Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
U današnjem svetu, u kojem se čovek suočava sa mnogim izazovima, vera se često pokazuje kao ključni oslonac za mnoge ljude. U vremenima nesigurnosti, kada smo svakodnevno suočeni sa stresom, krizama i neizvesnošću, vera može biti izvor snage i nade. Mnogi se upravo u veri nalaze sposobnost da prebrode teške trenutke, jer ona nudi nešto stabilno i sigurno u svetu koji se čini promenljivim i haotičnim.
Kada život postane prepun pitanja na koja nemamo odgovore, vera nam daje unutrašnji mir i smirenost. To je ona unutrašnja sigurnost koja nas podseća da nismo sami, da postoji dublji smisao u svemu što se događa, i da naše patnje nisu uzaludne. Vera nam pomaže da se suočimo s teškoćama i da ih doživimo kao priliku za lični rast, čak i kada okolnosti nisu povoljne.
Shutterstock
Molitva, Ilustracija
Vera nas također podstiče na duhovni razvoj, pomažući nam da se setimo svojih viših ciljeva i vrednosti. U moru svakodnevnih obaveza i površnih želja, ona nas vraća na pravi put, podsećajući nas na to što je zaista važno – ljubav, poštovanje, saosećanje i pravda. U tom procesu, vera postaje ne samo uteha, već i vodič koji nas usmerava ka boljoj verziji nas samih.
Otac Vasilije iz manastira Preobraženje, koji se upokojio prošle godine, svojevremeni je objasnio da postoji samo jedan način da se preživi današnje vreme, a to se naročito odnosi na osetljive ljude.
- U ovom vremenu ovakvom kakvo je, ako nemate jednu duhovnu dimenziju, a čovek je spoj duše i tela, nije čovek samo telo. E ko nema tu duhovnu dimenziju, u ovom kijametu svetskom, ne može da opstane. Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne. Ko ima to duhovno, drugačije sve ceni. Jer, objektivno gledajući, život nije med i mleko. I ljudi, koji nemaju to duhovno u sebi, čim nešto ne ide po njihovim željama, razočaraju se, odaju se porocima, puše, ulaze u sekte. Kad imate osećaj Boga, tvorca koji vas je stvorio, Bogorodice i anđela čuvara, onda nekako možete da opstanete u ovom svetu.
Sveti Teofan naglašava da su dela uvek odraz stanja srca. Ako srce nije u potpunosti okrenuto Bogu, naša dela neće odražavati njegovu volju. Reči koje izgovaramo moraju biti u skladu s onim što stvarno osećamo i činimo. Ako u srcu zaista verujemo da je Bog naš Gospod, onda će to biti očigledno u svim našim postupcima. Verovanje u Boga podrazumeva spremnost da se živimo u skladu sa njegovim zapovestima. Sveti Teofan nas podseća da nije dovoljno samo izgovarati Božje ime, već da to mora biti iskreno, iz dubine srca.
Sveti Teofan nas upozorava na duboku unutrašnju dilemu: pokajanje nije samo izgovaranje reči, već istinska promena srca i života. Grešnik ne treba da se zadovolji samo spoljašnjim postupcima i obredima, već mora u svom srcu nositi osećanje grešnosti. Iako se trudimo da živimo pravedno, i dok činimo dobra dela, uvek treba da budemo svesni svojih slabosti i nesavršenosti. Ovo osećanje grešnosti nije samo intelektualna spoznaja, već duboko duhovno iskustvo koje nas vodi ka istinskoj pokori.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Porta manastira je jedinstvena po tematskom parku koji prikazuje ključne scene iz Biblije, a brojni vernici ovde dolaze i zbog vredne relikvije - pokrova Svete Petke, koji je poklon iz Rumunije.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman manastira Podmaine.
Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljutio na brata Damjana, jer je ovaj uzeo tri jaja od neke žene Paladije, i naredio je da ga posle njegove smrti ne sahrane pored brata.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
U istočnom delu Ugande, radikalni pripadnici islamske zajednice izvršili su stravičan zločin nad sveštenikom, negovom ženom i dve ćerke, nakon što je on trojicu muslimana preobratio u hrišćanstvo, posvedočio je brat ubijenog, Džejms Tusubira.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Korišćenjem nove tehnologije bazilika Svetog Petra, koja je jedan od simbola Svete Stolice, biće predstavljena vernicima čitavog sveta korišćenjem modernih dostignuća.
Jedan od simbola svetosavlja zasijao je na Kosovu i Metohiji svečanim povodom, a to je proslava ktitorske slave kojoj su prisustvovali brojni vernici, sveštenstvo i monaštvo.
Najnovija analiza brazilskog stručnjaka Cicera Moraesa sugeriše da platno možda nije povezano s Hristovim telom, već da je reč o umetničkoj kreaciji iz 14. veka, što bi moglo promeniti način na koji ga vernici doživljavaju.
U istočnom delu Ugande, radikalni pripadnici islamske zajednice izvršili su stravičan zločin nad sveštenikom, negovom ženom i dve ćerke, nakon što je on trojicu muslimana preobratio u hrišćanstvo, posvedočio je brat ubijenog, Džejms Tusubira.
Koledž u Melburnu, koji je osnovala Metodistička crkva, suočava se sa osudama zbog zabrane hrišćanskih obeležja pod obrazloženjem da „narušavaju ugled“ škole, dok su simboli subkultura i LGBT motiva i dalje dozvoljeni.
Osim po spokoju, koji nije lako opisati, Sveta gora je poznata i po starim receptima, koji su othranili generacije monaha koji se neprestano mole na poluostrvu Atos.
