Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Iako se za sahranjivanje pokojnika u Srbiji vezuju razni običaji, crkva kaže da je za obred sahranjivanja potrebno pripremiti samo panaiju (koljivo, žito), bocu vina i malo pomešanog vina i ulja.
I mada u narodu postoje običaj da se panaija odnosno žito ne sprema u kući pokojnika i da je ne smeju spremati žene koje imaju svu živu decu, kao i one koje nisu rađale, jedan sveštenik za Religiju.rs kaže da to nema uporište u crkvenim kanonima i da žito za sahranu može spremiti bilo ko, bez bilo kakvih posledica.
- Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se panaija napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže. Nema nikakve veze ko je i gde sprema, niti će se onome ko je sprema, niti njegovoj deci, nešto loše desiti - kaže za Religiju.rs jedan sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Sveštenik dalje kaže da su tvrdnje da se panija sprema van kuće pokojnika totalno neosnovane, i da je se, verovatno, kroz vekove izvitoperila prvobitna želja ljudi da se porodici pokojnika pomogne.
- U domaćinstvima pokojnika posle njegove smrti obično je gužva, dolaze ljudi da izjavljuju saučešće, pa su žene, verovatno da ne stvaraju dodatnu, išle svojim kućama da je prave pa posle donesu. Takođe, žene u porodicama, kad nekoga izgube, pod velikim su stresom, pa su obično komšinice ili prijateljice, u želji da im olakšaju, bar teret pravljenja panaije preuzimale na sebe. I onda se ustalio običaj da se panaija ne pravi u kući pokojnika i da je ne pravi niko u njoj. Ali, to nema nikakve veze sa crkvenim običajima - priča sveštenik.
On kaže da nema čak ni predstavu odakle običaj da žena koja ima svu živu decu ili koja nije rađala, ne sme da sprema žito za sahranu.
- Sme da ga spremi bilo ko i nikome se ništa loše neće desiti - tvrdi sveštenik.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.
Sveti Teofan poziva na čuvanje apostolskog ispovedanja vere: Isus Hristos je jedini, ovaploćeni Sin Božiji, obećani Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. On nas podseća da, iako je istina o Hristu jasna i prepoznatljiva, svet je sklon zlu i laži, pa nije iznenađujuće što u društvu postoje mnoge zablude i iskrivljena tumačenja. Najjači deo poruke Svetog Teofana leži u njegovom pozivu na molitvu – molitvu za očuvanje svetlosti Hristove u svetu i za odgnanje tame lažnih učenja. On nas podseća da, iako je istina uvek bila i biće prisutna, iskušenja i zablude su tu, i mi se moramo truditi da ostanemo verni istinskoj veri, koja je temeljena na apostolskoj tradiciji i razumevanju.
Stariji vernici bili su prestravljeni, planirani dijalog sa drugim zajednicama odložen.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Jovanovi roditelji su bili stari ljudi, Zaharije i Jelisaveta, kojima je najveća želja bila da dobiju dete, ali to se nikako nije dešavalo.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Arhimandrit Petar uputio snažne reči podrške monaštvu i vernicima Eparhije budimljansko-nikšićke, poručivši da Crkvu Hristovu ne mogu poraziti ni opsade ni medijski progoni.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve istakao je da Srbi vekovima nose pečat Hristov i da identitet čuvaju tamo gde grade hramove, poručivši da različitosti nisu povod za razdvajanje, već darovi koji vode ka zajedništvu.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Arhijerejska liturgija, beseda mitropolita Irineja i jubilej hrama od 250 godina okupili vernike, hor i predstavnike vlasti u Ratkovu.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
Arhimandrit Petar uputio snažne reči podrške monaštvu i vernicima Eparhije budimljansko-nikšićke, poručivši da Crkvu Hristovu ne mogu poraziti ni opsade ni medijski progoni.
Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 17. nedelju po Duhovoma objašnjava večnu harmoniju Oca, Sina i Duha Svetoga i pokazuje kako ljubav Božja preobražava naše svakodnevne izbore.
