Prema predanju, još i pre rođenja Svetog prepodobnomučenika Stefana, znalo se da će reč biti o posebnom i bogougodnom čoveku.
SPC sutra slavi Prepodobnomučenika Stefana, još poznatog i kao ispovednika - svetitelja koji je živeo i stradao u 8. veku.
Prema predanju, još i pre rođenja Svetog prepodobnomučenika Stefana, znalo se da će reč biti o posebnom i bogougodnom čoveku.
Naime, Stefanova majka Ana dugo se molila da joj Bog da jednoga sina.
Moleći se tako jednom u crkvi Vlaherni pred ikonom Presvete Bogorodice, uhvatio je lak san, u kome ona vide Presvetu Devu koja joj je rekla: "Idi, ženo, s mirom, prema molitvi tvojoj imaš sina u utrobi tvojoj."
I zaista zače Ana i rodi sina, Svetoga Stefana.
U 16. godini Stefan je primio čin inočki na gori Aksentijevoj prema Carigradu od starca Jovana, od koga se nauči mudrosti božanskoj i podvižništvu.
"A kada se starac Jovan upokoji u Gospodu, Stefan osta na toj gori strogo podvizavajući se i prilažući trud ka trudu. Njegova svetost privuče mu mnoge učenike", piše u žitijama.
Kada car Konstantin Kopronim progonjaše ikone, Stefan se pokazao kao revnosni zaštitnik poštovanja svetih ikona.
"Bezumni car primaše razne gnusne klevete protiv Stefana, a i sam udešavaše razne spletke, samo da bi Stefana slomio i s puta uklonio".
Stefan je najpre prognan na ostrvo Prokonis, potom doveden u Carigrad, okovan i bačen u tamnicu, gde se sreo sa 342 monaha sužnja, koji su u tamnicu dovedeni zbog ikonopoštovanja.
"U tamnici oni svršavahu sve crkveno pravilo kao u manastiru. Opaki car osudi Stefana na smrt. Svetitelj predvide svoju smrt na 40 dana i oprosti se s bratijom. Sluge careve izvukoše ga iz tamnice i bijući ga i trzajući vukoše ga po ulicama Carigradskim prizivajući sve one, koji su uz cara, da udaraju kamenjem protivnika careva".
Skončao je tako što ga je neko od jeretika udario drvetom po glavi. Ubijen je 767. godine u 53. godini.
Muči me još ljuće, da se vidi jasno tvoja bezčovečnost i moje trpljenje, molio je svetitelj svog mučitelja.
Svi su bili veliki prijatelji apostola Pavla.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Pokraj hrama koji je sazidao, podigao je visok stolp (stub), popeo se na njega i proveo na njemu, u postu i molitvi, pune 53 godine.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
