"ODRIČEM SE SOTONE I SVIH NJEGOVIH DELA!": Bivši reiki učitelj Igor svedoči kako je pobegao iz mračnog sveta okultizma i postao pravoslavni misionar

Igor Pribilov nije došao u Crkvu prečicom - došao je iz dubine jedne zablude. Trinaest godina verovao je da u rukama nosi "kosmičku energiju", da leči, podučava i vodi druge kao učitelj reikija, ne sluteći kome zapravo služi. A onda su se, gotovo neprimetno, dogodili lomovi, pitanja i jedan naizgled običan susret u autobusu koji mu je promenio pravac života. Danas radi u supermarketu, a uz to služi u Hramu Svetog Nikole u Moskvi kao svetovni katiheta, pravoslavni misionar i crkveni služitelj, pomažući onima koji su krenuli putem kojim je i sam nekada išao. Njegova priča nije priča o teoriji, već o povratku, o čoveku koji je poput bludnog sina pronašao vrata koja su sve vreme bila otvorena.

Sećate li se žitija Svetog Kiprijana i mučenice Justine? Jedan silni čarobnjak slao je vihore na vinograde kod Antiohije i strašne bolesti na ljude. Jednom ga je posetio mladić, bezglavo zaljubljen u hrišćanku Justinu. Kiprijan je obećao da će pomoći, ali se demoni nisu usuđivali da naude pobožnoj devojci. Zaprepašćen, Kiprijan se odrekao magije i postao episkop. Za neke je ova priča bajka. Za našeg junaka, međutim, ona je krajnje savremena. Moskovljanin Igor Pribilov svedoči kako je tražio Boga u okultizmu, a zatim se vratio u Crkvu i postao pravoslavni misionar.

"Zar je moguće da služimo Sotoni?"

- Sećam se, kada sam već mnogo godina bio u reikiju i stigao do određenih nivoa, da smo jednog dana s društvom gledali video-snimak obreda povratka bivših sledbenika reikija u Pravoslavnu Crkvu. Tamo su izgovorene reči: "Odričem se Sotone i svih dela njegovih." Tada smo se zaprepastili: kako je to moguće? Zar mi služimo Sotoni? Kasnije sam pročitao žitije Kiprijana i Justine i shvatio da moja priča uopšte nije bila prva."

mospaturk.ru

Od detinjstva bez Crkve do potrage za "čudima"

- Kršten sam tajno u detinjstvu. Međutim, u vreme kada sam se rodio, moji roditelji su prolazili kroz težak period u svom odnosu prema veri, tako da nisam dobio crkveno vaspitanje. Odmalena sam mnogo čitao. "Rat i mir" mi je došao u ruke još u petom razredu osnovne škole. Najviše su mi se kod Tolstoja dopadale scene bitaka, dok sam razmišljanja kneza Andreja o hrastu tada jednostavno preskakao. Voleo sam matematiku i fiziku, ali nisam samo sedeo nad knjigama: igrao sam fudbal, bavio se atletikom. Bio sam jedno sasvim obično dete.

Odrastao sam, studirao ekonomsku geografiju stranih socijalističkih zemalja. Radio sam u turizmu, u bankarskom sektoru i na mnogim drugim mestima. Kada sam napunio 29 godina, u februaru 1992, slučajno sam od poznanika saznao da postoji metoda lečenja koju su, navodno, primenjivali Buda i Hristos. Nešto je ‘"kliknulo" u mojoj glavi: sam Hristos! 

- Ispostavilo se da tih dana u Moskvu dolazi jedan učitelj reikija, koji upravo o tim čudima govori na seminaru. Kakva sreća! Odmah sam se setio svojih pravoslavnih korena, bake Ane, od koje sam nasledio jednu ikonu i krst. "Eto", pomislio sam, "najzad sam našao ono što mi treba! Hristos je lečio, isto ću raditi i ja!"

Stara zamka: "Bićete kao bogovi"

„Da, kao Hristos. Ona stara priča: kao što su Adam i Eva pomislili ‘bićemo kao bogovi’, tako su i mene uhvatili na istu udicu. Samo lečenje me ne bi posebno privuklo. Ali ovde ti odjednom kažu: bićeš kao Hristos. I to je bilo presudno. Otišao sam na taj skup i ostao u reikiju trinaest godina.“

„Reiki se bavi energijama, lečenjem polaganjem ruku. To je jedan pravac istočnjačke duhovnosti. Ukratko, ideja je da postoji jedan izvor, jedan ‘egregor’, iz koga ističe reiki. Navodno je to kosmička energija koju su ljudi oduvek koristili, pa su je onda, navodno, zaboravili.“

Može li čovek da upravlja silom svoga Tvorca?

