Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Pitanje prijateljstva jedno je od najosetljivijih pitanja ljudskog života. Čovek je stvoren za zajednicu i bliskost, ali iskustvo sveta vrlo rano pokazuje koliko su ljudska prijateljstva krhka, promenljiva i često opterećena interesom, strahom i slabošću.
Pravoslavna vera ne negira vrednost prijateljstva među ljudima, ali ga sagledava trezveno, bez romantičnih predstava i lažnih očekivanja.
U svakodnevnom životu, prijateljstvo se često vezuje za korist, zajednički interes, trenutnu bliskost ili istovetno raspoloženje. Dok traje udobnost, traje i odnos. Međutim, kada dođu iskušenja, nepravda, bolest ili gubitak, tada se pokazuje granica ljudske vernosti. Čovek, opterećen sopstvenim slabostima, neretko odstupa, ćuti, okreće glavu ili se povlači, ne zato što želi zlo, već zato što nema snage da nosi teret drugoga.
Pravoslavno iskustvo uči da izdaja ne dolazi uvek kroz otvorenu zlonamernost, već češće kroz nemoć, strah i želju za samoočuvanjem. Zbog toga se od ljudi ne traži apsolutna postojanost, niti se na njih polaže nada koja pripada samo Bogu. Kada se od čoveka očekuje ono što prevazilazi njegovu meru, prijateljstvo se pretvara u izvor bola i razočaranja.
Zato Crkva usmerava pogled ka drugačijem prijateljstvu – onom koje ne zavisi od promenljivih okolnosti i ljudskih slabosti. Svetitelji se u pravoslavlju ne doživljavaju samo kao uzori, već kao živi prijatelji u Hristu. Oni su prošli put stradanja, iskušenja i vernosti do kraja, i upravo zato ostaju nepokolebljivi. Njihovo prijateljstvo ne prestaje sa promenom vremena, ne slabi pred nevoljom i ne povlači se pred tuđom mukom.
U tom nebeskom prijateljstvu nema interesa, takmičenja ni straha od gubitka. Sveti ne traže ništa za sebe, ne ostavljaju u teškim trenucima i ne izdaju, jer su već pobedili ono što ljude čini nestalnima. Okrenutost ka takvom prijateljstvu ne udaljava čoveka od sveta, već ga oslobađa pogrešnih očekivanja i uči da ljude voli bez ropstva, a da srce čuva od lomova.
Upravo zato pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
To je isticao i starac Nikolaj Gurjanov:
"Upamtite - svi ljudi su slabi i skloni nepravdi. Naučite da praštate, ne vređajte se. Bolje da se odvojite od onih koji vam čine zlo, na silu ne možeš biti voljen. Ne tražite prijatelje među ljudima, tražite ih na nebu - među svetima. Oni vas nikada neće ostaviti ni izdati.“
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Grešimo kada poverenje poklanjamo ljudima olako, vođeni spoljašnjim utiscima, dopadljivošću ili prividnom bliskošću.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Prijatelji su porodica koju sami biramo.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
