Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
U današnjem svetu, u kojem se čovek suočava sa mnogim izazovima, vera se često pokazuje kao ključni oslonac za mnoge ljude. U vremenima nesigurnosti, kada smo svakodnevno suočeni sa stresom, krizama i neizvesnošću, vera može biti izvor snage i nade. Mnogi se upravo u veri nalaze sposobnost da prebrode teške trenutke, jer ona nudi nešto stabilno i sigurno u svetu koji se čini promenljivim i haotičnim.
Kada život postane prepun pitanja na koja nemamo odgovore, vera nam daje unutrašnji mir i smirenost. To je ona unutrašnja sigurnost koja nas podseća da nismo sami, da postoji dublji smisao u svemu što se događa, i da naše patnje nisu uzaludne. Vera nam pomaže da se suočimo s teškoćama i da ih doživimo kao priliku za lični rast, čak i kada okolnosti nisu povoljne.
Shutterstock
Molitva, Ilustracija
Vera nas također podstiče na duhovni razvoj, pomažući nam da se setimo svojih viših ciljeva i vrednosti. U moru svakodnevnih obaveza i površnih želja, ona nas vraća na pravi put, podsećajući nas na to što je zaista važno – ljubav, poštovanje, saosećanje i pravda. U tom procesu, vera postaje ne samo uteha, već i vodič koji nas usmerava ka boljoj verziji nas samih.
Otac Vasilije iz manastira Preobraženje, koji se upokojio prošle godine, svojevremeni je objasnio da postoji samo jedan način da se preživi današnje vreme, a to se naročito odnosi na osetljive ljude.
- U ovom vremenu ovakvom kakvo je, ako nemate jednu duhovnu dimenziju, a čovek je spoj duše i tela, nije čovek samo telo. E ko nema tu duhovnu dimenziju, u ovom kijametu svetskom, ne može da opstane. Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne. Ko ima to duhovno, drugačije sve ceni. Jer, objektivno gledajući, život nije med i mleko. I ljudi, koji nemaju to duhovno u sebi, čim nešto ne ide po njihovim željama, razočaraju se, odaju se porocima, puše, ulaze u sekte. Kad imate osećaj Boga, tvorca koji vas je stvorio, Bogorodice i anđela čuvara, onda nekako možete da opstanete u ovom svetu.
Sveti Teofan naglašava da su dela uvek odraz stanja srca. Ako srce nije u potpunosti okrenuto Bogu, naša dela neće odražavati njegovu volju. Reči koje izgovaramo moraju biti u skladu s onim što stvarno osećamo i činimo. Ako u srcu zaista verujemo da je Bog naš Gospod, onda će to biti očigledno u svim našim postupcima. Verovanje u Boga podrazumeva spremnost da se živimo u skladu sa njegovim zapovestima. Sveti Teofan nas podseća da nije dovoljno samo izgovarati Božje ime, već da to mora biti iskreno, iz dubine srca.
Sveti Teofan nas upozorava na duboku unutrašnju dilemu: pokajanje nije samo izgovaranje reči, već istinska promena srca i života. Grešnik ne treba da se zadovolji samo spoljašnjim postupcima i obredima, već mora u svom srcu nositi osećanje grešnosti. Iako se trudimo da živimo pravedno, i dok činimo dobra dela, uvek treba da budemo svesni svojih slabosti i nesavršenosti. Ovo osećanje grešnosti nije samo intelektualna spoznaja, već duboko duhovno iskustvo koje nas vodi ka istinskoj pokori.
Sveti Teofan nas podseća da je priča o pričešću mnogo dublja od same obredne radnje. Ona je u suštini poziv na najtešnje opštenje sa Gospodom, na zajedništvo sa njim, koje je početak i kraj našeg duhovnog života. Pričešće nas podseća da je sam Gospod izvor života, i da je to zajedništvo sa njim ono što nas istinski ispunjava i vodi ka spasenju. Ovaj proces nije samo istorijski događaj, već traje kroz sve vekove i biće prisutan u večnosti, jer je ta večna hranidba neophodna za duhovni život svih verujućih.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Priča o bludnom sinu, poznata i kao priča o izgubljenom sinu, jedna je od najpoznatijih Isusovih priča i govori o mlađem sinu koji od oca uzima svoj deo imanja i onda ga gubi zbog rasipnog života.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