„Putem inicijacije, navodno se ‘prisetiš’ kako se sve to dešava i, začudo, zaista počneš da osećaš da kroz tebe teče neka energija. Prolazi kroz glavu, stiže do srca i izlazi kroz ruke. Zatim, na drugom nivou, učiš da je prenosiš na daljinu, da menjaš njen intenzitet i njen kvalitet. Ali kako čovek, stvoren od Boga, može da upravlja energijom svoga Tvorca?“

Mnogo sam se trudio da ovladam veštinom reikija. Čitao sam knjige o budizmu, uranjao u meditaciju i ubrzo stigao do nivoa učitelja - mogao sam i sam da iniciram druge kao učitelje reikija. Ne znam da li se to može porediti, ali to je otprilike kao episkop u Pravoslavnoj Crkvi. U jednom trenutku čak mi se činilo da punom brzinom idem ka Bogu, jer mi je sve išlo tako glatko: imao sam ugled, položaj i dopadalo mi se što ja, jedan učitelj reikija, „lečim“ ljude.

mospaturk.ru

 

"Hristos isceljuje jer je Bog"

Otprilike tri godine kasnije pala mi je na pamet jedna misao: „Pa Hristos je isceljivao jednostavno zato što je Bog.“ Pomislio sam to i nastavio da se sve dublje bavim reikijem. Iz budizma sam zadržao misli o milosrđu i saosećanju. To su veoma važne stvari, ali samo njima čovek ne može da se spase. Čak mi se stvorila i jedna slika: stojim na jednim stepenicama koje vode naviše i tražim sledeću stepenicu - ali nje nema. A pored stoje druge stepenice, koje dosežu sve do neba. Treba samo da pređem na njih i da krenem nagore, ka Bogu.

"Znate li da vas tamo čekaju?"

Jednom mi se pokvario automobil i na posao, u severni deo Moskve, išao sam gradskim prevozom. Na jednoj stanici zapričao sam se sa slučajnom saputnicom. Odjednom me je upitala: „Idete li u crkvu?“ Zatekao sam se. Treba li da idem? Zašto? A žena je tiho izgovorila jednu kratku rečenicu: „Znate li da vas tamo čekaju?“ Slegnuo sam ramenima: „Ko me tamo čeka?“ A ona je jednostavno i blago rekla: „Verujte mi, mnogo vas čekaju!“ i otišla.

Taj čudan razgovor sa nepoznatom ženom nije mi izlazio iz glave. Tek posle mnogo godina shvatio sam ko je čekao.

Kada se inicijacija stalno "slučajno" ne dogodi

Obuka u reikiju se uspešno nastavljala. Dobio sam prvi, drugi i nivo učitelja u zapadnoj liniji i nastavio školovanje u istočnoj liniji (Ennersense). Uskoro je došlo vreme i za inicijaciju u učitelja i ovde.

Inicijacija je trebalo da se obavi na praznik čuda Arhangela Mihaila u Honima. Bili smo u Vladimiru i Patriša Voren, naša učiteljica, odlučila je da nas inicira upravo pored Uspenskog sabornog hrama. Međutim, počela je kiša i „anti-mistagogija“ nije obavljena. U redu,  pomislio sam - slučajnost. Ali i posle toga usledio je čitav niz događaja u kojima je svaki put nešto sprečavalo inicijaciju. To više nije ličilo na puku slučajnost.

Znakovi koji se ne mogu više ignorisati

Jednom je inicijacija bila najavljena. Sedeo sam mirno i čekao. Zatvorio sam oči i molio se u sebi. Bio sam spreman. Odjednom je Patriša počela da kašlje, kao da se iznenada razbolela. Zatim je otišla i dugo je nije bilo. Nije bilo jasno da li je inicijacija obavljena ili ne.

Najzanimljivije se dogodilo na dodeli diploma. Dali su ih svima - ja sam bio poslednji. Patriša stoji sa diplomom u rukama i kaže: „Neka čudna situacija. Upisujem datum - mesec, dan - ali godina je ispala ‘200’. Poslednja cifra se nije ispisala. Ostaće tako, nemam pravo da sama nešto dodajem.“ Svi su počeli da se smeju, da sam ja „najstariji“ učitelj reikija, ali ja sam shvatio: nešto nije u redu. Inicijacija se nije dogodila.

