U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
Postoji trenutak u liturgijskoj tišini kada reči sveštenika ne ostaju samo u hramu, već presvetle zaboravljene kutke čovekove duše. Jedan takav trenutak dogodio se u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru, gde je protojerej-stavrofor Slobodan Zeković na praznik Đurđica govorio o priči koja je, iako odavno poznata, uvek nova — o susretu Gospoda sa besomučnim čovekom iz Gadare.
Gadarski besomučnik kao ogledalo današnjeg čoveka
Jevanđelsko začalo, podsetio je otac Slobodan, pokazuje koliko duboko čovek može da potone kada dopusti da ga greh i unutrašnja rastrojenost odvoje od Boga.
– Gospod je došao na ovaj svet da bi, grehom ljudskim narušenu zajednicu između Boga i čoveka, opet obnovio i oslobodio nas od ropstva grehu, smrti i đavolu – rekao je prota Slobodan.
Govoreći o bedi u kojoj se nalazio besomučnik, otac Slobodan istakao je da se ne radi o tuđoj tragediji, već o ozbiljnoj opomeni: nema težeg stradanja od onog u koje zapadne čovek kada ga obuzme sila koja ga odvaja od sopstvene slobode i od Boga. Ta priča, naglasio je, nije samo zapis iz davnina, nego istinska slika onoga što se dešava kada čovek sam otvara vrata sopstvene duše onome što je protivno Bogu.
Isusova zapovest demonima da napuste nesrećnog čoveka, dodao je, pokazuje granicu koju sila tame ne može da pređe bez ljudskog pristanka.
– Životinja ne može da trpi prisustvo nečiste sile, zato su svinje jurnule u jezero i utopile se. Ali čovek, kao bogoliko biće, može to da podnese, jer je po blagodati Božijoj jači od svake demonske sile. Nečista sila može da deluje u čoveku jedino kada joj on to sam dopusti. A dopuštamo je onda kada činimo greh, kada zaboravimo na Boga, kada idemo putem greha. Svaki naš greh otvara po jedan prozor, jedna vrata našeg bića, naše duše i srca za upliv demonske sile – objasnio je otac Slobodan.
Međutim, u toj snazi krije se i najveća odgovornost. Kada izabere greh, čovek ne čini samo nešto pogrešno, dozvoljava sili koja ga odvaja od Boga da postane njegov tihi gospodar.
– Ko robuje nekom grehu i iznova ga ponavlja, rob je toga greha, ali rob i demona koji ga nagovara – dodao je.
Shutterstock/Pixel-Shot
Odlazeći kod gatara, vračara, bioenergičara, astrologa - čovek se odriče se Hrista, kaže otac Slobodan
Opasnost modernog sujeverja i prikrivenih duhovnih stranputica
Posebno se osvrnuo na savremene oblike duhovnog zastranjivanja, koji se često predstavljaju kao putovi mira, pomoći ili samospoznaje. Upozorio je na opasnosti sujeverja, gatanja, vračanja, kao i na istočnjačke kultove čije se učenje maskira dobronamerno, a zapravo odvodi čoveka od Hrista.
– Svedoci smo, posebno sveštenici, opasnosti kojima se izlažu oni skloni sujeverju, gatanju, vračanju i raznim oblicima ovde prisutnih istočnjačkih kultova: joge, meditacije, gurua koji se pojavljuju u našem gradu. To su demonske sluge koje obmanjuju čoveka, uvek prikrivene plaštom dobra, čovekoljublja i lažne ljubavi. Sve je to primamljivo, a onda čoveka uvlače u priču potpuno stranu duhu Božijem – upozorio je prota.
Kako čovek nesvesno otvara vrata nečistim silama
Otac Slobodan istakao je da mnogi u ove stranputice upadaju nesvesno, iz želje za brzim rešenjem problema, zbog radoznalosti ili iz naivnog poverenja u nešto što deluje bezazleno. A baš ono što deluje bezazleno često najopasnije odvodi od Boga.
– I čovek, svesno ili nesvesno, odlazeći takvim ljudima, baveći se takvim stvarima, odlazeći kod gatara, vračara, bioenergičara, astrologa, da ne govorimo o kultovima, istočnjačkim jogama, meditacijama i sličnim praksama, odriče se Hrista i Duha Svetoga. I tada vrlo lako može da zapadne u stanje o kojem svedoči današnje Jevanđelje . u stanje u kakvom je bio nesrećni čovek iz Gadare – upozorio je sveštenik.
You tube Printscreen
Protojerej-stavrofor Slobodan Zeković
Put povratka: snaga pokajanja i novi početak
Uprkos svemu, njegova beseda nije nosila ton beznađa. Naprotiv, snažno je podsetio da put povratka nikada nije zatvoren. Slabost i padovi ne određuju čoveka; određuje ga ono što učini posle pada.
Vera počinje onda kada se čovek usudi da prizna gde je posrnuo i da se vrati svom izvoru.
– Ne smemo da ostanemo u padu, nego da se podignemo, da kroz pokajanje svu nečistotu izbacimo iz srca i udarimo temelj novog početka u Hristu – naglasio je otac Slobodan.
Istinsko obnavljanje hrama - u srcu čoveka
Na kraju liturgije osveštano je slavsko žito i slavski kolač vernika koji proslavljaju obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija. Ali prota Slobodan je podsetio da je istinsko obnavljanje mnogo dublje: ono se događa u čoveku onda kada otvori svoje srce Bogu, a zatvori ga pred tamom koja neprestano pokušava da mu oduzme ono najdragocenije - slobodu, mir i veru.
Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kaluđerici i poručio da iskušenja nisu kazna, već znak da nas Bog gleda i poziva da budemo bolji – da se više molimo, kajemo, opraštamo i činimo milosrđe.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
