RAZLIKE IZMEĐU POSTA, DIJETE I VEGETARIJANSKE ISHRANE: Mitropolit Amfilohije upozorio šta gubimo birajući trendove umesto duhovnog i telesnog uzdržanja

Kao i vera, tako i post postoji, na ovaj ili onaj način, kod ljudi svih vremena, bez obzira na religioznu pripadnost. U hrišćanstvu, kao i u biblijskom Otkrovenju uopšte, post je nešto što se samo po sebi podrazumeva. Sama narav hrišćanske etike u sebe ga uključuje; on je u samoj osnovi hrišćanskog poimanja čoveka, duhovnosti i čovekovog preporoda i preobražaja.

Mitropolit Amfilohije u svojoj knjizi "Post i molitva - povratak u Očev dom" piše kako se broj dana posta u Crkvi s vremenom povećavao ili smanjivao (ovo drugo više na zapadu), ali, bar u načelu i intenciji, nikad nije ukinut, mada je u novije vreme, u nekim sredinama, počeo zadobijati posvetovnjačene forme. U duhu tzv. modernizacije života, post se javlja pod vidom vegetarijanstva i dijete, propisivane od lekara.

Vegetarijanstvo i dijeta - religiozni koreni i moderni trendovi

Previđa se, piše dalje mitropolit Amfilohije, činjenica da i vegetarijanstvo ima religiozni koren. Ono uglavnom dolazi iz dalekoistočnih religioznih verovanja i zasniva se na religioznom poštovanju svetinje života. Preneseno na zapad, više se upražnjava radi negovanja telesnog zdravlja, kao i dijeta. Dijeta pak propisivana od lekara, na temelju velikog poverenja u medicinu kod ljudi našeg vremena, igra kod ljudi ulogu koju je nekada imao post.

Primećeno je da se umanjenjem značaja posta povećava broj vegetarijanaca i potreba za dijetom. Kod nas je opet prinudno i ideološko potiskivanje vere išlo naporedo s podsticanjem prezira prema postu kao nečemu "zastarelom" i "prevaziđenom". Vulgarno na tom preziru zasnovano tumačenje posta, dosta rašireno kod nas, jeste da je post posledica ekonomske bede: ljudi poste zbog siromaštva. Time se socijalno tumačenje svih ljudskih odnosa prenosi i na post. Često se događa da oni koji poriču post kao znak neslobode i kao nešto nepotrebno, prihvate stroge propise vegetarijanstva, a još više propise dijete, bez obzira na to koliko oni striktni bili. Kao opravdanje za takvu poslušnost lekaru i propisima navodi se potreba zdravlja.

freepik

 

Post i zdravlje - mnogo više od fizičkog uzdržavanja

Ono što se u ovoj promeni odnosa prema načinu ishrane previđa jeste činjenica da je pitanje posta upravo pitanje zdravlja, ali postavljeno na jedan mnogo kompleksniji i sadržajniji način nego što je to slučaj bilo kod vegetarijanstva, bilo kod dijete. Jedno je jasno: sva tri načina uzdržanja od neke vrste hrane postavljaju pitanje odnosa prema ishrani, njenom načinu i uopšte značaju za ljudski život. Vekovno iskustvo svedoči da od načina i vrste ishrane ne samo što zavisi čovekov telesni rast i napredak i telesno zdravlje nego i ljudsko ponašanje. Hrišćanski post, kao hrišćanski odnos prema hrani i njenoj ulozi u oblikovanju ljudske ličnosti, zasniva se ne samo na tom sveljudskom iskustvu nego i na biblijskom i svetootačkom opitu Crkve.

Mitropolit Amfilohije dalje ističe da post kao takav ne uzima u obzir samo telesno zdravlje, nego celokupnost ljudskog bića, zdravlja, napretka i preobražaja. Tako vegetarijansko poštovanje svetinje života i dijetalna briga o telesnom zdravlju predstavljaju samo jedan deo onoga što sadrži i radi čega je ustanovljen post.

Foto: SPC

 

Stav prema hrani otkriva dublje granice čoveka

Odnos prema hrani zavisi od stava koji čovek ima prema sebi i prema smislu života uopšte. Stav prema životu i njegovom smislu reguliše odnos prema hrani, kao što hrana i način ishrane menjaju filozofiju života.

