Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U vremenu u kome se sreća sve češće meri uspehom i spoljašnjim dostignućima, sve je prisutniji osećaj unutrašnjeg nezadovoljstva. Savremeni čovek ima više mogućnosti nego ikada ranije, ali i više nemira, razočaranja i osećaja da mu nešto suštinsko izmiče.
U javnom prostoru često se govori o krizi vrednosti, o umoru, nervozi i stalnom poređenju sa drugima, dok se pitanje unutrašnjeg mira potiskuje ili svodi na kratkotrajne psihološke tehnike i savete.
Pravoslavno hrišćanstvo ovom problemu pristupa iz drugačijeg ugla. Umesto da se sreća traži spolja, u okolnostima ili u ponašanju drugih ljudi, naglasak se stavlja na unutrašnji život čoveka i njegov odnos sa Bogom.
Prema tom shvatanju, neraspoloženje, gnev i osuđivanje drugih nisu slučajne pojave, već pokazatelji da je narušen unutrašnji poredak, odnosno da je prekinut ili oslabljen lični razgovor sa Bogom. Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše.
U tom kontekstu, savremeni glasovi iz monaškog iskustva često podsećaju na jednostavne, ali zahtevne principe duhovnog života.
Jedan od takvih glasova dolazi iz Rumunije, iz Jašija, gde mati Siluana Vlad govori o sreći ne kao o prolaznom osećaju, već kao o stanju koje se gradi kroz iskren odnos prema sebi i Bogu. Njene reči često se citiraju jer na jasan način povezuju svakodnevni život, lične borbe i hrišćansko razumevanje sreće.
Mati Siluana Vlad nam daje jednostavan hrišćanski recept za sreću.
- Božja volja za tebe je da budeš srećan i da se još dublje pripremiš za sreću. I shvatiš da li si srećan kada se zapitaš: "Gospode, da li me čini srećnim ovo što sada radim? Da li je ova sreća ona koju si obećao? Da li si deo ovoga? - kaže ona i onda kaže i koji je (hrišćanski) recept za sreću:
- I, generalno, tehnika je sledeća: uveče treba da oplakujete svoje grehe: ostanite pred ikonom, čak i bez suza, ukratko pregledajte sve što ste radili tokom dana i stavite gorčinu pred Boga i sutradan ćete biti srećni! Ovo važi za sve, a ne, kako neki kažu, da je samo za monahe!
Ljudi, koji su mrzovoljni danju, ističe, nisu u prisnosti sa Bogom pričali o svojim greškama i onda vide greške u drugima.
- To zlo koje nisam oplakivao, niti priznao pred Bogom, to je zlo koje ću videti u drugom čoveku sutradan i pomisliti da su me oni, zapravo, povredili - naglašava ona.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj. Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji. Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti. Život u skladu sa savešću ne predstavlja pokoravanje strahu od kazne, već brigu za sopstveno unutrašnje zdravlje i celovitost. Budi deo Religija.rs zajednice.
shutterstock.com
ZAŠTO MALO LJUDI NA SVETU USPE DA NAĐE MIR: Starac Sevastijan o posledicama lutanja po tuđoj zemlji
KAKO UVEK DOBRO DA SE OSEĆATE: Poslušajte savet Svetog Nektarija Eginskog i živite punim plućima
KAKO U SEBI NAJLAKŠE PRIMETITI DEMONSKO I PROTIV TOGA SE BORITI: Strac Jefrem Arizonski o skrivenom zlu u ljudima
NIŠTA U ČOVEKU NE STVARA TAKAV NEMIR I OSEĆAJ PRAZNINE NEGO KAD OVO URADI: Sveti Tihon otkriva kako čovek nesvesno povređuje svoju dušu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News