Grešimo kada poverenje poklanjamo ljudima olako, vođeni spoljašnjim utiscima, dopadljivošću ili prividnom bliskošću.
U čovekovoj prirodi duboko je utkano osećanje potrebe za bliskošću, razumevanjem i podrškom. Od najranijih dana života težimo da budemo okruženi onima koji će deliti naše radosti, umirivati naše strahove i biti svedoci naših uspeha i padova.
Prijateljstvo je, u svojoj suštini, jedno od najdragocenijih iskustava koje možemo da doživimo - ono oplemenjuje, oblikuje i čini nas potpunijim ljudima.
Ipak, iako verujemo da prijatelje pažljivo biramo, život nas neretko suoči s razočarenjem. Dešava se da ljudi kojima smo poklonili poverenje ne uzvrate istom merom, da ih sopstvene slabosti ili sebični interesi odvedu putem koji nas povredi.
Najčešće, tek onda kada se dogodi izdaja ili naglo otkrivanje nečijih pravih namera, shvatimo da naš izbor možda i nije bio ispravan.
Pravoslavna duhovnost na prijateljstvo gleda mnogo dublje od samog svakodnevnog druženja i međusobnih simpatija. Ona nas uči da istinsko prijateljstvo nije samo razmena lepih reči, zajedničkih trenutaka ili privremene utehe, već da je njegov temelj duhovna korisnost - uzajamno uzdizanje, hrabrenje i učvršćivanje na putu dobra.
Grešimo kada poverenje poklanjamo olako, vođeni spoljašnjim utiscima, dopadljivošću ili prividnom bliskošću. Grešimo i onda kada kod drugih tražimo ono što zapravo treba da nađemo u sopstvenom trudu, u veri i u usmerenosti ka Bogu.
Pravoslavlje nas podseća da čovek često vidi samo spoljašnje, dok je ono unutrašnje—motiv, namera, moralna čvrstina - ono što određuje kakvo će prijateljstvo zaista biti.
U tom duhu, duboko i jasno odzvanjaju reči Svetog Nektarija Eginskog:
"Prijatelje ne birajte po rečima, nego po plodovima njihovog života. Jer, istinski prijatelj je onaj koji ti pomaže da se spaseš."
Ponekad nismo zaboravljeni, već samo nismo cenjeni onako kako bismo voleli.
Prevelika otvorenost, neumerena druženja i površni odnosi sa drugima mogu, kako uče duhovnici, lako narušiti bračnu harmoniju i uneti nemir u dom.
Jeroshimonah Mihailo Pitkevič upozorava da previše poznanstava iscrpljuje dušu i objašnjava zašto pažljivo biranje s kim delimo srce može biti ključ istinske ravnoteže i duhovnog zdravlja.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Grešimo kada poverenje poklanjamo ljudima olako, vođeni spoljašnjim utiscima, dopadljivošću ili prividnom bliskošću.
Sveštenici često ukazuju da se na sahranama prave greške koje narušavaju njenu svetost.
Od pažljivo pečenih režnjeva do bogatog obroka u sosu – jednostavan recept koji spaja tradiciju, miris dima i toplinu domaće kuhinje.
Na mestu Hristovog Krštenja, na Međunarodnoj konferenciji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o ljubavi jačoj od mržnje, veri koja ne deli i miru koji ne nastaje dogovorima, već ličnim preobražajem čoveka.
U besedi za 27. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako jedinstvo vere, smirenje i predanje Hristu otvaraju put ka unutrašnjoj punini i oblikovanju zrele duše.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Prijatelji su porodica koju sami biramo.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
Sveštenici često ukazuju da se na sahranama prave greške koje narušavaju njenu svetost.
U besedi za 27. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako jedinstvo vere, smirenje i predanje Hristu otvaraju put ka unutrašnjoj punini i oblikovanju zrele duše.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Sura Et-Talak i ajeti 65:2-3 otkrivaju kako očuvati dostojanstvo, postupati ispravno i poveriti se Božijoj providnosti
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
