Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Prva subota Časnog posta posvećena je sećanju na čudo Svetog Teodora Tirona, koje se dogodilo u Carigradu, kada se svetitelj javio arhiepiskopu Evdoksiju. Taj dan naziva se Teodorova subota, u čast Svetog velikomučenika Teodora Tirona, koga Srpska pravoslavna crkva proslavlja 2. marta (17. februara po starom kalendaru).
„Teodorova subota uvek se obeležava prve subote Vaskršnjeg posta. U spomen na ovo čudo, u pravoslavnim domovima toga dana kuva se i jede pšenica“, piše na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske.
A o kakvom čudu je reč? Posle cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, na vlast je došao Julijan Odstupnik. On se odrekao Hrista i vratio paganstvu, pa je započeo veliko gonjenje hrišćana, ne samo javno nego i potajno. Nije se usuđivao da sve hrišćane javno izlaže surovim mukama, a ujedno se plašio da mnogi neznabošci, videći hrabro stradanje Hristovih mučenika, ne pređu u hrišćanstvo. Zato je lukavo smislio da potajno oskrnavi hrišćane.
Znajući da se hrišćani tokom prve sedmice Velikog posta posebno posvećuju postu i molitvi, pozvao je gradskog eparha u Carigradu i naredio mu da sa pijaca ukloni svu uobičajenu robu. Umesto nje trebalo je izložiti druge namirnice, hleb i piće, koje bi prethodno tajno poprskali krvlju idolskih žrtava. Tako bi se hrišćani, kupujući hranu u vreme posta, nesvesno oskrnavili.
Eparh je odmah izvršio bezbožnu carevu naredbu i na pijacama izložio namirnice oskrnavljene krvlju idolskih žrtava. Međutim, Bog, koji brine o svojim vernim slugama, razotkrio je ovu podvalu. Carigradskom arhiepiskopu Evdoksiju poslao je Svetog velikomučenika Teodora Tirona.
Svetitelj se javio arhijereju na javi, a ne u snu, i rekao mu: „Idi odmah i saberi hrišćane i naredi im da niko ne kupuje hranu sa pijaca, jer je po naredbi bezbožnog cara sva oskrnavljena krvlju idolskih žrtava.“
Arhijerej je tada upitao: „Šta će raditi siromašni koji kod kuće nemaju hrane, ako ne budu kupovali ono što se prodaje na pijacama?“
Svetitelj mu je odgovorio da njihove potrebe može da podmiri tako što će im podeliti koljivo. Međutim, arhijerej nije znao šta je koljivo. Tada mu je Sveti Teodor objasnio: „Koljivo je pšenica kuvana s medom; u Evhaiti je tako zovemo.“
Arhijerej je zatim upitao ko je onaj koji toliko brine o hrišćanima, a svetitelj mu odgovori: „Ja sam Hristov mučenik Teodor i On me je poslao da vam pomognem.“
Posle tih reči svetitelj je nestao.
Arhijerej je odmah sazvao hrišćane i ispričao im šta je video i čuo. Pripremio je koljivo i tako sačuvao verni narod od prevare. Bezbožni car je, videći da je njegova podvala razotkrivena i da nije uspeo u svojoj nameri, naredio da se na pijace ponovo iznesu uobičajene namirnice.
Hrišćani su potom u subotu prve sedmice Velikog posta koljivom proslavili uspomenu na Svetog velikomučenika Teodora, zahvaljujući Bogu i slaveći Njegovog svetitelja. Od tada pa do danas pravoslavni vernici prve subote Velikog posta pripremaju koljivo u spomen na ovo čudo i u čast Svetog velikomučenika Teodora, da se ne zaboravi Božja briga za hrišćane i pomoć ovog svetitelja.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U crkvi se nastavljaju iste službe kao i na Vaskrs.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Predstojatelj SPC služio liturgiju u hramu Svetog Save i poručio da čovekov život može biti i sramota i slava,.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Na Teodorovu subotu verni sabrao se na liturgiji u slavu Svetog Simeona Mirotočivog, vladika Arsenije osveštao slavske darove.
Teodorova subota je pokretni pravoslavni praznik u crkvenom kalendaru - svake godine se obeležava drugog datuma, u zavisnosti od toga kad počinje Vaskršnji post.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi se nastavljaju iste službe kao i na Vaskrs.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Praznik je posvećen posetama, gostoprimstvu i radosti, te se nastavljaju porodična okupljanja i gozbe.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
