Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Pravoslavna tradicija oduvek je pridavala izuzetan značaj deci, smatrajući ih najvećim Božjim darom i istinskom radošću jedne porodice. U mnogim duhovnim tekstovima, kao i u živom predanju Crkve, dete se opisuje kao čisto biće koje tek započinje svoj put kroz svet i kojem je potrebna nežna, ali mudra ruka odraslih.
Upravo zato, roditelji imaju naročitu odgovornost – da budu prvi učitelji, prvi primer i prvi oslonac svojoj deci, ne samo u svakodnevnom životu već i u izgradnji njihove duhovnosti.
Pravoslavlje uči da dete od najranijih dana upija atmosferu doma: mir ili nemir, ljubav ili grubu reč, blagost ili nestrpljenje. Zbog toga je domaća atmosfera zapravo prva škola vaspitanja. U njoj se dete uči saosećanju, praštanju, poslušnosti, ali i zdravoj slobodi.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom. Kada dete vidi roditelje kako se mole, međusobno uvažavaju i trude se da žive u miru, i samo će polako, sasvim prirodno, učiti da postavlja iste temelje u svom karakteru.
U tom procesu, posebno mesto zauzima blag, nežan pristup duhovnosti. Pravoslavlje ne zagovara nametanje vere detetu, već njegovo postupno uvođenje u svet svetinje, u skladu sa uzrastom i sposobnošću da razume. Zato mnogi sveštenici podstiču roditelje da decu okuže ljubavlju, toplim rečima, malim ritualima koji donose osećaj sigurnosti i Božjeg prisustva u domu.
Jedan od takvih primera jeste i savet sveštenika Aleksandra Praščevića, koji ističe koliko su deci dragocene kratke, nežne molitve izgovorene pred spavanje.
On roditeljima preporučuje da svako veče pre spavanje svoju decu osene časnim krstom i na počinak ih isprate uz jednostavnu, ali duboku molitvu od svega šest reči, tiho, ali da je deca čuju:
- Anđeli s vama i Krst časni!"
Sveštenik naglašava da upravo ti trenuci blage duhovne pažnje ostaju u detetu čitavog života.
- Uz ove reči, deca će zaspati znajući da ih Božji anđeli čuvaju, čak i kada roditelji nisu kraj njih. Taj osećaj zaštite i mira nosiće sa sobom kroz ceo život, taj osećaj da nisu sami - rekao je sveštenik Aleksandar.
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva. Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela. Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice. Pravoslavna duhovnost ističe da molitva pročišćava um, smiruje srce i daje duši snagu da izdrži životne teškoće.
Shutterstock/maxim ibragimov
Duhovna riznica
16:02 | 14.11.2025
KAKO POMOĆI DETETU KOJE JE KRENULO STRANPUTICOM: Starac Pajsije kaže da roditelji nikad ne smeju uraditi ovu stvar
Duhovna riznica
14:00 | 15.11.2025
OD OVOGA ZAVISI KAKVU ĆE BOG SREĆU DATI VAŠOJ DECI: Iguman Gavrilo kaže da ovo svaki roditelj mora imati na umu
Duhovna riznica
09:23 | 19.11.2025
ZAŠTO NEKA DECA NE POŠTUJU MAJKU I OCA: Ključna greška koju roditelji nesvesno prave
Duhovna riznica
14:00 | 25.11.2025
ČOVEK SE SAMO OVAKO MOŽE ISTINSKI ODMORITI: Starac Pajsije otkrio kako se duša oslobađa tereta i dobija nova snaga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pouka ovog svetitelja našeg vremena pokazuje da roditeljska briga, vođena verom, može da posadi seme dobrih pomisli koje oblikuje život najmlađih.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Isus je u deci video uzor vere, nevinosti i potpunog poverenja u Boga, koje je neophodno svakome ko želi da bude deo Carstva Nebeskog.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
