Uz sasluženje sveštenstva i molitveno prisustvo episkopa Dositeja, profesora, studenata i brojnih vernika, u svetosavskom hramu na Vračaru, služena je drevna bogorodična himna koja se čita petkom tokom Velikog posta.
U petak prve nedelje Velikog posta, patrijarh srpski Porfirije služio je akatist Presvetoj Bogorodici pred njenom ikonom Trojeručicom u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Sasluživali su članovi sveštenog bratstva Svetosavskog hrama, uz molitveno učešće Njegovog Preosveštenstva vikarnog Episkopa lipljanskog g. Dositeja, profesora i studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, sveštenstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i vernog naroda.
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije
Akatist je služen pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice, jednom od najpoštovanijih bogorodičnih predstava u srpskom narodu, pred kojom se verni naročito sabiraju u danima posta i pojačane molitve.
Molitveno sabranje pratilo je pojanje Srpskog vizantijskog hora „Mojsije Petrović“, čiji je pojani odgovor davao posebnu dubinu starim bogorodičnim stihovima koji se u vreme Velikog posta čitaju u nastavcima svakog petka, dok se u petoj nedelji posta akatist služi u celini.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije služio je Akatist Presvetoj Bogorodici pred ikonom Trojeručicom
Bogosluženje je proteklo u mirnoj i sabranoj atmosferi svojstvenoj prvim danima posta, kada se verni kroz pojačanu molitvu i uzdržanje pripremaju za nastavak velikoposnog podviga. Sabranje pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice predstavljalo je još jedan od trenutaka zajedničke molitve kojima započinje liturgijski hod ka prazniku Vaskrsenja.
Kada se čita Akatist Presvetoj Bogorodici?
Akatist Presvetoj Bogorodici zauzima posebno mesto u bogoslužbenom životu Pravoslavne crkve kao jedna od najuzvišenijih molitvenih pesama posvećenih Majci Božijoj. Ova drevna himna, poznata kao „nesedalna pesma“, nazvana je tako jer se tokom njenog čitanja verni mole stojeći, izražavajući poštovanje prema Presvetoj Bogorodici i njenoj ulozi u delu spasenja.
U bogoslužbenoj praksi Srpske pravoslavne crkve akatist se naročito služi tokom Velikog posta, kada se čita u delovima prva četiri petka, a zatim u celini na jutrenju pete subote posta, poznate kao Akatistna subota. Verni ga čitaju i u drugim prilikama, kao molitvu za mir, utehu i duhovnu snagu, uz priziv: „Presveta Bogorodice, spasi nas“.
Za pravoslavne hrišćane akatist nije samo bogoslužbeni tekst nego i izraz poverenja u Bogorodičin zagovor. Njegove reči svedoče o vekovnom iskustvu Crkve da Majka Božija ostaje bliska svakom čoveku koji joj se molitveno obraća, vodeći ga ka Hristu kao izvoru mira i spasenja.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, katiheta Branislav Ilić objašnjava smisao, nastanak liturgije pređeosvećenih darova i razliku u odnosu na nedeljno i praznično bogosluženje.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski u svojoj knjizi objasnio je da vegetarijanstvo i lekarski režimi ne mogu da zamene dublji smisao uzdržavanja i zašto pravi odnos prema hrani oblikuje telo, dušu i svakodnevni život.
Pravoslavni vernici slave uspomenu na događaj kada se Sveti Teodor Tironski javio arhiepiskopu i otkrio tajni plan cara Julijana da hrišćane navede da tokom posta jedu hranu oskrnavljenu idolskim žrtvama.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, na molbu patrijarha Porfirija i uz blagoslov igumana manastira Vatoped, u Hramu Svetog Save ostati duže nego što je planirano.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je, u besedi koja nas poziva na duboko samoispitivanje, ukazao na značaj smirenja kao puta ka Hristu i istinskoj duhovnoj obnovi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
