Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Prva subota Časnog posta posvećena je sećanju na čudo Svetog Teodora Tirona, koje se dogodilo u Carigradu, kada se svetitelj javio arhiepiskopu Evdoksiju. Taj dan naziva se Teodorova subota, u čast Svetog velikomučenika Teodora Tirona, koga Srpska pravoslavna crkva proslavlja 2. marta (17. februara po starom kalendaru).
„Teodorova subota uvek se obeležava prve subote Vaskršnjeg posta. U spomen na ovo čudo, u pravoslavnim domovima toga dana kuva se i jede pšenica“, piše na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske.
A o kakvom čudu je reč? Posle cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, na vlast je došao Julijan Odstupnik. On se odrekao Hrista i vratio paganstvu, pa je započeo veliko gonjenje hrišćana, ne samo javno nego i potajno. Nije se usuđivao da sve hrišćane javno izlaže surovim mukama, a ujedno se plašio da mnogi neznabošci, videći hrabro stradanje Hristovih mučenika, ne pređu u hrišćanstvo. Zato je lukavo smislio da potajno oskrnavi hrišćane.
Znajući da se hrišćani tokom prve sedmice Velikog posta posebno posvećuju postu i molitvi, pozvao je gradskog eparha u Carigradu i naredio mu da sa pijaca ukloni svu uobičajenu robu. Umesto nje trebalo je izložiti druge namirnice, hleb i piće, koje bi prethodno tajno poprskali krvlju idolskih žrtava. Tako bi se hrišćani, kupujući hranu u vreme posta, nesvesno oskrnavili.
Eparh je odmah izvršio bezbožnu carevu naredbu i na pijacama izložio namirnice oskrnavljene krvlju idolskih žrtava. Međutim, Bog, koji brine o svojim vernim slugama, razotkrio je ovu podvalu. Carigradskom arhiepiskopu Evdoksiju poslao je Svetog velikomučenika Teodora Tirona.
Svetitelj se javio arhijereju na javi, a ne u snu, i rekao mu: „Idi odmah i saberi hrišćane i naredi im da niko ne kupuje hranu sa pijaca, jer je po naredbi bezbožnog cara sva oskrnavljena krvlju idolskih žrtava.“
Arhijerej je tada upitao: „Šta će raditi siromašni koji kod kuće nemaju hrane, ako ne budu kupovali ono što se prodaje na pijacama?“
Svetitelj mu je odgovorio da njihove potrebe može da podmiri tako što će im podeliti koljivo. Međutim, arhijerej nije znao šta je koljivo. Tada mu je Sveti Teodor objasnio: „Koljivo je pšenica kuvana s medom; u Evhaiti je tako zovemo.“
Arhijerej je zatim upitao ko je onaj koji toliko brine o hrišćanima, a svetitelj mu odgovori: „Ja sam Hristov mučenik Teodor i On me je poslao da vam pomognem.“
Posle tih reči svetitelj je nestao.
Arhijerej je odmah sazvao hrišćane i ispričao im šta je video i čuo. Pripremio je koljivo i tako sačuvao verni narod od prevare. Bezbožni car je, videći da je njegova podvala razotkrivena i da nije uspeo u svojoj nameri, naredio da se na pijace ponovo iznesu uobičajene namirnice.
Hrišćani su potom u subotu prve sedmice Velikog posta koljivom proslavili uspomenu na Svetog velikomučenika Teodora, zahvaljujući Bogu i slaveći Njegovog svetitelja. Od tada pa do danas pravoslavni vernici prve subote Velikog posta pripremaju koljivo u spomen na ovo čudo i u čast Svetog velikomučenika Teodora, da se ne zaboravi Božja briga za hrišćane i pomoć ovog svetitelja.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Na Teodorovu subotu verni sabrao se na liturgiji u slavu Svetog Simeona Mirotočivog, vladika Arsenije osveštao slavske darove.
Teodorova subota je pokretni pravoslavni praznik u crkvenom kalendaru - svake godine se obeležava drugog datuma, u zavisnosti od toga kad počinje Vaskršnji post.
Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo "Pastir", koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
