Republika/PrintscreenFreska Svetog Save u manastiru Mileševa
To činimo tako što spojimo palac kažiprst i srednji prst desne ruke, a potom spojenim prstima dodirujemo čelo, pupak, desno i najzad levo rame.
Pre početka molitve i na njenom kraju se prekrstimo, bilo da smo u crkvi ili van nje. Za osenjavanjem krsnim znakom imamo potrebu u raznim situacijama, kada blagodarimo Bogu ili se jednostavno iznenadimo nekom situacijom.
To činimo tako što spojimo palac kažiprst i srednji prst desne ruke, a potom spojenim prstima dodirujemo čelo, pupak, desno i najzad levo rame.
Ovako sklopljeni prsti u 19. veku postaju zaštitni znak Srba, a Predrag Đokić, vrsni verski analitičar za portal religija.rs otkriva sve pojedinosti pozdrava pravoslavnih hrišćana - Srba.
- Pozdrav sa tri prsta poznat je i kao srpski pozdrav, onda kada pričamo o spojena tri prsta, a ne o odvojena tri prsta, koji su simbol politike 90-ih i nemaju veze sa Srbima, niti sa hrišćanstvom već se prepliću sa praksom nacista, koji su se međusobno tako pozdravljali. Poreklom je iz pravoslavne hrišćanske tradicije i iskazuje Svetu Trojicu tj. verovanje u Oca, Sina i Svetoga Duha, dok dva spojena prsta koja su sa strane, domali i mali prst, predstavljaju dve prirode Hristove, božansku i čovečansku - započinje analitičar Đokić.
Naš sagovornik pojašnjava da ovaj pozdrav ulazi u srpsku pravoslavnu tradiciju u 19. veku, ilustrujući to primerom slike Paje Jovanovića "Takovski ustanak", koja prikazuje Miloša Obrenovića kako drži barjak i pozdravlja okupljene sa spojena tri prsta.
Wikipedia
Miloš Obrenović pozdravlja okupljene sa tri spojena prsta.
Ovaj pozdrav jača sa ustancima protiv Turaka i biva poziv na borbu, te tako krsni znak postaje i prepoznatljiv za srpski narod.
- Taj simbol se širio na svim područjima gde su bili Srbi, a posebno je bio zabranjen tokom Drugog svetskog rata u NDH, gde je katolička crkva zabranila pozdrav sa tri spojena prsta. U prilog tome ide i jedna ustaška pesma nosi naziv "Nesta krsta sa tri prsta".
"Iako je simbol srpstva postao u 19. veku ovaj pozdrav je mnogo stariji", nastavlja priču sagovornik.
- Spojena tri prsta pojavljuju se u 13. veku, a pre toga pravoslavci su se krstili sa dva prsta, tako što bi spojili palac, domali prst i mali prst. Kažiprst i srednji prst su isto imali simbol božanske i čovečanske prirode, dok su ostali prsti simbolisali Svetu Trojicu. Mi smo se kao pravoslavni hrišćani uvek krstili sa desna, na levo i taj pokret je bio dominantan u Vizantiji. Bitno je napomenuti i da se krsno znamenje sa tri prsta spominje u delu "Rasprava Panagijota sa Azimitom", koje je nastalo između 1274/1282 godine.
Verski analitičar napominje da ni jedan ni drugi način nisu pogrešni, ali je u praksu ušlo znamenje sa tri prsta i da je pored promenjenog redosleda prstiju takvo simbolisanje Svete Trojice i dualne prirode Isusa Hrista ostalo nepromenjeno.
Wikipedia
Freska Svetog Save u manastiru Mileševa
Ljudi koji gledaju stare freske mogu steći utisak da je na njima prikazan pravilan način spajanja prstiju, ali te freske prikazuju nešto drugo.
- Jedna prilika je kada se vrši krsno znamenje koje radi arhijerej, spajajući mali, domaliprst i palac, dok su kažiprst i srednji prst ispruženi. On na taj način vrši krsno znamenje nad vernih narodom, daje im Božiji blagoslov.
Znak iz devetog veka?
Jedno učenje govori o tome da je krsno znamenje, sa tri spojena prsta kako se krstimo i danas, došlo sa Zapada, međutim to ne treba povezati sa katoličkom crkvom.
- Prvi put se ovo krsno znamenje pominje u IX veku. Papa Lav IV je 855. godine dao ovaj predlog, ali ta ideja nije prihvaćena. Treba imati u vidu da se katolici krste celom šakom i sa leva na desno - dodaje sagovornik.
Takođe pojašnjava i pretpostavku da su takvo krsno znamenje na ove prostore doneli krstaši.
- Ima teorija da je takvo krsno znamenje došlo u 12. veku pod uticajem krstaša. Treba reći i to da je za vreme ruskog patrijarha Nikona, u 17. veku, izbila velika rasprava, da li treba prihvatiti krsno znamenje , kako to radimo danas, jer je prethodna praksa mnogo starija i potiče u prvim vekovima hrišćanstva - kaže sagovornik.
Protojerej Georgije je istakao da, na osnovu njegove pastirske prakse, uticaju magije i, uopšteno, đavoimanosti, može biti podvrgnut svaki čovek, a u posebnim slučajevima čak i svešteno lice, ukoliko to Gospod dopusti…
Po Božjem promislu bio je izabran za episkopa lampsakijskog. Očisti je grad od neznaboštva, hramove idolopokloničke zatvorio, a mnoge crkve je sagradio i blagočešće utvrdio.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Na božićnoj liturgiji Svetog Jovana Zlotovstoga, u hramovima širom Kosova i Metohije, Srbi su dočekali najradosniji hrišćanski praznik, sa velikom nadom i skromnim željama.
Mitropoliti Atanasije i Metodije predvodili svečanost u selu Dapsići – vernici poručuju da su dobili svetionik vere i mesto gde se sve granice brišu ljubavlju.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
