Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
U pravoslavnom shvatanju, vaspitanje dece nikada nije bilo puko prenošenje pravila i skup zabrana i kazni, već pre svega lični podvig roditelja.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, nego i sopstvenim primerom - strpljenjem, molitvom i tihim trpljenjem.
Dete najdublje pamti ne ono što mu je naređeno, već ono što je osetilo - toplinu, brigu, ali i bol roditeljskog srca koje se bori za njegovo spasenje.
Pravoslavna tradicija uči da se duša deteta ne oblikuje silom, već ljubavlju.
Majčinstvo i očinstvo u pravoslavlju nose krst odgovornosti, ali i krst neprestane molitve. Roditelji nisu gospodari duša svoje dece, već njihovi čuvari, pozvani da ih vode ka Hristu, a ne da ih oblikuju po sopstvenoj volji.
Kada dete pogreši, to nije samo povod za ukor, već trenutak u kojem se roditelj suočava sa sopstvenom nemoći i potrebom da pomoć zatraži od Boga. Suze tada nisu znak slabosti, već svedočanstvo ljubavi koja se ne miri sa grehom, ali ni sa gubitkom nade.
Deca, čak i kada su mala, prepoznaju istinu. Ona znaju kada roditelj govori iz brige, a kada iz gneva. Suza koja se prolije pred ikonom, tiha molitva upućena Majci Božijoj, ima snagu da učini ono što stroga reč ne može. Takvo vaspitanje ne lomi volju, već je omekšava; ne ponižava dete, već ga budi. Ono tada ne prestaje da čini loše zbog straha, nego zbog saosećanja i ljubavi prema roditelju.
U tom duhu govorio je i otac Pavle Gumerov:
- Jedna majka je imala sedmoro dece, i sva su odrasla vredno, sva u dobrim porodicama. Pitali su je kako ih je vaspitavala. Rekla je da ih je vaspitavala sa suzama. "Čim počnu da rade nešto loše, počinjem da se molim Majci Božijoj, pa čak i da plačem." A deca tada kažu: "Mama, ne plači, više to nećemo." Tako ih je vaspitala."
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Dom nije samo prostor u kojem se živi, već duhovna radionica u kojoj se oblikuju misli, reči i dela, a roditelji su prvi i najvažniji učitelji vere.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Iz Srpske pravoslavne crkve poručuju da Memorandum ne znači osnivanje univerziteta, već okvir za saradnju, uz upozorenje na pogrešna tumačenja u medijima.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
U crkvama se posle podne čita Krsni put - odnosno put stradanja Hristovog.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Odgovornost roditelja nije samo da obezbede materijalne uslove za život, već da dete uvedu u svet ljubavi, žrtve i istine.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Supruga predsednika Srbije obišla je Versko dobrotvorno starateljstvo u Beogradu, gde se obroci, garderoba i medicinska pomoć pružaju najugroženijima kroz decenijama negovan humanitarni rad.
Otac Nenad je bio paroh poježanski i protonamesnik u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
Otac Nenad je bio paroh poježanski i protonamesnik u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj.