Posle nekog vremena zamolili su me da pomognem jednom drugom učitelju reikija - jednostavno da budem pacijent. Došao sam na čas, jedan učenik je radio sa mnom i odjednom su me pozvali telefonom iz kuće i rekli mi da su pukle cevi od grejanja. Otišao sam. I, u suštini, to je bio moj poslednji kontakt sa reikijem.

Savet bivšek reiki učitelja

Šta mogu da posavetujem? Proveravajte svoj duhovni kompas prema Hristu: živite po Deset zapovesti, proučavajte Jevanđelje, razgovarajte sa iskusnijim vernicima. Posavetujte se sa duhovnikom, a ako ga nemate, potražite ga u Crkvi. U suprotnom, lukavi će vam podvaliti laž u lepom pakovanju.

Kada sam došao u Crkvu, shvatio sam koliko sam izgubio tokom svih tih godina - izgubio sam Hrista. Sada sam iščekivao svaki susret s Njim, pričešćivao se svake nedelje i nisam mogao da se nasitim te zajednice. Kao gladan čovek koga smeste za svečani sto. Kasnije, na ulici Marosejka, sreo sam jednog duhovnika koji je bio zagovornik čestog Svetog Pričešća. I ponovo sam osetio Božju ruku u svemu. A kada su na Liturgiji čitali prispodobu o Bludnom Sinu… osećao sam celom dušom kako me Otac raduje, s kolikom me ljubavlju primi… A ja? Jedino što sam mogao da kažem bilo je: „Sagreših, Oče!“

mospaturk.ru

 

Molitva bake Ane i koreni spasenja

Kako sam uspeo da se spasim? Možda zahvaljujući molitvama moje bake. Baka Ana je postavila temelje koji su se kasnije pokazali ključnim, iako ništa nije činila namerno za to. Samo smo živeli u istoj sobi, i ja sam je gledao kako pali kandilo i moli se u uglu pored stola. Verovatno je i postila, ali je to činila tako neprimetno da mi to nije ni padalo na pamet. Ponekad bi pričala priče.

Na primer, kako je sa dedom išla kući kroz šumsku stazu. Odjednom je kotač otpao sa kola, a deda ga sam nije mogao namestiti; oko njih pustoš i niko da pomogne. Počeli su žarko da se mole. I tada je niotkuda došao jedan stariji čovek i upitao: „Šta se dogodilo, deco?“ Pomoću svog tela je pomogao da se kotač vrati na mesto. Oni su se obradovali, želeli da mu se zahvale, okrenuli se i više nije bilo nikoga. Tek kasnije su shvatili da je to bio Sveti Nikola.

Saznanje koje "klikne" u duši

Jednom sam telefonom zvao u Ameriku Patrišu, s kojom smo ostali prijatelji. Brinula me je jedna stvar. Došao sam u reikiju da bih sreo Hrista. Rekao sam joj: „Slušaj, Patriša, ako je reiki Sveti Duh, zašto na prvom nivou uopšte ne pričaš o tome? Zašto ne govoriš o Trojstvu?“ Obećala je da će razmisliti.

Kasnije sam video na njenom zidu obaveštenje da za nedelju dana održava seminar prvog nivoa reikija. Pa sam napisao: „Živela! Patriša će već od početka školovanja govoriti o Svetom Trojstvu.“ Prošla je sat vremena, pozvala me telefonom i rekla: „Igore, molim te, oprosti mi, ali obrisala sam tvoju poruku sa zida. Razumeš, moji učenici su se pobunili. Preplavili su me porukama: kakvo Trojstvo, koji Bog, koja vera - reiki je iznad svega. To je energija Svemira.“

Uglavnom, nastao je pravi haos - a ona je samo uklonila poruku. I tada se nešto „kliknulo“ u meni. Kao da se poslednja nit prekinula. Rekao sam joj: „Patriša, na tvom sajtu su imena svih koje si inicirala. Tu je i moje ime. Obriši ga, jer tamo gde se uklanja ime Hrista, neće biti ni mog.“ Za nju, naravno, to je bio šok.

Opšta ispovest i čist izvor

Tokom razgovora pre prve opšte ispovesti pitao sam sveštenika: „Za šta da se pokajem?“ Otac je našao ključ za bivšeg budistu koristeći poetsko poređenje: „Ako pred sobom imaš bare i planinsku rečicu, odakle ćeš piti?“ - „Naravno, iz rečice.“ - „Pa pij iz čistog izvora.“

Ispostavilo se da odmah nisam prošao ceremoniju povratka u Crkvu. Ipak, osećao sam da mi je potrebna, jer sam postao kum. Za svečanim stolom, moj kum je nazdravio da ostanemo čisti u veri, kao naš mali novoprihvaćeni hrišćanin. Odjednom sam osetio peckanje: shvatio sam da uopšte nisam poput tog deteta. I zamolio sam: „Gospode, ako hoćeš, učini da budem očišćen!“ I tada sam shvatio da konačno treba da prođem ceremoniju povratka u pravoslavlje.

