Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U vremenu u kome se sreća sve češće meri uspehom i spoljašnjim dostignućima, sve je prisutniji osećaj unutrašnjeg nezadovoljstva. Savremeni čovek ima više mogućnosti nego ikada ranije, ali i više nemira, razočaranja i osećaja da mu nešto suštinsko izmiče.
U javnom prostoru često se govori o krizi vrednosti, o umoru, nervozi i stalnom poređenju sa drugima, dok se pitanje unutrašnjeg mira potiskuje ili svodi na kratkotrajne psihološke tehnike i savete.
Pravoslavno hrišćanstvo ovom problemu pristupa iz drugačijeg ugla. Umesto da se sreća traži spolja, u okolnostima ili u ponašanju drugih ljudi, naglasak se stavlja na unutrašnji život čoveka i njegov odnos sa Bogom.
Prema tom shvatanju, neraspoloženje, gnev i osuđivanje drugih nisu slučajne pojave, već pokazatelji da je narušen unutrašnji poredak, odnosno da je prekinut ili oslabljen lični razgovor sa Bogom. Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U tom kontekstu, savremeni glasovi iz monaškog iskustva često podsećaju na jednostavne, ali zahtevne principe duhovnog života.
Jedan od takvih glasova dolazi iz Rumunije, iz Jašija, gde mati Siluana Vlad govori o sreći ne kao o prolaznom osećaju, već kao o stanju koje se gradi kroz iskren odnos prema sebi i Bogu. Njene reči često se citiraju jer na jasan način povezuju svakodnevni život, lične borbe i hrišćansko razumevanje sreće.
Mati Siluana Vlad nam daje jednostavan hrišćanski recept za sreću.
- Božja volja za tebe je da budeš srećan i da se još dublje pripremiš za sreću. I shvatiš da li si srećan kada se zapitaš: "Gospode, da li me čini srećnim ovo što sada radim? Da li je ova sreća ona koju si obećao? Da li si deo ovoga? - kaže ona i onda kaže i koji je (hrišćanski) recept za sreću:
- I, generalno, tehnika je sledeća: uveče treba da oplakujete svoje grehe: ostanite pred ikonom, čak i bez suza, ukratko pregledajte sve što ste radili tokom dana i stavite gorčinu pred Boga i sutradan ćete biti srećni! Ovo važi za sve, a ne, kako neki kažu, da je samo za monahe!
Ljudi, koji su mrzovoljni danju, ističe, nisu u prisnosti sa Bogom pričali o svojim greškama i onda vide greške u drugima.
- To zlo koje nisam oplakivao, niti priznao pred Bogom, to je zlo koje ću videti u drugom čoveku sutradan i pomisliti da su me oni, zapravo, povredili - naglašava ona.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj. Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji. Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti. Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost.
shutterstock.com
Duhovna riznica
14:00 | 02.10.2025
ZAŠTO MALO LJUDI NA SVETU USPE DA NAĐE MIR: Starac Sevastijan o posledicama lutanja po tuđoj zemlji
Duhovna riznica
14:00 | 13.11.2025
KAKO UVEK DOBRO DA SE OSEĆATE: Poslušajte savet Svetog Nektarija Eginskog i živite punim plućima
Duhovna riznica
14:00 | 15.12.2025
KAKO U SEBI NAJLAKŠE PRIMETITI DEMONSKO I PROTIV TOGA SE BORITI: Strac Jefrem Arizonski o skrivenom zlu u ljudima
Duhovna riznica
14:00 | 21.12.2025
NIŠTA U ČOVEKU NE STVARA TAKAV NEMIR I OSEĆAJ PRAZNINE NEGO KAD OVO URADI: Sveti Tihon otkriva kako čovek nesvesno povređuje svoju dušu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Mnogi su pešačili do Ostroga kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija, dok su poruke sa liturgije i svedočenja vernika još jednom pokazali zašto je ova svetinja jedno od najvažnijih mesta pravoslavlja.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
Starac Jefrem Katunakijski da ljudi koji izgovaraju ovo molitvu, duboku u sebi, da su ravni monasima.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca po starom i Svetog Epifanija Kiparskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Leopolda Mandića, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