Onaj koji smatra da je čovek "telo i samo telo", i u vremenu i u večnosti, brinuće se jedino za svoju telesnost i isključivo za svoje telesno održavanje i zdravlje. Kod takvog sve je podređeno sticanju hrane i uživanju u njoj. Takav i kad se uzdržava, čini to isključivo radi tela i njegovog zdravlja.

Naš odnos prema hrani oblikuje celo biće

Onaj pak koji veruje da je čovek psihofizičko biće, tj. biće ustrojeno od duše i tela, i koji prihvata večni smisao čovekov, neprolaznost njegove telesnosti i duševnosti (duhovnosti), brinuće ne samo o njegovanju telesnog zdravlja nego i o svom duševnom i duhovnom zdravlju, svom zdravoumlju, posmatrajući uvek i jedno i drugo - pod vidom večnosti i neprolaznosti. Pod istom prizmom uspostaviće i svoj odnos prema hrani i njenoj upotrebi u svakodnevnom životu.

Shutterstock

 

Moderna medicina, kao i savremena psihologija i psihoanaliza, postale su, na temelju eksperimentalnog poznavanja čoveka, potpuno svesne dubinskog jedinstva, uzajamnosti i međusobne zavisnosti duševnog i telesnog u čoveku. Telesni život i zdravlje zavise od duševnog; duševni i duhovni život pod velikim su uticajem stanja ljudskog tela. Mnoge telesne bolesti imaju svoj koren u psihi; duševni poremećaji su često prouzrokovani telesnim manama i bolestima. To što je moderna nauka stekla, posle dugog lutanja i traganja, često na putu zabluda i jednostranosti, Crkva je vekovima znala, ukazujući upravo na post kao na moćno sredstvo zadobijanja ravnoteže duševnog i telesnog kod čoveka i postizanja njegovog celokupnog zdravlja.

Post, sloboda i božanska mudrost u ishrani

Kakav značaj sam Bog pridaje hrani vidi se po tome da je Njegova prva zapovest u Raju bila - zapovest o hrani, tj. zapovest o nejedenju sa drveta poznanja dobra i zla. Ova zapovest Božja bila je poziv čovekovoj slobodi na pravilnu upotrebu tvorevine (kao hrane), na uspostavljanje pravilnog odnosa prema lepoti sveta i prema znanju koje se preko njega zadobija. Gaženje zapovesti znači zloupotrebu sveta i njegovih darova, datih za "nasladu i hranu čovekovu". Otuda i dubinska promena filozofije i shvatanja života: obogotvorenje tvari umesto Tvorca, zamenjivanje prolaznom hranom - reči Božje (zapovesti) koja je život i koja daje život čoveku, svetu i hrani. Držanje zapovesti je značilo - hranjenje Rečju Božjom kao Hlebom života, koji je Hleb samog hleba, Život života, Svetlost svetlosti, Znanje znanja.

Post upravo želi da nas vrati takvom izvornom odnosu prema hrani, prema tvorevini i prema Bogu. S obzirom na to da ceo čovek učestvuje u zlu, potrebno je da celokupno bude i u dobru. Zlo i zloupotreba se začinju u srcu i u duši; volja ga prima i pokreće, a telo pretvara u delo. To je unutrašnja struktura svakog ljudskog greha, od onog Adamovog i Evinog do danas.

Istinski post je otuđenje od onoga što je zlo

Zato je i pravi post, kao povratak čovekovoj ravnoteži i uspostavljanju pravilnog odnosa prema prirodi i Bogu, post i uzdržanje duše i tela, on angažuje celog čoveka. Uzdržavanje od određenih jela koje nije praćeno uzdržavanjem od zla i nedela, od malog je ili od nikakvog značaja. Zato Crkva u toku ovog četrdesetodnevnog posta poziva vernike: "Postimo se postom prijatnim, blagougodnim Gospodu. Istinski post je otuđenje od onoga što je zlo, uzdržanje jezika, odbacivanje gneva, oslobođenje od pohotljivosti, ogovaranja, laži i gaženja zakletve."

Na drugom mestu u posnim službama se kaže izričito: "Postimo, braćo, duhovno, postimo i telesno", zaključuje blaženopočivši mitropoit Amfilohije.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara