Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela, prvi je uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Prepodobnog Savu Osvećenog. Ovaj praznik posvećen je monahu i nastavniku monaha, a u crkvenom kalendaru upisan je crnim slovom.
Između mnogih drugih čudotvornih i dobrih dela, prvi je uredio čin bogosluženja po manastirima, poznat pod imenom čina Jerusalimske crkve.
Sveti Sava Osvećeni rođen je 439. godine u selu Mutalask u Kapadokiji, u hrišćanskoj porodici, od oca Jovana i majke Sofije.
U osmoj godini je napustio roditeljski dom i zamonašio se u obližnjoj obitelji, zvanoj Flavijanova. Posle 10 godina pređe u Palestinske manastire, i tu se najduže zadrži kod Svetog Jevtimija Velikog (v. 20. januar) i Teoktista.
Prozorljivi Jevtimije proreče za njega, da će biti slavan monah i nastavnik monasima, i da će osnovati lavru veću od svih lavri toga vremena.
Posle smrti Svetog Jevtimija udaljio se u pustinju, gde u jednoj pešteri, "koju mu angel Božji iskaza, provede kao otšelnik pet godina".
Posle toga, kada je postao savršen monah, počeli su se oko njega skupljati "mnogi želatelji duhovnog života". Ubrzo ih se skupilo toliko, da je Sava morao zidati i crkvu i kelije.
Dođoše mu i neki Jermeni, kojima on odredi pešteru, gde će služiti na jermenskom jeziku.
Kada mu je otac umro, došla mu njegova ostarela majka Sofija, koju on zamonaši, i dade joj keliju dalje od svog manastira, gde se ona podvizavaše do kraja života.
"Mnoge napasti pretrpe ovaj sveti otac od bliskih ljudi, od jeretika i od demona. No on sve pobeđivaše, i to: bliske ljude blagošću i popustljivošću, jeretike nepokolebljivim pravoslavnim veroispovedanjem, a demone krsnim znakom i prizivanjem Boga u pomoć. Naročito je veliku borbu imao sa demonima na gori Kastelu, gde je osnovao drugi svoj manastir", piše u žitijama.
Osnovao je sedam manastira. On i Teodosije Veliki, njegov sused, smatrani su najvećim svetilima i stubovima pravoslavlja na Istoku.
"Careve i patrijarhe oni su ispravljali u veri, a svima i svakome služili primerom smernosti svetiteljske i čudesne sile Božje".
Upokojio se 532. godine u devedeset četvrtoj godini života.
Prema predanju, još i pre rođenja Svetog prepodobnomučenika Stefana, znalo se da će reč biti o posebnom i bogougodnom čoveku. Mošti mu otkrivene u vreme Teodosija Velikog. Prorok Sofonija je govorio hrabro protiv verskog i moralnog otpadništva svojih sunarodnika i protiv idolopoklonstva, koje je čak ušlo i u Sveti hram. U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Printscreen
Praznici i sveci
18:30 | 10.12.2025
NJEGA JE MAJKA OD BOGA IZMOLILA I ON JE ZA NJEGA GLAVU DAO: Sutra slavimo Prepodobnomučenika Stefana Novog
Praznici i sveci
18:30 | 14.12.2025
ON JE NAJAVIO DOLAZAK MESIJE I ROPSTVO IZRAILJA: Sutra je Sveti prorok Avakum
Praznici i sveci
18:30 | 15.12.2025
ON JE PREDVIDEO DAN GNEVA BOŽJEG I KAZNU NAD GAZOM: Sutra je Sveti prorok Sofonije
Praznici i sveci
18:30 | 16.12.2025
SUTRA JE CRNO SLOVO I VELIKI PRAZNIK: Slavimo Svetu velikomučenicu Varvaru
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Sa svoja dva evnuha pobegla je od kuće, krstila se i prerušena u muško odelo otišla u muški manastir, gde je primila monaški čin.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
