Dom nije samo prostor u kojem se živi, već duhovna radionica u kojoj se oblikuju misli, reči i dela, a roditelji su prvi i najvažniji učitelji vere.
Prema pravoslavlju, porodica zauzima mesto male Crkve, temelja na kojem se gradi i ličnost čoveka i zdravlje čitavog društva.
Dom nije samo prostor u kojem se živi, već duhovna radionica u kojoj se oblikuju misli, reči i dela, a roditelji su prvi i najvažniji učitelji vere. Kroz njihovo ponašanje, odnos prema Bogu i bližnjima, dete prima prve i najdublje pouke o smislu života.
Pravoslavlje uči da se vera ne prenosi samo rečima, već pre svega primerom. Molitva u kući, poštovanje, smirenje i uzdržanost stvaraju ambijent u kojem dete prirodno usvaja hrišćanske vrednosti. U takvoj porodici dete se uči bezuslovnoj ljubavi, strpljenju koje ne traži odmah nagradu i odgovornosti za svaku izgovorenu reč i učinjeno delo.
Roditelji su pozvani da budu čuvari ne samo telesnog, već i duhovnog zdravlja svoje dece, jer duša, po pravoslavnom učenju, ima večnu vrednost.
Posebna pažnja u pravoslavnoj tradiciji posvećuje se reči. Reč može biti lek, ali i rana. Ono što se u domu govori, način na koji se govori i ton kojim se obraćamo jedni drugima, duboko se urezuje u biće deteta.
Psovka, gruba reč i stalna razdražljivost ne ostaju bez posledica – one razaraju mir, unose nemir i postaju deo unutrašnjeg sveta onih koji ih slušaju. Pravoslavni duhovnici često upozoravaju da se duhovna atmosfera u kući ne vidi, ali se snažno oseća, i da upravo ona ostavlja tragove koji prate čoveka kroz čitav život.
Roditelji su, prema pravoslavnom učenju, odgovorni pred Bogom za ono što svesno ili nesvesno usađuju u dušu svoje dece. Vaspitanje nije samo briga o školovanju i materijalnoj sigurnosti, već stalni trud da se dete nauči razlikovanju dobra i zla. Greh se u pravoslavlju ne posmatra samo kao lični pad, već kao rana koja se prenosi, ako se ne leči pokajanjem i promenom života.
U tom duhu, Sveti Justin Ćelijski ostavio je snažno upozorenje o odgovornosti roditelja i o pogubnosti greha koji se ne shvata ozbiljno, a koji se često opravdava kao bezazlen.
- Majka koja sluša dete kako psuje, otac koji psuje, šta rade? Ubijaju dušu u detetu svom, i dušu svoju ubijaju i spremaju pakao i sebi i deci svojoj. Svaka krađa, svaki greh, sve je to ubica koji juri na tebe. Svaka ružna reč, svaka ružna pomisao, svako rđavo delo, sve su to sile demonske koje te gađaju da te ustrele, da ti dušu ubiju - govorio je ava Justin.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela. Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu. Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih. Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
shutterstock_GaudiLab
Duhovna riznica
14:00 | 15.11.2025
OD OVOGA ZAVISI KAKVU ĆE BOG SREĆU DATI VAŠOJ DECI: Iguman Gavrilo kaže da ovo svaki roditelj mora imati na umu
Duhovna riznica
10:42 | 28.12.2025
"MAJKA KOJA RAĐA I VASPITAVA DETE NAJBOLJI JE BOŽJI SARADNIK": Vladika Jovan objasnio zašto se sudbina društva lomi na krilu majke
Duhovna riznica
14:00 | 09.01.2026
OVAKO MOŽETE NAJJEDNOSTAVNIJE POMOĆI SVOJOJ DECI: Sveti Porfirije otkriva kako jedna rečenica može promeniti način na koji mališani misle
Duhovna riznica
16:30 | 25.01.2026
ZAŠTO VAS DECA NE SLUŠAJU: Otac Evmenije otkriva da samo preslikavaju nesvesni odnos roditelja prema tri važne stvari
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
U porodici se postavljaju temelji na kojima će dete graditi svoj karakter, a prema pravoslavlju, majka tu igra odlučujuću ulogu.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
