Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
U savremenom društvu porodica se suočava sa sve većim izazovima, a vaspitanje dece mnogima deluje teže nego ikada ranije. U vremenu ubrzanog života, stalnih pritisaka i nametnutih modela ponašanja, roditelji često lutaju između stroge discipline i popustljivosti, tražeći meru koja će njihovu decu izvesti na pravi put.
Sve je više onih koji se pitaju kako odgajati dete u svetu u kojem se vrednosti menjaju, a autoritet roditelja često dovodi u pitanje.
Pravoslavno učenje ne nudi brza i površna rešenja, već poziva na povratak suštini - ljubavi kao temelju svakog odnosa. U tom duhu, porodica se ne posmatra kao sistem pravila i kazni, već kao zajednica u kojoj vlada uzajamno poštovanje i poverenje. Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
U takvom poretku, dete ne raste u strahu, već u slobodi koja nije samovolja, već plod sigurnosti. Kada zna da je voljeno, ono prirodno razvija poštovanje prema roditeljima, bez potrebe za nametanjem autoriteta.
Porodica u kojoj vlada ljubav ne poznaje hladnu distancu niti napetost - u njoj se razgovara otvoreno, deli se i radost i tuga, a svaki član oseća da pripada i da je prihvaćen.
Nasuprot savremenim tendencijama koje često zagovaraju ili strogu kontrolu ili potpunu popustljivost, pravoslavlje ukazuje na put ravnoteže: ljubav koja vaspitava, ali ne guši; slobodu koja izgrađuje, ali ne razara. Takva ljubav ne isključuje odgovornost, niti ukida granice, već ih postavlja sa merom i razumevanjem, uvek imajući u vidu dobro deteta i njegovo duhovno sazrevanje.
Upravo u toj ljubavi, koja spaja slobodu i poštovanje, krije se odgovor na izazove savremenog roditeljstva, jer ona ne proizvodi strah, već ga prevazilazi i pretvara u poverenje i bliskost, a na to još davnih dana ukazivao i Prepodobni Josif Pesmopisac:
"U dobrim porodicama deca se ponašaju slobodno. U takvim porodicama deca poštuju roditelje, a niko ‘ne hoda po jajima’, niti postoji vojnička disciplina. Deca se raduju gledajući oca i majku, a roditelji se raduju gledajući svoju decu. Avva Isaak Sirijski kaže: ‘Ljubav ne zna za (lažni) stid.’ U ljubavi postoji smelost, u najboljem smislu te reči. U ljubavi takve vrste postoje trepet i poštovanje prema drugima, takva ljubav pobeđuje svaki strah."
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Eparhija poručila je da se poklonička putovanja u manastire radi molitve i bogosluženja ne mogu izjednačiti sa turističkim programima.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Vera, molitva, post i življenje po Jevanđelju predstavljaju temelj na kojem se gradi dom ispunjen ljubavlju, slogom i međusobnim poštovanjem.
Pravoslavno učenje poziva roditelje da svoju decu vaspitavaju sa strpljenjem, blagim savetom i molitvom.
Ako u porodici odrasta samo jedan dečak, nemoguće ga je odgajiti kao muškarca, tvrdi otac Dimitrije.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
