U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
U vremenu u kojem su reči postale jeftine, a obećanja se olako daju i još lakše zaboravljaju, pitanje prijateljstva dobija posebnu težinu. Nikada nije bilo lakše nekoga nazvati prijateljem, ali nikada teže pronaći čoveka koji će tu reč nositi sa odgovornošću i vernošću.
Pravoslavna tradicija uči da prijateljstvo nije prolazni odnos zasnovan na interesu, zabavi ili koristi. Ono je duhovna veza koja se gradi na poverenju, iskrenosti i spremnosti da se drugome pomogne na putu spasenja.
Prijatelj nije onaj koji nas podržava u svakoj našoj želji, već onaj koji nas opominje kada grešimo, koji nas bodri kada klonemo i koji nas podseća na Boga kada zaboravimo na njega.
U životu svakog čoveka dolaze trenuci iskušenja. Tada se jasno vidi ko ostaje, a ko odlazi; ko ćuti iz straha, a ko govori iz ljubavi; ko podilazi, a ko hrabro savetuje. Istinski prijatelj neće nas gurati u greh, niti će ćutati pred našim padom.
Njegova briga nije da nas zabavi, već da nas sačuva. On zna da je ljubav ponekad i reč upozorenja, i tiha molitva, i spremnost da zajedno nosimo teret.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost. Ono podrazumeva međusobnu podršku u veri, podsećanje na molitvu, post, ispovest, na sve ono što čoveka uzdiže iznad prolaznog. Pravi prijatelji raduju se tuđem napretku, ne zavide uspehu i ne napuštaju u nevolji. Njihova blizina donosi mir, a njihovo prisustvo podstiče na dobro.
Zato je važno sa kim delimo vreme, misli i srce. Ljudi sa kojima se družimo oblikuju naš pogled na svet, utiču na naše odluke i često određuju pravac kojim ćemo krenuti. Prijateljstvo može biti most ka spasenju, ali i put u udaljavanje od Boga. Otuda je razboritost u izboru prijatelja ne samo životno, već i duhovno pitanje.
O tome je jasno govorio i Sveti Nektarije Eginski:
"Prijatelje ne biraj po rečima, nego po plodovima njegovog života. Jer, istinski prijatelj je onaj koji ti pomaže da se spaseš".
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Kelj preliven pavlakom i zapečen sa hlebnim mrvicama postaje obrok koji spaja ritual i svakodnevicu – jednostavan, a bogat ukusom i mirisom domaće kuhinje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Grešimo kada poverenje poklanjamo ljudima olako, vođeni spoljašnjim utiscima, dopadljivošću ili prividnom bliskošću.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Prijatelji su porodica koju sami biramo.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
U saopštenju Eparhije budimljanski-nikšićke se ističe zabrinutost zbog ponižavajućeg načina hapšenja Vesne Bratić i mogućih političkih motiva.
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
