U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
Prema pravoslavlju, zemaljski život je samo put. Nije dom, nije kraj - već vreme darovano čoveku da se pripremi za ono što ne prolazi.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj. Čovek nije stvoren za smrt, nego za večnost. A život koji vodi na zemlji nije mesto konačnog prebivanja, već privremena stanica. U njemu se ne nalazi punina postojanja, već početak puta.
Ovakav stav je srce hrišćanskog predanja i temelj liturgijskog života. Svaka služba, svaka molitva, svaki praznik u pravoslavlju usmereni su ka tom cilju - da čovek ne zaboravi da je večan, i da zemaljski život treba oblikovati ne prema trenutnoj koristi, već prema večnom smislu.
Zemaljski život, iako prolazan, nije bez značaja. On je dar - i kao svaki dar, može biti primljen ili odbačen, upotrebljen ili protraćen. U njemu čovek dobija vreme da bira: da li će živeti samo za sebe ili za drugog; da li će srce otvoriti Bogu, ili zatvoriti u sebičnost i sujetu; da li će u tišini duše dozvoliti Bogu da uđe, ili će ostati u buci sveta bez istinskog oslonca.
Upravo u tom duhu govorio je i Starac Sevastijan Karagandinski, reči sačuvane kao snažno podsećanje da je čovek putnik — i da ne sme zaboraviti svoje odredište:
„Ovde smo stranci, pridošlice, gosti. A stranci nemaju mira u tuđoj zemlji, na tuđim poslovima. Oni, krećući se korak za korakom, idu napred i napred, kako bi što pre došli do rođene domovine, to jest do doma Božijeg, Carstva Nebeskog. A ako se ovde, u dolini zemaljskih muka, u svetu zadovoljstava uspori, onda će veče (to jest zalazak dana) neprimetno nastupiti i smrt će zateći dušu nespremnom, bez dobrih dela, i neće biti vremena da se učini ista.“
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Istorijski hram iz 14. veka ponovo je pretrpeo oštećenja, dok odluka tužioca da osumnjičenog nakon saslušanja pusti na slobodu otvara pitanje zaštite srpske verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Da li zaista čekamo Stvoritelja ili smo, poput nesmotrenih stanovnika grada, uvereni da danas nije taj dan? Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za sredu Sedmice bludnog sina podseća nas na reči Svetog Pisma i ukazuje na opasnost duhovne uspavanosti.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
Probajte đuveč sa krompirom po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jefrema Katunakijskog.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
