Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
U petak prve nedelje Velikog posta, patrijarh srpski Porfirije služio je akatist Presvetoj Bogorodici pred njenom ikonom Trojeručicom u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Sasluživali su članovi sveštenog bratstva Svetosavskog hrama, uz molitveno učešće Njegovog Preosveštenstva vikarnog Episkopa lipljanskog g. Dositeja, profesora i studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, sveštenstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i vernog naroda.
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije
Akatist je služen pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice, jednom od najpoštovanijih bogorodičnih predstava u srpskom narodu, pred kojom se verni naročito sabiraju u danima posta i pojačane molitve.
Molitveno sabranje pratilo je pojanje Srpskog vizantijskog hora „Mojsije Petrović“, čiji je pojani odgovor davao posebnu dubinu starim bogorodičnim stihovima koji se u vreme Velikog posta čitaju u nastavcima svakog petka, dok se u petoj nedelji posta akatist služi u celini.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije služio je Akatist Presvetoj Bogorodici pred ikonom Trojeručicom
Bogosluženje je proteklo u mirnoj i sabranoj atmosferi svojstvenoj prvim danima posta, kada se verni kroz pojačanu molitvu i uzdržanje pripremaju za nastavak velikoposnog podviga. Sabranje pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice predstavljalo je još jedan od trenutaka zajedničke molitve kojima započinje liturgijski hod ka prazniku Vaskrsenja.
Kada se čita Akatist Presvetoj Bogorodici?
Akatist Presvetoj Bogorodici zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Pravoslavne crkve kao jedna od najuzvišenijih molitvenih pesama posvećenih Majci Božijoj. Ova drevna himna, poznata kao „nesedalna pesma“, nazvana je tako jer se tokom njenog čitanja verni mole stojeći, izražavajući poštovanje prema Presvetoj Bogorodici i njenoj ulozi u delu spasenja.
U bogoslužbenoj praksi Srpske pravoslavne crkve akatist se naročito služi tokom Velikog posta, kada se čita u delovima prva četiri petka, a zatim u celini na jutrenju pete subote posta, poznate kao Akatistna subota. Verni ga čitaju i u drugim prilikama, kao molitvu za mir, utehu i duhovnu snagu, uz priziv: „Presveta Bogorodice, spasi nas“.
Za pravoslavne hrišćane akatist nije samo bogoslužbeni tekst nego i izraz poverenja u Bogorodičin zagovor. Njegove reči svedoče o vekovnom iskustvu Crkve da Majka Božija ostaje bliska svakom čoveku koji joj se molitveno obraća, vodeći ga ka Hristu kao izvoru mira i spasenja.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje rize Presvete Bogorodice po starom i Svete mučenike Kirika i Julitu po novom kalendaru. Katolici obeležava spomendan Svetog Bonaventure, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vernici su se sabrali na Vračaru povodom praznika posvećenog pobedi poštovanja svetih ikona, dok je patrijarh govorio o veri kao temelju svakog ljudskog izbora i upozorio da bez istine Jevanđelja nema ni istinskog života.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Svedočanstvo o razgovoru sa poznatim svetogorskim monahom već više od dve decenije izaziva pažnju, a u njemu se pominju veliki sukobi, uloga velikih sila i položaj pravoslavlja u budućim vremenima.
Verni narod sabrao se u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu, gde su posle svete liturgije i litije osvećeni slavski kolač i prinosi, a prazničnu besedu održao je protojerej-stavrofor dr Zoran Krstić.
Dok većina ljudi razmišlja samo o onome što ih čeka sutra, pravoslavni sveštenik otkriva zašto je upravo sadašnji trenutak mesto u kojem čovek pronalazi istinsku radost i blizinu Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
