VEOMA JE OPASNO DECU PLAŠITI ĐAVOLIMA: Sveštenik Igor upozorava na pogubnost greški koje roditelji često nesvesno prave

U današnjem svetu roditelji često nesvesno pribegavaju starim, duboko usađenim pedagoškim metodama zasnovanim na strahu. Nekada se malo dete plašilo „zlog čoveka“ ili „policajca“ koji će ga odvesti, dok se u savremenom pravoslavnom kontekstu roditelji ponekad oslanjaju na zastrašivanje nečistim silama, paklom ili čak „zlopamtilivim Bogom“.

Protojerej Igor Fomin, paroh hrama Svetog kneza Aleksandra Nevskog u Moskvi, podseća:

– Mnogi od nas pamte vremena kako se neposlušno dete plašilo: „Evo, sada će te odvesti zli čovek!“ Ili policajac! Ili Ciganin te staviti u vreću i odneti. Odrasli su smatrali da je ovo efikasna pedagoška metoda. Ponekad je zaista „upalilo“. - kaže otac Igor i dodaje:

– Ali u stvarnosti, ovde nema ničeg dobrog – ako stvari nazovemo pravim imenom, radi se o uceni. A još i o laži koja se uvodi u odnos sa detetom. Kad odrastu, deca prestaju da veruju u čoveka sa vrećom, ali isto tako skeptično gledaju na mnogo toga što im odrasli kažu. Jer strah je uništio poverenje u njihove reči.

Freepik/senivpetro

 

Strah u modernim verujućim porodicama

Danas, kako otac Igor objašnjava, mnoge porodice koje se vraćaju veri tokom devedesetih godina zamenjuju staru „dečju pretnju“ policajcem ili Ciganinom demonima i paklom:

– Vremena su se promenila: srušen je državni ateizam, mnogi su tokom devedesetih poverovali u Boga – i u nekim verujućim porodicama, umesto policajca i Cigana, došao je đavo sa rogovima i kopitima. Decu se, u vaspitne svrhe, plaši nečistom silom, paklenim mukama zbog nestašluka i, što je najstrašnije, zlopamtilivim Bogom, koji vodi precizan račun o greškama i navodno žudi da kazni.

Takvo zastrašivanje nije samo pedagoški problem, već ozbiljna duhovna šteta: uplašeno dete ne može razviti ljubav prema Bogu, demoni mu se čine moćnijim od Njega, a hrišćanski život postaje niz besmislenih pravila iz straha od večnih muka.

Nenamerno zastrašivanje u porodičnom učenju

Čak i kada verujući roditelji nemaju nameru da plaše dete, lako dolazi do nenamernog zastrašivanja. Dok prenose istine pravoslavne vere, pažnja često biva usmerena na demone i pakao, a ne na ljubav i milosrđe Božije. Deca, koja u ovom uzrastu stvari doživljavaju u crno-belom obliku, vrlo brzo dopunjuju slike iz mašte, a odrasli, zanoseći se, detaljno opisuju rogate, očnjake i kopita, paklene muke i „rad“ demona.

– Pored toga što će dete (posebno osetljivo, sa tankom nervnom organizacijom) razviti neurotične strahove, ovakvo ponašanje predstavlja ozbiljno iskrivljavanje vere. Hrišćanstvo je Blagovest, a ne demonologija.

Kako ispravno preneti istine vere

Kako preneti istine vere na ispravan način? Otac Igor savetuje: prvo i osnovno, razgovarati sa decom o Bogu, Njegovoj ljubavi, milosrđu, smrti i vaskrsenju Hristovom, i o tome da je uvek sa nama, dostupan kroz iskrenu molitvu. Sve što se tiče demona treba objašnjavati samo ako dete postavi pitanje.

– Kada se ipak priča o demonima, pažnja deteta treba da bude usmerena na to da je Bog beskonačno moćniji od đavola, da vernici imaju pouzdanu zaštitu od demona, da se njih ne treba bojati, već je važno paziti da ne uvredimo Boga svojim zlim rečima i postupcima. Kao sredstvo zaštite naglasiti krst i molitvu – i vrlo kratka molitva je dovoljna za dete.

Pričajući o paklu, savetuje otac Igor, treba izbegavati slikovite opise kotlova, tiganja, viljuški i kuka, jer mala deca ne razlikuju metaforu od stvarnosti. Bolje je objasniti da je to loše mesto gde ljudi trpe zbog svojih grehova, ali da je Bog stalno pokušavao da ih spase, a oni su sami izabrali zlo. Reč „kazna“ treba izbegavati, jer dete može Boga videti kao strogu vaspitačicu.

Printscreen/hramnevskogo.ru

Životopisi svetih i zaštita deteta

Još jedan važan aspekt vaspitanja je čitanje životopisa svetih. Detetu se ne preporučuje ulazak u detalje mučenja i pogubljenja; dovoljno je sačuvati konkretne informacije, dok su apstraktni opisi beskorisni za mališane.

Situacije kada dete počne da se boji demona ili nevidljive zle sile mogu se javiti i kod dece koja nisu plašena namerno. U takvim slučajevima prvo treba utvrditi uzrok – crtać, film, priče u vrtiću ili razgovori odraslih – i objasniti detetu da postoji zaštita: krst, molitva i sveta vodica. Često promena stava deteta iz uplašenog u odlučno uklanja strah.

– Da li je moguće da dete stvarno oseća prisustvo demonskih sila? Naravno, ne treba to potpuno odbacivati. Mi hrišćani znamo da demoni postoje i da mogu uticati na ljude, ali oni se ne pojavljuju nasumično, već samo ako se duhovno dopušta. Malo dete nije u takvom položaju, pa strah najčešće ima psihološko poreklo. I u ovom slučaju, sredstva ostaju ista: molitev i krst.

Molitva – najvažnija zaštita

Na kraju, otac Igor naglašava da razgovor sa detetom o Bogu treba uvek da prati molitva za dete, iskrena i od srca. Možda je upravo ona važnija od svih pedagoških napora:

– Bog postoji, Bog nas voli, čuje nas i može zaštititi našu decu od svakog straha.

U pravoslavnom odgajanju, ljubav, bliskost sa Bogom i nežnost u prenošenju vere uvek su snažnija sredstva od straha i zastrašivanja. Deca treba da rastu u veri koja ih osnažuje i oslobađa, a ne u strahu koji uništava poverenje, maštu i duhovni razvoj.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara