Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Iako se za sahranjivanje pokojnika u Srbiji vezuju razni običaji, crkva kaže da je za obred sahranjivanja potrebno pripremiti samo panaiju (koljivo, žito), bocu vina i malo pomešanog vina i ulja.
I mada u narodu postoje običaj da se panaija odnosno žito ne sprema u kući pokojnika i da je ne smeju spremati žene koje imaju svu živu decu, kao i one koje nisu rađale, jedan sveštenik za Religiju.rs kaže da to nema uporište u crkvenim kanonima i da žito za sahranu može spremiti bilo ko, bez bilo kakvih posledica.
- Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se panaija napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže. Nema nikakve veze ko je i gde sprema, niti će se onome ko je sprema, niti njegovoj deci, nešto loše desiti - kaže za Religiju.rs jedan sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Sveštenik dalje kaže da su tvrdnje da se panija sprema van kuće pokojnika totalno neosnovane, i da je se, verovatno, kroz vekove izvitoperila prvobitna želja ljudi da se porodici pokojnika pomogne.
- U domaćinstvima pokojnika posle njegove smrti obično je gužva, dolaze ljudi da izjavljuju saučešće, pa su žene, verovatno da ne stvaraju dodatnu, išle svojim kućama da je prave pa posle donesu. Takođe, žene u porodicama, kad nekoga izgube, pod velikim su stresom, pa su obično komšinice ili prijateljice, u želji da im olakšaju, bar teret pravljenja panaije preuzimale na sebe. I onda se ustalio običaj da se panaija ne pravi u kući pokojnika i da je ne pravi niko u njoj. Ali, to nema nikakve veze sa crkvenim običajima - priča sveštenik.
On kaže da nema čak ni predstavu odakle običaj da žena koja ima svu živu decu ili koja nije rađala, ne sme da sprema žito za sahranu.
- Sme da ga spremi bilo ko i nikome se ništa loše neće desiti - tvrdi sveštenik.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.
Sveti Teofan poziva na čuvanje apostolskog ispovedanja vere: Isus Hristos je jedini, ovaploćeni Sin Božiji, obećani Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. On nas podseća da, iako je istina o Hristu jasna i prepoznatljiva, svet je sklon zlu i laži, pa nije iznenađujuće što u društvu postoje mnoge zablude i iskrivljena tumačenja. Najjači deo poruke Svetog Teofana leži u njegovom pozivu na molitvu – molitvu za očuvanje svetlosti Hristove u svetu i za odgnanje tame lažnih učenja. On nas podseća da, iako je istina uvek bila i biće prisutna, iskušenja i zablude su tu, i mi se moramo truditi da ostanemo verni istinskoj veri, koja je temeljena na apostolskoj tradiciji i razumevanju.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Bratski ton i blagoslovi u čestitki odražavaju vekovno pravoslavno jedinstvo dva naroda.
Razvaljena vrata i razbacani bogoslužbeni predmeti sablaznili su jutros građane Ulcinja, dok Crkvena opština traži hitno otkrivanje počinilaca i jasnu poruku da se udar na svetinju neće tolerisati.
Liturgija, osvećenje slavskih darova i prisustvo brojnih uglednih gostiju obeležili su krsnu slavu Đurđic mitropolita šumadijskog.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
