Ako u porodici odrasta samo jedan dečak, nemoguće ga je odgajiti kao muškarca, tvrdi otac Dimitrije.
U vremenima kada porodica sve češće postaje centar detetovog sveta, a ne mesto vaspitanja i pripreme za život, mnogi se roditelji suočavaju sa razočaranjem: umesto zahvalne, zrele i samostalne dece, odrastaju mladi koji ne znaju ni kako da započnu razgovor, ni kako da preuzmu odgovornost. Da li grešku pravimo upravo tamo gde mislimo da pokazujemo najviše ljubavi?
O tome je jednom prilikom govorio upokojeni protojerej Dimitrije Smirnov, koji je bio poznat po svojim britkim, ali duboko promišljenim ocenama društvenih i porodičnih pojava.
- Sve se to dešava zato što pogrešno shvatamo svoj roditeljski zadatak - govorio je protojerej Smirnov. - Umesto ljubavi prema detetu, imamo patološku zavisnost koja samo sve kvari, i nas i decu. Zato svi pate.
Printscreen/YouTube
Orac Dimitrije
Prema njegovim rečima, problem je dublji i sistemski. Suštinski, roditelji više ne vaspitavaju – već ugađaju, guše i emotivno manipulišu pod izgovorom "najboljeg za dete“.
- Rađamo malo dece. Kada sav majčinski potencijal usmerite na jedno ili dvoje dece, to postaje lavina koja ih zatrpa, a ne izgradi. Ispod te lavine je duhovna smrt.
Posebno ističe problem odrastanja jedinca, dečaka koji u porodici postaje “mali car” bez ikakve realne pripreme za život.
- Ako u porodici odrasta samo jedan dečak, nemoguće ga je odgajiti kao muškarca. Ako je u blizini i baka – onda je svemu kraj. Njegov nos se briše do dvadeset devete godine. Ne zna ništa sam da uradi, ne zna da kuva, ne zna da se snađe. Sve vreme očekuje pomoć. Čak se plaši i da se oženi.
Ono što posebno zabrinjava jeste kako se, prema njegovim rečima, gubi sposobnost za osnovne međuljudske odnose i samostalne izbore.
Shutterstock
Sinovi jedinci naročito u kasnijem životu imaju problem sa snalaženjem
- Ne zna kako da priđe devojci, kako da razgovara sa njom. Svega se plaši. Oslobođen fizičkog vaspitanja u školi, kućnih poslova, uvek zaštićen... Rezultat? Apsolutno nesposoban čovek.
Smirnov bez ustezanja kaže ko je za to odgovoran:
- Mama, baka, a često i ravnodušni očevi. Jer zadatak, da se vaspita čovek, porodični čovek, građanin, radnik, nije ni postavljen, a kamoli ostvaren.
Roditeljski neuspeh, kako ističe, najjasnije se vidi kada već odraslog sina dovode svešteniku da “mu kaže nešto”.
- Kažu: "Oče, ti mu reci.“ A ja gledam u te staklaste oči. Ne želi da sluša. Ne prima ništa. Razume samo sleng vršnjaka sa kojima od dvanaeste godine puši u hodniku. A ne treba ti puno pameti da bi pušio ili pio.
- Ali da bi se nešto dobro stvorilo, da se nešto ofarba, iskopa bašta, zalije cveće, počisti soba... To ne. Krevet neće ni da namesti. To je već, mogli bismo reći – nacionalna tragedija.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Sveštenik Jevgenije Murzin izdvojio je biblijske priče koje otkrivaju kako otac treba da voli, vaspitava, savetuje i usmerava svoju decu, a da pritom sačuva njihovo poverenje i poštuje njihovu slobodu.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
