Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Pravoslavna tradicija oduvek je pridavala izuzetan značaj deci, smatrajući ih najvećim Božjim darom i istinskom radošću jedne porodice. U mnogim duhovnim tekstovima, kao i u živom predanju Crkve, dete se opisuje kao čisto biće koje tek započinje svoj put kroz svet i kojem je potrebna nežna, ali mudra ruka odraslih.
Upravo zato, roditelji imaju naročitu odgovornost – da budu prvi učitelji, prvi primer i prvi oslonac svojoj deci, ne samo u svakodnevnom životu već i u izgradnji njihove duhovnosti.
Pravoslavlje uči da dete od najranijih dana upija atmosferu doma: mir ili nemir, ljubav ili grubu reč, blagost ili nestrpljenje. Zbog toga je domaća atmosfera zapravo prva škola vaspitanja. U njoj se dete uči saosećanju, praštanju, poslušnosti, ali i zdravoj slobodi.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom. Kada dete vidi roditelje kako se mole, međusobno uvažavaju i trude se da žive u miru, i samo će polako, sasvim prirodno, učiti da postavlja iste temelje u svom karakteru.
U tom procesu, posebno mesto zauzima blag, nežan pristup duhovnosti. Pravoslavlje ne zagovara nametanje vere detetu, već njegovo postupno uvođenje u svet svetinje, u skladu sa uzrastom i sposobnošću da razume. Zato mnogi sveštenici podstiču roditelje da decu okuže ljubavlju, toplim rečima, malim ritualima koji donose osećaj sigurnosti i Božjeg prisustva u domu.
Jedan od takvih primera jeste i savet sveštenika Aleksandra Praščevića, koji ističe koliko su deci dragocene kratke, nežne molitve izgovorene pred spavanje.
On roditeljima preporučuje da svako veče pre spavanje svoju decu osene časnim krstom i na počinak ih isprate uz jednostavnu, ali duboku molitvu od svega šest reči, tiho, ali da je deca čuju:
- Anđeli s vama i Krst časni!"
Sveštenik naglašava da upravo ti trenuci blage duhovne pažnje ostaju u detetu čitavog života.
- Uz ove reči, deca će zaspati znajući da ih Božji anđeli čuvaju, čak i kada roditelji nisu kraj njih. Taj osećaj zaštite i mira nosiće sa sobom kroz ceo život, taj osećaj da nisu sami - rekao je sveštenik Aleksandar.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva. Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela. Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice. Pravoslavna duhovnost ističe da molitva pročišćava um, smiruje srce i daje duši snagu da izdrži životne teškoće.
Shutterstock/maxim ibragimov
Duhovna riznica
16:02 | 14.11.2025
KAKO POMOĆI DETETU KOJE JE KRENULO STRANPUTICOM: Starac Pajsije kaže da roditelji nikad ne smeju uraditi ovu stvar
Duhovna riznica
14:00 | 15.11.2025
OD OVOGA ZAVISI KAKVU ĆE BOG SREĆU DATI VAŠOJ DECI: Iguman Gavrilo kaže da ovo svaki roditelj mora imati na umu
Duhovna riznica
09:23 | 19.11.2025
ZAŠTO NEKA DECA NE POŠTUJU MAJKU I OCA: Ključna greška koju roditelji nesvesno prave
Duhovna riznica
14:00 | 25.11.2025
ČOVEK SE SAMO OVAKO MOŽE ISTINSKI ODMORITI: Starac Pajsije otkrio kako se duša oslobađa tereta i dobija nova snaga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Isus je u deci video uzor vere, nevinosti i potpunog poverenja u Boga, koje je neophodno svakome ko želi da bude deo Carstva Nebeskog.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
