Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
U današnjem svetu, u kojem se čovek suočava sa mnogim izazovima, vera se često pokazuje kao ključni oslonac za mnoge ljude. U vremenima nesigurnosti, kada smo svakodnevno suočeni sa stresom, krizama i neizvesnošću, vera može biti izvor snage i nade. Mnogi se upravo u veri nalaze sposobnost da prebrode teške trenutke, jer ona nudi nešto stabilno i sigurno u svetu koji se čini promenljivim i haotičnim.
Kada život postane prepun pitanja na koja nemamo odgovore, vera nam daje unutrašnji mir i smirenost. To je ona unutrašnja sigurnost koja nas podseća da nismo sami, da postoji dublji smisao u svemu što se događa, i da naše patnje nisu uzaludne. Vera nam pomaže da se suočimo s teškoćama i da ih doživimo kao priliku za lični rast, čak i kada okolnosti nisu povoljne.
Shutterstock
Molitva, Ilustracija
Vera nas također podstiče na duhovni razvoj, pomažući nam da se setimo svojih viših ciljeva i vrednosti. U moru svakodnevnih obaveza i površnih želja, ona nas vraća na pravi put, podsećajući nas na to što je zaista važno – ljubav, poštovanje, saosećanje i pravda. U tom procesu, vera postaje ne samo uteha, već i vodič koji nas usmerava ka boljoj verziji nas samih.
Otac Vasilije iz manastira Preobraženje, koji se upokojio prošle godine, svojevremeni je objasnio da postoji samo jedan način da se preživi današnje vreme, a to se naročito odnosi na osetljive ljude.
- U ovom vremenu ovakvom kakvo je, ako nemate jednu duhovnu dimenziju, a čovek je spoj duše i tela, nije čovek samo telo. E ko nema tu duhovnu dimenziju, u ovom kijametu svetskom, ne može da opstane. Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne. Ko ima to duhovno, drugačije sve ceni. Jer, objektivno gledajući, život nije med i mleko. I ljudi, koji nemaju to duhovno u sebi, čim nešto ne ide po njihovim željama, razočaraju se, odaju se porocima, puše, ulaze u sekte. Kad imate osećaj Boga, tvorca koji vas je stvorio, Bogorodice i anđela čuvara, onda nekako možete da opstanete u ovom svetu.
Sveti Teofan naglašava da su dela uvek odraz stanja srca. Ako srce nije u potpunosti okrenuto Bogu, naša dela neće odražavati njegovu volju. Reči koje izgovaramo moraju biti u skladu s onim što stvarno osećamo i činimo. Ako u srcu zaista verujemo da je Bog naš Gospod, onda će to biti očigledno u svim našim postupcima. Verovanje u Boga podrazumeva spremnost da se živimo u skladu sa njegovim zapovestima. Sveti Teofan nas podseća da nije dovoljno samo izgovarati Božje ime, već da to mora biti iskreno, iz dubine srca.
Sveti Teofan nas upozorava na duboku unutrašnju dilemu: pokajanje nije samo izgovaranje reči, već istinska promena srca i života. Grešnik ne treba da se zadovolji samo spoljašnjim postupcima i obredima, već mora u svom srcu nositi osećanje grešnosti. Iako se trudimo da živimo pravedno, i dok činimo dobra dela, uvek treba da budemo svesni svojih slabosti i nesavršenosti. Ovo osećanje grešnosti nije samo intelektualna spoznaja, već duboko duhovno iskustvo koje nas vodi ka istinskoj pokori.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Priča o bludnom sinu, poznata i kao priča o izgubljenom sinu, jedna je od najpoznatijih Isusovih priča i govori o mlađem sinu koji od oca uzima svoj deo imanja i onda ga gubi zbog rasipnog života.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
