U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
U vrevi svakodnevnog života često prođu neopažene istine koje deca sa svojom prostodušnošću i krotkošću odražavaju najčistije. Vladika Nikolaj Velimirović nas u besedi za 20. ponedeljak po Duhovima podseća na to kako su upravo male, nevine duše, iz svojih iskrenih srca hvalile Hrista – ne mudrošću reči velikih, već snagom vere i jednostavnošću ljubavi.
Njihova pohvala nije bila samo glasno viđenje, već odjek božanske sile koja razotkriva gordost i otvara put onima koji pristupaju sa verom i detinjskom radošću. U ovoj besedi prožima se duboka poruka: u jednostavnosti i krotosti leži istinska sposobnost da se objavi slava Božja.
Iz usta male dece i koja sisaju učinio si sebi hvalu nasuprot neprijateljima svojim. (Ps. 8, 2)
Pri svečanom ulasku Gospoda Isusa u Jerusalim, a po tom i u samom hramu, vikala su deca: Osana sinu Davidovu! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje (Mat. 21, 9).
Izgleda da ništa nije tako razdražilo starešine jevrejske kao ova pohvala Isusa od strane male dece. „Čuješ li šta ovi govore?“ upitaše Ga oni zlobno. A Gospod im krotko odgovori: „Da! Zar nijeste nikad čitali: iz usta male djece i koja sisaju učinio si sebi hvalu?“
Jasno je, dakle, kao beli dan, da se ove proročke reči Davidove odnose na to čudo koje se dogodilo pri ulasku Gospoda Hrista u Jerusalim, tj. na ovu čudesnu pohvalu Gospoda od strane male dece. Jasno je to iz samog događaja, jer kako je prorokovano, tako se bukvalno dogodilo. A jasno je i iz toga što se sam Gospod pri tom događaju poziva na ono proročanstvo cara Davida.
Da je to jedno veliko čudo, nadahnuto Duhom Božjim i proizvedeno silom i voljom Božjom, u to ne može biti sumnje. Dok kneževi, književnici, starci i sveštenici nisu mogli da poznadu Hrista Gospoda, dotle su Ga mala deca poznala i objavila.
Vaistinu, ovo je čudo, prvo – jedinstveno u celom Starom i Novom Zavetu, a drugo – čudo koje, ako ne veće, nije manje od čuda vaskrsenja mrtvih. Pri tom i pri onom čudu dejstvovala je ista sila Božja, isti Duh i isti Promisao Božji. Prorok je hteo naročito da istakne veličanstvo Božje događajem sa malom decom, koji on stavlja naporedo sa divljenjem zvezdanoj vasioni, koju je ta ista sila Božja sazdala.
Osim toga, u tu „malu decu“ treba ubrojati i same apostole, mnoge svetitelje, isposnike, mučenike za Hrista i device – hiljade onih koji nevino i prostosrdačno priznaše Hrista Sinom Božjim i Spasiteljem svojim, i prigrliše Ga ljubavlju srdačnom, podnoseći teška stradanja za Njega.
Zašto baš iz njihovih usta učini Gospod hvalu Sebi, a ne iz usta samih velikaša, filozofa i ritora? Zbog krotosti uze one, a zbog gordosti odbaci ove. Gordeljivci su najveći neprijatelji Božji. Zato Hristos čudesno otvori jezik deci i prostim ribarima i seljacima, da javljaju istinu nasuprot neprijateljima svojim, tj. gordeljivim i praznim kneževima i književnicima jevrejskim.
O Gospode Svesilni, Bože Svemogući, otvori i nama jezik da i mi, s verom jakom i radošću detinjskom, javljamo slavu Tvoju beskonačnu. Tebi slava i hvala u vekove. Amin.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 16. ponedeljak po Duhovima pokazuje kako dela, Otac i Sveto pismo svedoče o Hristu i zašto je važno verovati Njegovim rečima da bismo pronašli spasenje.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
Sura Fussilat (41:9–12) otkriva red i harmoniju univerzuma, podsećajući vernike na odgovornost prema Stvoritelju i podstičući na duhovni rast i zahvalnost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako izbegavanje zlih saveta i sablazni može promeniti ne samo vaš život, već i živote onih oko vas.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
Otkrijte kako dva šiljasta vrha i viseće trake jedne kape prenose svetlost Božje istine i autoritet apostolske tradicije.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