Duhovnik se začudio: „Zašto želiš ceremoniju? Već šest godina se pričešćuješ, ti si misionar. Šta ti još treba?“ Odgovorio sam: „Oče, kako je rekao Hristos? ‘Tako valja da ispunimo svu pravednost.’ Sutra ili prekosutra ću govoriti ljudima o ceremoniji i pitaće me: ‘Jesi li ti prošao?’ - ‘Nisam, ali vi morate.’ Pa šta onda? To bi bila laž. Zato, blagoslovi.“

Povratak u Crkvu i miropomazanje

Zašto sam prošao ceremoniju povratka u Pravoslavnu crkvu tek posle šest godina? Mislim da je Gospod čekao da Ga prepoznam kao Boga u punom značenju te reči. Jer duboko u duši još sam verovao da u reikiju postoji nešto od Svetog Duha. Postojalo je neko saosećanje. Možda moje iskustvo nije „standardno“, ali danas znam da miropomazanje (krizma) prekida sve veze sa mračnom prošlošću.

Isprva, kada sam napustio reiki, činilo mi se da sam tamo neko, dok sada bih bio ništa… Ali Gospod je dao sve - dobio sam blagoslov da pomažem u svetinji hrama Svetog Nikolaja u Klenniku, pred Svetim Prestolom. U našem hramu sam odgovoran za misionarski i katehetski rad i pomažem nadležnom episkopijskom upravniku sa onima koji su se udaljili od pravoslavlja.

mospaturk.ru

 

Princip pravoslavnog misionara

Zašto sam postao pravoslavni misionar? Ako sam vodio toliko ljudi Budi, zašto ih ne bih vodio Hristu? Ovo je moj princip: ako poznaješ istinu, podeli je.

Naravno, dugo sam imao kompleks zbog nedostatka odgovora. Čak sam odlazio do upravnika hrama i govorio: „Oče, toliko sati dežuram u hramu, a ne znam ništa - šta je bilo sa onima sa kojima sam razgovarao?“ A on mi je govorio: „Igorče, zamisli da su se svi popravili i ti to saznao. Šta bi pomislio o sebi? Da si svetac?… Strpi se i čekaj.“ Tek posle godina Gospod me utešio: ništa nije bilo izgubljeno!

Čuda kroz svakodnevni život

Poslednjih 12 godina radim u prodavnici „Perekrestok“. Gospod me je poslao tamo nakon što sam postao misionar u hramu, jer je mnogo radnika tamo muslimana. Propovedam li? To je jaka reč, ali ponekad ljudi sami pokrenu razgovor. Ponekad primam palete, sa mnom su dva utovarivača. Odjednom priđe jedan i pita: „Slušaj, kako se vi molite?“ Odgovorim: „Na razne načine, ponekad ovako.“ Napravim znak krsta i počnem da pevam: „Ti si Bog, koji činiš čuda! Činiš! Činiš! Činiš čuda!“ Glasno, kao što se poje na liturgiji. Radnik ostade bez reči od iznenađenja.

I desilo se čudo — ubrzo je mladić došao u pravoslavni hram. Tako je bilo: te iste večeri su ga otpustili s posla i našao se na ulici. Sutradan me je pozvao, tražio novac za kartu za voz. Rekao sam: „Nema problema, ali sada dežuram u hramu, ne mogu da idem - dođi ti ovde.“ Došao je. Bio je večernji čas pre Preobraženja Spasitelja. Pokazao sam mu donji deo hrama, gde se nalazi ikona Preobraženja preko celog zida. Objasnio sam mu da se Hristos tog dana preobrazio. Zatim smo otišli gore, gde je služeno bogosluženje. Izašao je otac Nikola, održao propoved. Počeli su da ga pomazuju uljem.

Posle liturgije dao sam mu novac, spremao se da ode i odjednom pita za upravnika: „Da li je istina da onaj visok sa belim veruje da je Isus Bog?“ I tada sam rekao jednu rečenicu koja je i mene iznenadila kada sam je potpuno shvatio: „Da, istina je, i svako ko dolazi u ovaj hram, tako veruje.“ Čim je taj mladić počeo da postavlja pitanja, Gospod je slao odgovore. Ako nastavi tako, spasiće se.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara