U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
U savremenom društvu sve je vidljiviji raskorak između spoljašnjeg napretka i unutrašnje stabilnosti porodice. U javnom prostoru često se govori o deci – o njihovom uspehu ili neuspehu, o problemima u ponašanju, o nasilju, povlačenju i gubitku smisla.
Ređe se, međutim, govori o uzrocima koji se ne vide na prvi pogled, a koji se rađaju u tišini doma, u odnosima između roditelja, u atmosferi u kojoj dete odrasta i u kojoj se svakodnevno oblikuje njegov pogled na svet.
Pravoslavno hrišćansko predanje porodicu ne posmatra kao puku društvenu jedinicu, već kao malu Crkvu. U tom prostoru dete ne uči samo govor, navike i pravila, već prima prve i najdublje utiske o ljubavi, poverenju, žrtvi i odgovornosti.
Kada su odnosi među roditeljima obeleženi razdorom, grubim rečima, hladnoćom ili ravnodušnošću, dete te odnose ne doživljava kao prolaznu krizu, već kao stanje koje potresa temelje njegovog unutrašnjeg sveta.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano. Ona se oblikuje u zajednici, kroz primer i lično iskustvo. Dete koje svedoči stalnom sukobu ili nepravdi među najbližima, nosi taj teret u sebi, često bez mogućnosti da ga iskaže rečima. Takvo stanje se kasnije ispoljava kroz nesigurnost, strah, agresiju ili gubitak životne radosti.
Sveti oci često su naglašavali da se vaspitanje ne zasniva prvenstveno na rečima, već na ličnom primeru. Dete gleda kako roditelji razgovaraju, kako rešavaju nesuglasice, kako se odnose prema slabosti drugog. U tom svakodnevnom iskustvu ono gradi unutrašnju sliku sveta – da li je svet mesto sigurnosti ili pretnje, da li je odnos prostor ljubavi ili borbe.
O toj dubokoj povezanosti unutrašnjeg stanja roditelja i sudbine dece svedoče i reči starca Porfirija:
"Ponašanje dece je direktno povezano da stanjem njihovih roditelja. Kada su deca povređena lošim ponašanjem među roditeljima, gube snagu i volju da krenu napred. Loše su građana i struktura njihove duše je u opasnosti da se uruši iz trenutka u trenutak".
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Porodični odnosi ne zasnivaju se na očekivanjima, već na poverenju i ljubavi koje se grade svakodnevno.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Dok svet gubi vezu sa hrišćanskim vrednostima, mitropolit bački ističe da Srbija mora ostati verna pravoslavnom Istoku, upozoravajući na opasnosti neoliberalnih ideologija i dezintegraciju društva kroz sukobe i podele.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Performans tokom božićne službe u luteranskom hramu u Nemačkoj pokrenuo je burnu raspravu o granicama bogosluženja i očuvanju svetinje.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
