Prevelika otvorenost, neumerena druženja i površni odnosi sa drugima mogu, kako uče duhovnici, lako narušiti bračnu harmoniju i uneti nemir u dom.
U pravoslavlju, porodica zauzima posebno, sveto mesto. Ona nije samo društvena zajednica, već "mala crkva" u kojoj se čovek uči ljubavi, požrtvovanju i međusobnom razumevanju. Brak, kao temelj porodice, nije običan ugovor između dvoje ljudi, već sveta tajna kojom muž i žena postaju "jedno telo i jedna duša" pred Bogom. U tom zajedništvu se rađa i neguje ljubav, ali i strpljenje, vernost i uzajamna podrška u svim životnim iskušenjima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao duhovnu zajednicu u kojoj supružnici zajedno rastu u veri i uče da svoju ljubav usmere ne samo jedno ka drugom, već i ka Bogu. Porodični dom je, prema hrišćanskom shvatanju, mesto mira, molitve i uzajamnog poštovanja, gde se deca vaspitavaju u duhu skromnosti, saosećanja i odgovornosti.
Kada se govori o razvodu, Pravoslavna crkva zauzima stav da on predstavlja krajnje, bolno rešenje, kome se pribegava samo u izuzetnim okolnostima. Brak se shvata kao zajednica koja treba da traje „dokle ih smrt ne razdvoji", a razvod se smatra posledicom ljudske slabosti, nedostatka pokajanja i udaljavanja od duhovnih vrednosti. Crkva ne osuđuje one koji se nađu u toj situaciji, ali uvek poziva na pomirenje, opraštanje i obnovu ljubavi.
U savremenom svetu, gde su porodične vrednosti često stavljene na probu, pravoslavlje podseća na važnost granica, čuvanja poverenja i iskrenosti između supružnika. Prevelika otvorenost, neumerena druženja i površni odnosi sa drugima mogu, kako uče duhovnici, lako narušiti bračnu harmoniju i uneti nemir u dom.
Na tu temu se jednom prilikom osvrnuo i sada upokojeni arhimandrit Amvrosije (Jurasov), upozoravajući na opasnost od nepromišljenog otvaranja porodice spoljnim uticajima.
- Nerazumno je dozvoljavati prijateljima ulazak u vaš dom, u prebliske odnose sa porodicom, pod izgovorom slobode i potpunog poverenja između muža i žene. Mnogim takvim naivnim supružnicima su ovi navodni prijatelji ukrali bračnu ljubav, i svi mi stalno svedočimo raspadu nekada srećnih brakova, izazvanim ovim prijateljskim odnosima - upozoravao je otac Amvrosije.
Đavo je protivnik Božji i protivnik čoveka, kome zavidi jer je stvoren po slici Božjoj i pozvan na večni život u zajednici sa Bogom. Strasti su, prema pravoslavlju, izopačene i neumerene sklonosti duše, duhovne rane koje, ako se ne leče, postaju tirani našeg bića. Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke. U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Schutterstock
Duhovna riznica
14:00 | 05.10.2025
KAKO ČOVEK SLUŽI ĐAVOLU, A DA TO I NE ZNA: Velika opomena Svetog Justina Ćelijskog
Duhovna riznica
16:24 | 06.10.2025
KAKO SE BORITI PROTIV STRASTI I KOJIM REDOM IH SAVLADAVATI: Starac Nikodim kaže da, ako ne poštujemo zacrtani poredak, samo ćemo sebi naškoditi!
Duhovna riznica
16:10 | 21.10.2025
KAKO BOG GLEDA NA MUŠKARCE KOJI BIJU ŽENE: Otac Dimitrij dao objašnjenje jasno kao dan
Duhovna riznica
18:08 | 05.11.2025
ZAŠTO ŽENA MORA DA BUDE U VERI, A MUŠKARAC NE: Starac Varsanufije o posebnoj ulozi koja je poverena majkama i suprugama
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Podsticao je Zorovavelja i Isusa sveštenika da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Svaki čovek, prema predanju, na krštenju dobija svog anđela čuvara, kome Bog poverava da ga prati kroz život, čuva, opominje i usmerava ka dobru.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Nema ništa teže nego živeti u kući u kojoj nema mira.
Ljudi, umesto da čuvaju svoje, sve više gledaju šta imaju drugi, ubeđeni da je tamo bolje.
Kako duhovna ravnoteža može promeniti život žene koja se suočava sa ljubavnim previranjima, verom i porodičnim problemima? Protiv nje je borba između prošlih grešaka i novih ljubavi, a otac Andrej daje oštar, ali duhovno smiren odgovor.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Svaki čovek, prema predanju, na krštenju dobija svog anđela čuvara, kome Bog poverava da ga prati kroz život, čuva, opominje i usmerava ka dobru.
Bez Boga, čak i blagostanje nema snagu, a stradanje postaje neizdrživo.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
