Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
Kao i vera, tako i post postoji, na ovaj ili onaj način, kod ljudi svih vremena, bez obzira na religioznu pripadnost. U hrišćanstvu, kao i u biblijskom Otkrovenju uopšte, post je nešto što se samo po sebi podrazumeva. Sama narav hrišćanske etike u sebe ga uključuje; on je u samoj osnovi hrišćanskog poimanja čoveka, duhovnosti i čovekovog preporoda i preobražaja.
Mitropolit Amfilohije u svojoj knjizi "Post i molitva - povratak u Očev dom" piše kako se broj dana posta u Crkvi s vremenom povećavao ili smanjivao (ovo drugo više na zapadu), ali, bar u načelu i intenciji, nikad nije ukinut, mada je u novije vreme, u nekim sredinama, počeo zadobijati posvetovnjačene forme. U duhu tzv. modernizacije života, post se javlja pod vidom vegetarijanstva i dijete, propisivane od lekara.
Previđa se, piše dalje mitropolit Amfilohije, činjenica da i vegetarijanstvo ima religiozni koren. Ono uglavnom dolazi iz dalekoistočnih religioznih verovanja i zasniva se na religioznom poštovanju svetinje života. Preneseno na zapad, više se upražnjava radi negovanja telesnog zdravlja, kao i dijeta. Dijeta pak propisivana od lekara, na temelju velikog poverenja u medicinu kod ljudi našeg vremena, igra kod ljudi ulogu koju je nekada imao post.
Primećeno je da se umanjenjem značaja posta povećava broj vegetarijanaca i potreba za dijetom. Kod nas je opet prinudno i ideološko potiskivanje vere išlo naporedo s podsticanjem prezira prema postu kao nečemu "zastarelom" i "prevaziđenom". Vulgarno na tom preziru zasnovano tumačenje posta, dosta rašireno kod nas, jeste da je post posledica ekonomske bede: ljudi poste zbog siromaštva. Time se socijalno tumačenje svih ljudskih odnosa prenosi i na post. Često se događa da oni koji poriču post kao znak neslobode i kao nešto nepotrebno, prihvate stroge propise vegetarijanstva, a još više propise dijete, bez obzira na to koliko oni striktni bili. Kao opravdanje za takvu poslušnost lekaru i propisima navodi se potreba zdravlja.
Ono što se u ovoj promeni odnosa prema načinu ishrane previđa jeste činjenica da je pitanje posta upravo pitanje zdravlja, ali postavljeno na jedan mnogo kompleksniji i sadržajniji način nego što je to slučaj bilo kod vegetarijanstva, bilo kod dijete. Jedno je jasno: sva tri načina uzdržanja od neke vrste hrane postavljaju pitanje odnosa prema ishrani, njenom načinu i uopšte značaju za ljudski život. Vekovno iskustvo svedoči da od načina i vrste ishrane ne samo što zavisi čovekov telesni rast i napredak i telesno zdravlje nego i ljudsko ponašanje. Hrišćanski post, kao hrišćanski odnos prema hrani i njenoj ulozi u oblikovanju ljudske ličnosti, zasniva se ne samo na tom sveljudskom iskustvu nego i na biblijskom i svetootačkom opitu Crkve.
Mitropolit Amfilohije dalje ističe da post kao takav ne uzima u obzir samo telesno zdravlje, nego celokupnost ljudskog bića, zdravlja, napretka i preobražaja. Tako vegetarijansko poštovanje svetinje života i dijetalna briga o telesnom zdravlju predstavljaju samo jedan deo onoga što sadrži i radi čega je ustanovljen post.
Odnos prema hrani zavisi od stava koji čovek ima prema sebi i prema smislu života uopšte. Stav prema životu i njegovom smislu reguliše odnos prema hrani, kao što hrana i način ishrane menjaju filozofiju života.
Onaj koji smatra da je čovek "telo i samo telo", i u vremenu i u večnosti, brinuće se jedino za svoju telesnost i isključivo za svoje telesno održavanje i zdravlje. Kod takvog sve je podređeno sticanju hrane i uživanju u njoj. Takav i kad se uzdržava, čini to isključivo radi tela i njegovog zdravlja.
Onaj pak koji veruje da je čovek psihofizičko biće, tj. biće ustrojeno od duše i tela, i koji prihvata večni smisao čovekov, neprolaznost njegove telesnosti i duševnosti (duhovnosti), brinuće ne samo o njegovanju telesnog zdravlja nego i o svom duševnom i duhovnom zdravlju, svom zdravoumlju, posmatrajući uvek i jedno i drugo - pod vidom večnosti i neprolaznosti. Pod istom prizmom uspostaviće i svoj odnos prema hrani i njenoj upotrebi u svakodnevnom životu.
Moderna medicina, kao i savremena psihologija i psihoanaliza, postale su, na temelju eksperimentalnog poznavanja čoveka, potpuno svesne dubinskog jedinstva, uzajamnosti i međusobne zavisnosti duševnog i telesnog u čoveku. Telesni život i zdravlje zavise od duševnog; duševni i duhovni život pod velikim su uticajem stanja ljudskog tela. Mnoge telesne bolesti imaju svoj koren u psihi; duševni poremećaji su često prouzrokovani telesnim manama i bolestima. To što je moderna nauka stekla, posle dugog lutanja i traganja, često na putu zabluda i jednostranosti, Crkva je vekovima znala, ukazujući upravo na post kao na moćno sredstvo zadobijanja ravnoteže duševnog i telesnog kod čoveka i postizanja njegovog celokupnog zdravlja.
