Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U vremenu u kome se sreća sve češće meri uspehom i spoljašnjim dostignućima, sve je prisutniji osećaj unutrašnjeg nezadovoljstva. Savremeni čovek ima više mogućnosti nego ikada ranije, ali i više nemira, razočaranja i osećaja da mu nešto suštinsko izmiče.
U javnom prostoru često se govori o krizi vrednosti, o umoru, nervozi i stalnom poređenju sa drugima, dok se pitanje unutrašnjeg mira potiskuje ili svodi na kratkotrajne psihološke tehnike i savete.
Pravoslavno hrišćanstvo ovom problemu pristupa iz drugačijeg ugla. Umesto da se sreća traži spolja, u okolnostima ili u ponašanju drugih ljudi, naglasak se stavlja na unutrašnji život čoveka i njegov odnos sa Bogom.
Prema tom shvatanju, neraspoloženje, gnev i osuđivanje drugih nisu slučajne pojave, već pokazatelji da je narušen unutrašnji poredak, odnosno da je prekinut ili oslabljen lični razgovor sa Bogom. Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U tom kontekstu, savremeni glasovi iz monaškog iskustva često podsećaju na jednostavne, ali zahtevne principe duhovnog života.
Jedan od takvih glasova dolazi iz Rumunije, iz Jašija, gde mati Siluana Vlad govori o sreći ne kao o prolaznom osećaju, već kao o stanju koje se gradi kroz iskren odnos prema sebi i Bogu. Njene reči često se citiraju jer na jasan način povezuju svakodnevni život, lične borbe i hrišćansko razumevanje sreće.
Mati Siluana Vlad nam daje jednostavan hrišćanski recept za sreću.
- Božja volja za tebe je da budeš srećan i da se još dublje pripremiš za sreću. I shvatiš da li si srećan kada se zapitaš: "Gospode, da li me čini srećnim ovo što sada radim? Da li je ova sreća ona koju si obećao? Da li si deo ovoga? - kaže ona i onda kaže i koji je (hrišćanski) recept za sreću:
- I, generalno, tehnika je sledeća: uveče treba da oplakujete svoje grehe: ostanite pred ikonom, čak i bez suza, ukratko pregledajte sve što ste radili tokom dana i stavite gorčinu pred Boga i sutradan ćete biti srećni! Ovo važi za sve, a ne, kako neki kažu, da je samo za monahe!
Ljudi, koji su mrzovoljni danju, ističe, nisu u prisnosti sa Bogom pričali o svojim greškama i onda vide greške u drugima.
- To zlo koje nisam oplakivao, niti priznao pred Bogom, to je zlo koje ću videti u drugom čoveku sutradan i pomisliti da su me oni, zapravo, povredili - naglašava ona.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj. Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji. Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti. Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost.
shutterstock.com
Duhovna riznica
14:00 | 02.10.2025
ZAŠTO MALO LJUDI NA SVETU USPE DA NAĐE MIR: Starac Sevastijan o posledicama lutanja po tuđoj zemlji
Duhovna riznica
14:00 | 13.11.2025
KAKO UVEK DOBRO DA SE OSEĆATE: Poslušajte savet Svetog Nektarija Eginskog i živite punim plućima
Duhovna riznica
14:00 | 15.12.2025
KAKO U SEBI NAJLAKŠE PRIMETITI DEMONSKO I PROTIV TOGA SE BORITI: Strac Jefrem Arizonski o skrivenom zlu u ljudima
Duhovna riznica
14:00 | 21.12.2025
NIŠTA U ČOVEKU NE STVARA TAKAV NEMIR I OSEĆAJ PRAZNINE NEGO KAD OVO URADI: Sveti Tihon otkriva kako čovek nesvesno povređuje svoju dušu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
Starac Jefrem Katunakijski da ljudi koji izgovaraju ovo molitvu, duboku u sebi, da su ravni monasima.
Građenje sreće na nesreći drugih ne samo da je nepošteno, već nas vodi ka iskrivljenom poimanju uspeha – onom koje je daleko od hrišćanske ljubavi i zajedništva.
U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. subotu po Duhovima, kroz priču o Jakovu pokazuje da tiha snaga vere može nadvladati strah, nepravdu i otvoriti put spasenju.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
ravoslavni vernici po starom kalendaru, dok po novom kalendaru slave Treći dan Božića. Katolici takođe obeležavaju Treći dan Božića i Svetog Stefana arhiđakona, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnom bogosluženju.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
