo krsno znamenje na ove prostore doneli krstaši.
- Ima teorija da je takvo krsno znamenje došlo u 12. veku pod uticajem krstaša. Treba reći i to da je za vreme ruskog patrijarha Nikona, u 17. veku, izbila velika rasprava, da li treba prihvatiti krsno znamenje , kako to radimo danas, jer je prethodna praksa mnogo starija i potiče u prvim vekovima hrišćanstva - kaže sagovornik.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Teodota Kirinejskog po starom kalendaru i Svetog mučenika Agapija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Luize de Marijak, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
