Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Božićni post je u toku i predstavlja jedno od najznačajnijih razdoblja u životu Crkve i vernika. Ovo vreme nije dato samo kao priprema za veliki praznik Rođenja Hristovog, već kao poziv čoveku da se zaustavi, sabere i zagleda u dubinu sopstvenog života. Dani posta podsećaju da čovek nije stvoren samo za prolazno i telesno, već za večnost, za zajednicu sa Bogom i bližnjima.
Post, ne samo ovaj, nego i svaki, u hrišćanskom i pravoslavnom predanju ima dubok i sveobuhvatan smisao. On se ne svodi isključivo na uzdržavanje od određene hrane, već predstavlja celovit duhovni podvig.
Postimo da bismo naučili da vladamo sobom, da bismo obuzdali strasti i očistili savest. Uzdržavanje od hrane prati uzdržavanje od rđavih misli, praznih reči, osuđivanja i gneva. Bez unutrašnje promene, svaki post ostaje samo spoljašnja forma.
Način na koji se posti određen je crkvenim pravilima, ali Bog ne gleda na post kao na skup ispunjenih pravila, već na stanje srca i čistoću savesti. Post koji je praćen smirenjem, iskrenošću i ljubavlju prema bližnjima biva ugodan Bogu.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
O toj dubokoj vezi između ličnog duhovnog podviga i Božijeg blagoslova svedoče i reči velikih duhovnih učitelja, koje i danas ostaju aktuelne.
Starac Lav Optinski je to, recimo, objasnio sledećim rečima:
"Ako budete čuvali savest čistu o praznicima, sredom i petkom, i ako se budete uzdržavali u postu, Gospod Bog, velikodušan i milostiv, će vas blagosloviti takvom decom, koja će vas tešiti svojim vrlinskim životom i koja će vam biti rukovoditelji ka budućem životu, što i vama želim da zadobijete".
Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva.
Crkva zato uvek poziva roditelje da budu svesni svoje odgovornosti, jer se duhovni put deteta velikim delom gradi kroz njihove odluke, reči i dela.
O postu pred pričešće napominjao je da se mora voditi računa o detetovoj zrelosti.
Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje svete Ane, majke Presvete Bogorodice, po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Dometije. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Siksta II, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka objasnio je zašto prihvatanje bližnjeg predstavlja pravi put ljubavi i ukazao na grešku koju ljudi najčešće prave u odnosima.
Na skupu pro-LGBT katoličke organizacije u Meksiku, biskup Vera Lopes rekao je da seksualna orijentacija pripada ljudskoj prirodi, što je otvorilo raspravu o granicama pastoralnog pristupa i tradicionalnog crkvenog učenja.
Lopovi odneli mošti Svetog Martina Turskog iz hrama u Nemačkoj, a iza njih ostali razbijeno staklo i tragovi koji bi mogli pomoći istražiteljima da otkriju identitet osumnjičenih.
Sveta Ana je majka Presvete Bogorodice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli.
Veliki duhovnik 20. veka objasnio je zašto prihvatanje bližnjeg predstavlja pravi put ljubavi i ukazao na grešku koju ljudi najčešće prave u odnosima.
Otac Džon Brek, profesor i pisac, govorio je o svom traganju za smislom vere, susretu sa pravoslavnim predanjem i gubitku osećaja za molitvu, tišinu i Božiju tajnu u savremenom svetu.
Ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja, govorio je starac Jefrem.
Crkva nije prostor za odmor, već mesto susreta čoveka sa Bogom.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Crkva nije prostor za odmor, već mesto susreta čoveka sa Bogom.
Parena torta nije osvajala izgledom, već mirisom, jednostavnošću i ukusom koji se dugo pamti.
Njihovo poreklo vodi do Hrista i apostola, a njihovo značenje vekovima ostaje temelj duhovnog života pravoslavnih hrišćana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
