Republika/PrintscreenFreska Svetog Save u manastiru Mileševa
To činimo tako što spojimo palac kažiprst i srednji prst desne ruke, a potom spojenim prstima dodirujemo čelo, pupak, desno i najzad levo rame.
Pre početka molitve i na njenom kraju se prekrstimo, bilo da smo u crkvi ili van nje. Za osenjavanjem krsnim znakom imamo potrebu u raznim situacijama, kada blagodarimo Bogu ili se jednostavno iznenadimo nekom situacijom.
To činimo tako što spojimo palac kažiprst i srednji prst desne ruke, a potom spojenim prstima dodirujemo čelo, pupak, desno i najzad levo rame.
Ovako sklopljeni prsti u 19. veku postaju zaštitni znak Srba, a Predrag Đokić, vrsni verski analitičar za portal religija.rs otkriva sve pojedinosti pozdrava pravoslavnih hrišćana - Srba.
- Pozdrav sa tri prsta poznat je i kao srpski pozdrav, onda kada pričamo o spojena tri prsta, a ne o odvojena tri prsta, koji su simbol politike 90-ih i nemaju veze sa Srbima, niti sa hrišćanstvom već se prepliću sa praksom nacista, koji su se međusobno tako pozdravljali. Poreklom je iz pravoslavne hrišćanske tradicije i iskazuje Svetu Trojicu tj. verovanje u Oca, Sina i Svetoga Duha, dok dva spojena prsta koja su sa strane, domali i mali prst, predstavljaju dve prirode Hristove, božansku i čovečansku - započinje analitičar Đokić.
Naš sagovornik pojašnjava da ovaj pozdrav ulazi u srpsku pravoslavnu tradiciju u 19. veku, ilustrujući to primerom slike Paje Jovanovića "Takovski ustanak", koja prikazuje Miloša Obrenovića kako drži barjak i pozdravlja okupljene sa spojena tri prsta.
Wikipedia
Miloš Obrenović pozdravlja okupljene sa tri spojena prsta.
Ovaj pozdrav jača sa ustancima protiv Turaka i biva poziv na borbu, te tako krsni znak postaje i prepoznatljiv za srpski narod.
- Taj simbol se širio na svim područjima gde su bili Srbi, a posebno je bio zabranjen tokom Drugog svetskog rata u NDH, gde je katolička crkva zabranila pozdrav sa tri spojena prsta. U prilog tome ide i jedna ustaška pesma nosi naziv "Nesta krsta sa tri prsta".
"Iako je simbol srpstva postao u 19. veku ovaj pozdrav je mnogo stariji", nastavlja priču sagovornik.
- Spojena tri prsta pojavljuju se u 13. veku, a pre toga pravoslavci su se krstili sa dva prsta, tako što bi spojili palac, domali prst i mali prst. Kažiprst i srednji prst su isto imali simbol božanske i čovečanske prirode, dok su ostali prsti simbolisali Svetu Trojicu. Mi smo se kao pravoslavni hrišćani uvek krstili sa desna, na levo i taj pokret je bio dominantan u Vizantiji. Bitno je napomenuti i da se krsno znamenje sa tri prsta spominje u delu "Rasprava Panagijota sa Azimitom", koje je nastalo između 1274/1282 godine.
Verski analitičar napominje da ni jedan ni drugi način nisu pogrešni, ali je u praksu ušlo znamenje sa tri prsta i da je pored promenjenog redosleda prstiju takvo simbolisanje Svete Trojice i dualne prirode Isusa Hrista ostalo nepromenjeno.
Wikipedia
Freska Svetog Save u manastiru Mileševa
Ljudi koji gledaju stare freske mogu steći utisak da je na njima prikazan pravilan način spajanja prstiju, ali te freske prikazuju nešto drugo.
- Jedna prilika je kada se vrši krsno znamenje koje radi arhijerej, spajajući mali, domaliprst i palac, dok su kažiprst i srednji prst ispruženi. On na taj način vrši krsno znamenje nad vernih narodom, daje im Božiji blagoslov.
Znak iz devetog veka?
Jedno učenje govori o tome da je krsno znamenje, sa tri spojena prsta kako se krstimo i danas, došlo sa Zapada, međutim to ne treba povezati sa katoličkom crkvom.
- Prvi put se ovo krsno znamenje pominje u IX veku. Papa Lav IV je 855. godine dao ovaj predlog, ali ta ideja nije prihvaćena. Treba imati u vidu da se katolici krste celom šakom i sa leva na desno - dodaje sagovornik.
Takođe pojašnjava i pretpostavku da su takvo krsno znamenje na ove prostore doneli krstaši.
- Ima teorija da je takvo krsno znamenje došlo u 12. veku pod uticajem krstaša. Treba reći i to da je za vreme ruskog patrijarha Nikona, u 17. veku, izbila velika rasprava, da li treba prihvatiti krsno znamenje , kako to radimo danas, jer je prethodna praksa mnogo starija i potiče u prvim vekovima hrišćanstva - kaže sagovornik.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Ajeti iz sure Et-Tegabun upozoravaju da imetak i porodica nisu samo dar, već i odgovornost pred Bogom, te da se prava vrednost čoveka meri spremnošću na darežljivost, strahopoštovanje i poverenje u Božiju pravdu.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