Kakav značaj sam Bog pridaje hrani vidi se po tome da je Njegova prva zapovest u Raju bila - zapovest o hrani, tj. zapovest o nejedenju sa drveta poznanja dobra i zla. Ova zapovest Božja bila je poziv čovekovoj slobodi na pravilnu upotrebu tvorevine (kao hrane), na uspostavljanje pravilnog odnosa prema lepoti sveta i prema znanju koje se preko njega zadobija. Gaženje zapovesti znači zloupotrebu sveta i njegovih darova, datih za "nasladu i hranu čovekovu". Otuda i dubinska promena filozofije i shvatanja života: obogotvorenje tvari umesto Tvorca, zamenjivanje prolaznom hranom - reči Božje (zapovesti) koja je život i koja daje život čoveku, svetu i hrani. Držanje zapovesti je značilo - hranjenje Rečju Božjom kao Hlebom života, koji je Hleb samog hleba, Život života, Svetlost svetlosti, Znanje znanja.
Post upravo želi da nas vrati takvom izvornom odnosu prema hrani, prema tvorevini i prema Bogu. S obzirom na to da ceo čovek učestvuje u zlu, potrebno je da celokupno bude i u dobru. Zlo i zloupotreba se začinju u srcu i u duši; volja ga prima i pokreće, a telo pretvara u delo. To je unutrašnja struktura svakog ljudskog greha, od onog Adamovog i Evinog do danas.
Zato je i pravi post, kao povratak čovekovoj ravnoteži i uspostavljanju pravilnog odnosa prema prirodi i Bogu, post i uzdržanje duše i tela, on angažuje celog čoveka. Uzdržavanje od određenih jela koje nije praćeno uzdržavanjem od zla i nedela, od malog je ili od nikakvog značaja. Zato Crkva u toku ovog četrdesetodnevnog posta poziva vernike: "Postimo se postom prijatnim, blagougodnim Gospodu. Istinski post je otuđenje od onoga što je zlo, uzdržanje jezika, odbacivanje gneva, oslobođenje od pohotljivosti, ogovaranja, laži i gaženja zakletve."
Na drugom mestu u posnim službama se kaže izričito: "Postimo, braćo, duhovno, postimo i telesno", zaključuje blaženopočivši mitropoit Amfilohije.
Pouka čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog slikovito pokazuje zašto selektivni post vodi duhovnom “utapanju” i podseća da vera zahteva doslednost od početka do kraja. Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike da telo ne pomaže ništa, ističući snagu posta, molitve i svetih Tajni u borbi protiv zla i pripremi duše za najradosniji hrišćanski praznik. Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom. U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje. U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik. Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava. U crkvi se nastavljaju iste službe kao i na Vaskrs. Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
freepik
Post i zdravlje - mnogo više od fizičkog uzdržavanja
Foto: SPC
Stav prema hrani otkriva dublje granice čoveka
Naš odnos prema hrani oblikuje celo biće
Shutterstock
Post, sloboda i božanska mudrost u ishrani
Istinski post je otuđenje od onoga što je zlo
Duhovna riznica
20:40 | 23.02.2026
OPASNO JE POSTITI SAMO PRVU I POSLEDNJU NEDELJU VELIKOG POSTA - ČOVEK MOŽE DA SE “UDAVI”: Oštro upozorenje oca Joila Bulatovića
Aktuelno iz SPC
23:40 | 23.02.2026
KAKO POSTE BOLESNI, STARI, TRUDNICE, DOJILJE, FIZIČKI RADNICI: Vladika Kirilo objasnio pravila uzdržanja i otkrio šta nas štiti od nečistog duha
Duhovna riznica
12:05 | 24.02.2026
DA LI JE GREH KORISTITI DRUŠTVENE MREŽE U DANIMA VELIKOG POSTA: Velika duhovna borba u digitalnom vremenu
Duhovna riznica
16:14 | 25.02.2026
MNOGI DOLAZE U CRKVU, ALI NE ZNAJU ŠTA SE ZAPRAVO SLUŽI: Evo zašto je pređeosvećena liturgija posebna služba Velikog posta
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
08:00
REČENICA IZ JEVANĐELJA KOJA VEKOVIMA PRIVLAČI PAŽNJU: Vladika Nikolaj objašnjava zašto je Isus ćutao pred stradanje
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 14. APRIL
Duhovna riznica
00:01
GREŠE SVI KOJI MISLE DA SVETITELJI ČINE ČUDA I ISCELJENJA: Starac Siluan sa Svete gore objašnjava da je istina drugačija
Praznici i sveci
00:00
DANAS JE CRVENO SLOVO: Obeleževamo treći dan Vaskrsa - Vaskršnji ili Svetli utorak!
Aktuelno iz SPC
23:37 | 13.04.2026
Evo gde se uputio patrijarh odmah po povratku sa Kosova i Metohije
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Predavanje u crkvi Svetog Spasa u Toploj pokazuje kako post, molitva i smirenje osnažuju dušu i pripremaju vernika za Veliku nedelju.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Treće nedelje posta u pravoslavnim hramovima iznosi se Krst Hristov na poklonjenje i kao poziv verniku da zastane, preispita svoj život, obnovi veru i pronađe snagu da nastavi duhovnu borbu do Vaskrsa.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
Mnogi duhovnici kroz vekove ukazivali su na opasnost od reči izgovorenih bez ljubavi i smirenja.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
U duhu poštovanja prema hrani i prazniku, ne bi trebalo da se odlažu uz smeće ili ostavljaju na neprimerenim mestima.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
