Otkrijte autentični recept iz 1393, rolovane šljive punjene kozjim sirom i obavijene dimljenom slaninom, spoj tradicije i neodoljivog ukusa.
Srednji vek, dvor srpskih vlastelina, mirisi gozbe koja spaja jednostavnost i raskoš. Upravo tu nastaje recept koji obične sastojke pretvara u kulinarsku umetnost. Rolovane suve šljive punjene kozjim sirom i orasima, obmotane tankom dimljenom slaninom, činile su jedan od omiljenih zalogaja na dvorovima Srbije.
Prema nekim izvorima ovaj recept datira iz 1393.
Reč je o receptu koji nije bio samo obrok, već simbol prestiža, pažnje prema detaljima i vrhunskog umeća koje se prenosilo s kolena na koleno kroz vekove. Porcija za jednu osobu sastojala se od tri pažljivo pripremljene rolovane šljive, u kojima se savršeno spajala slatkoća zrelih šljiva, bogata kremasta tekstura kozjeg sira, blagi ukus oraha i karakteristična slanost dimljene slanine. Ova neobična, ali harmonična kombinacija ukusa predstavljala je istinski gastronomski doživljaj koji je krasio trpeze srpskih dvorova.
(za jednu osobu)
Suve šljive potopite u vodu da omekšaju.a zatim ih ocedite i lagano posušite. Pažljivo uklonite koštice, čuvajući oblik šljive. U svaku šljivu stavite jedno jezgro oraha i malu količinu kozjeg sira.
Nakon toga, obmotajte svaku filovanu šljivu tankom šnitom slanine. Za stabilnost spojite čačkalicom ili nabodite na štapić. Pecite na žaru, roštilju ili tiganju, dok slanina ne postane hrskava i zlatno-smeđa.Servirajte vruće, na parče hrskavog hleba, da lepo upije sve sokove i mirise.
Dok mnogi jure za novim ukusima i trendovima, ovaj recept nas podseća da je prava magija u jednostavnosti, u tradiciji koja je opstala vekovima i svakim zalogajem budi duh davnih dvorskih svečanosti.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 32. ponedeljak po Duhovima objašnjava zašto prava vlast pripada onima koji slede Hrista i kako svetitelji nalaze istinsku nagradu izvan zemaljskih sila.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Anisiju po starom kalendaru i Svetu mučenicu Tatjanu po novom. Katolici proslavljaju Svetog Arkadija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Kim, zaprška i hrskavi hleb u jednostavnom receptu jeromonaha Jeroteja Draganovića iz Krušedola stvaraju obrok koji greje, osvežava i hrani dušu.
Kutja je prvo jelo koje se iznosi na sto za Badnje veče kod Istočnih Slovena - skromno i puno simbolike.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Izjava nekadašnjeg reis-ul-uleme Mustafe Cerića rasplamsava strasti u regionu, dok Episkop Sergije i Mitropolit Fotije upozoravaju na opasnost od političkih eksperimenta sa vekovnim crkvenim tradicijama i mir među narodima.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
