Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Pravoslavna tradicija oduvek je pridavala izuzetan značaj deci, smatrajući ih najvećim Božjim darom i istinskom radošću jedne porodice. U mnogim duhovnim tekstovima, kao i u živom predanju Crkve, dete se opisuje kao čisto biće koje tek započinje svoj put kroz svet i kojem je potrebna nežna, ali mudra ruka odraslih.
Upravo zato, roditelji imaju naročitu odgovornost – da budu prvi učitelji, prvi primer i prvi oslonac svojoj deci, ne samo u svakodnevnom životu već i u izgradnji njihove duhovnosti.
Pravoslavlje uči da dete od najranijih dana upija atmosferu doma: mir ili nemir, ljubav ili grubu reč, blagost ili nestrpljenje. Zbog toga je domaća atmosfera zapravo prva škola vaspitanja. U njoj se dete uči saosećanju, praštanju, poslušnosti, ali i zdravoj slobodi.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom. Kada dete vidi roditelje kako se mole, međusobno uvažavaju i trude se da žive u miru, i samo će polako, sasvim prirodno, učiti da postavlja iste temelje u svom karakteru.
U tom procesu, posebno mesto zauzima blag, nežan pristup duhovnosti. Pravoslavlje ne zagovara nametanje vere detetu, već njegovo postupno uvođenje u svet svetinje, u skladu sa uzrastom i sposobnošću da razume. Zato mnogi sveštenici podstiču roditelje da decu okuže ljubavlju, toplim rečima, malim ritualima koji donose osećaj sigurnosti i Božjeg prisustva u domu.
Jedan od takvih primera jeste i savet sveštenika Aleksandra Praščevića, koji ističe koliko su deci dragocene kratke, nežne molitve izgovorene pred spavanje.
On roditeljima preporučuje da svako veče pre spavanje svoju decu osene časnim krstom i na počinak ih isprate uz jednostavnu, ali duboku molitvu od svega šest reči, tiho, ali da je deca čuju:
- Anđeli s vama i Krst časni!"
Sveštenik naglašava da upravo ti trenuci blage duhovne pažnje ostaju u detetu čitavog života.
- Uz ove reči, deca će zaspati znajući da ih Božji anđeli čuvaju, čak i kada roditelji nisu kraj njih. Taj osećaj zaštite i mira nosiće sa sobom kroz ceo život, taj osećaj da nisu sami - rekao je sveštenik Aleksandar.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva. Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela. Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice. Pravoslavna duhovnost ističe da molitva pročišćava um, smiruje srce i daje duši snagu da izdrži životne teškoće.
Shutterstock/maxim ibragimov
Duhovna riznica
16:02 | 14.11.2025
KAKO POMOĆI DETETU KOJE JE KRENULO STRANPUTICOM: Starac Pajsije kaže da roditelji nikad ne smeju uraditi ovu stvar
Duhovna riznica
14:00 | 15.11.2025
OD OVOGA ZAVISI KAKVU ĆE BOG SREĆU DATI VAŠOJ DECI: Iguman Gavrilo kaže da ovo svaki roditelj mora imati na umu
Duhovna riznica
09:23 | 19.11.2025
ZAŠTO NEKA DECA NE POŠTUJU MAJKU I OCA: Ključna greška koju roditelji nesvesno prave
Duhovna riznica
14:00 | 25.11.2025
ČOVEK SE SAMO OVAKO MOŽE ISTINSKI ODMORITI: Starac Pajsije otkrio kako se duša oslobađa tereta i dobija nova snaga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Isus je u deci video uzor vere, nevinosti i potpunog poverenja u Boga, koje je neophodno svakome ko želi da bude deo Carstva Nebeskog.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
