Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
U kalendaru Crkve svaki dan nosi svoj duhovni pečat. Beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 17. sredu po Duhovima osvetljava najdublji ljudski strah – strah od smrti – i pruža nadu kroz Hristove reči i vaskrsenje duše.
Ja sam vaskrsenije i život. (Jov. 11, 25)
Ove svete reči izrekao je Gospod Isus Hristos. Nije ih On samo kazao, nego i delom dokazao. Vaskrsnuvši kćer Jairovu, sina udovice Nainske i prijatelja Svoga Lazara, On je pokazao da je On vaskrsenje i život, vaskrsitelj i životvorac. No vaskrsenjem samoga sebe iz mrtvih, On je to najbolje dokazao.
Jer biti živ i pomoći umrlome – o tome se bar da govoriti; ali biti mrtav, sahranjen, ležati tri dana u grobu i pomoći sebi, oživeti sebe – o tome se nije moglo govoriti pre Hristovog vaskrsenja. To je čudo nad čudesima i dokaz sile nad svakom silom. To čudo izveo je Gospod naš i tu silu pokazao.
Istinite su, dakle, reči Njegove: ja sam vaskrsenje i život – istinite, svete i utešne za sve nas, koji gredemo neizbežnoj smrti telesnoj i nadamo se živeti posle groba i videti živa Gospoda našeg u slavi.
No Gospod naš nije samo vaskrsitelj tela; On je vaskrsitelj i duše. Za života Svoga na zemlji vaskrsao je samo nekoliko ljudskih tela, ali bezbroj duša. Time je pokazao da je vaskrsenje duše mnogo važnije od vaskrsenja tela. Gotovo sve ljudske duše bile su mrtve kada je On sišao u svet, i On ih je bezbrojne vaskrsao silom Svojom i zapojio životom Svojim. I Jevreji i neznabošci bili su dušom mrtvi, i On je oživeo i jedne i druge.
Ostavimo, braćo, brigu samo o vaskrsenju naših tela, i potrudimo se, dok još imamo vremena, oko vaskrsenja duša naših. Ako duše naše ne vaskrsnu i ne ožive Hristom još ovde na zemlji, ne očekujmo radost od vaskrsenja mrtvih telesa u dan sudnji, u Dan Gneva. Tada će tela mrtvih duša ustati ne u život, nego u večnu muku.
O Gospode Isuse, vaskrsenje naše i živote naš jedini, pomozi nam silom Tvojom i milošću Tvojom da vaskrsnemo i oživimo Tobom, na spasenje i život večni. Tebi slava i hvala uvek. Amin.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 16. ponedeljak po Duhovima pokazuje kako dela, Otac i Sveto pismo svedoče o Hristu i zašto je važno verovati Njegovim rečima da bismo pronašli spasenje.
U svojoj besedi za 16. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu večnog hleba – Hrista, koji jedini može da utoli glad ljudskog srca.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
U besedi za 17. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da Isusova moć nije u prinudi i sili, već u dobrovoljnom daru ljubavi koji čoveku otvara put spasenja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
U svojoj besedi za 16. nedelju po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako se u jedinstvu Oca i Sina gasi svaka ljudska sumnja i rađa sila istine koja nadilazi razum.
Sveti Nikolaj Ohridski I Žički u svojoj besedi za 16. sredu po Duhovoma upozorava da duša koja ostaje gladna Isusove hrane nikada ne poznaje istinsku snagu, radost i večni život, dok primeri iz prirode i života otkrivaju granice prolaznog i veličinu Božanskog.
U svojoj besedi za 16. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički razotkriva zamku lakih užitaka i kako grešni biraju put koji miluje slabosti, dok težina Hristove istine odbija mnoge.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
