U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
Postoji trenutak u liturgijskoj tišini kada reči sveštenika ne ostaju samo u hramu, već presvetle zaboravljene kutke čovekove duše. Jedan takav trenutak dogodio se u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru, gde je protojerej-stavrofor Slobodan Zeković na praznik Đurđica govorio o priči koja je, iako odavno poznata, uvek nova — o susretu Gospoda sa besomučnim čovekom iz Gadare.
Gadarski besomučnik kao ogledalo današnjeg čoveka
Jevanđelsko začalo, podsetio je otac Slobodan, pokazuje koliko duboko čovek može da potone kada dopusti da ga greh i unutrašnja rastrojenost odvoje od Boga.
– Gospod je došao na ovaj svet da bi, grehom ljudskim narušenu zajednicu između Boga i čoveka, opet obnovio i oslobodio nas od ropstva grehu, smrti i đavolu – rekao je prota Slobodan.
Govoreći o bedi u kojoj se nalazio besomučnik, otac Slobodan istakao je da se ne radi o tuđoj tragediji, već o ozbiljnoj opomeni: nema težeg stradanja od onog u koje zapadne čovek kada ga obuzme sila koja ga odvaja od sopstvene slobode i od Boga. Ta priča, naglasio je, nije samo zapis iz davnina, nego istinska slika onoga što se dešava kada čovek sam otvara vrata sopstvene duše onome što je protivno Bogu.
Isusova zapovest demonima da napuste nesrećnog čoveka, dodao je, pokazuje granicu koju sila tame ne može da pređe bez ljudskog pristanka.
– Životinja ne može da trpi prisustvo nečiste sile, zato su svinje jurnule u jezero i utopile se. Ali čovek, kao bogoliko biće, može to da podnese, jer je po blagodati Božijoj jači od svake demonske sile. Nečista sila može da deluje u čoveku jedino kada joj on to sam dopusti. A dopuštamo je onda kada činimo greh, kada zaboravimo na Boga, kada idemo putem greha. Svaki naš greh otvara po jedan prozor, jedna vrata našeg bića, naše duše i srca za upliv demonske sile – objasnio je otac Slobodan.
Međutim, u toj snazi krije se i najveća odgovornost. Kada izabere greh, čovek ne čini samo nešto pogrešno, dozvoljava sili koja ga odvaja od Boga da postane njegov tihi gospodar.
– Ko robuje nekom grehu i iznova ga ponavlja, rob je toga greha, ali rob i demona koji ga nagovara – dodao je.
Shutterstock/Pixel-Shot
Odlazeći kod gatara, vračara, bioenergičara, astrologa - čovek se odriče se Hrista, kaže otac Slobodan
Opasnost modernog sujeverja i prikrivenih duhovnih stranputica
Posebno se osvrnuo na savremene oblike duhovnog zastranjivanja, koji se često predstavljaju kao putovi mira, pomoći ili samospoznaje. Upozorio je na opasnosti sujeverja, gatanja, vračanja, kao i na istočnjačke kultove čije se učenje maskira dobronamerno, a zapravo odvodi čoveka od Hrista.
– Svedoci smo, posebno sveštenici, opasnosti kojima se izlažu oni skloni sujeverju, gatanju, vračanju i raznim oblicima ovde prisutnih istočnjačkih kultova: joge, meditacije, gurua koji se pojavljuju u našem gradu. To su demonske sluge koje obmanjuju čoveka, uvek prikrivene plaštom dobra, čovekoljublja i lažne ljubavi. Sve je to primamljivo, a onda čoveka uvlače u priču potpuno stranu duhu Božijem – upozorio je prota.
Kako čovek nesvesno otvara vrata nečistim silama
Otac Slobodan istakao je da mnogi u ove stranputice upadaju nesvesno, iz želje za brzim rešenjem problema, zbog radoznalosti ili iz naivnog poverenja u nešto što deluje bezazleno. A baš ono što deluje bezazleno često najopasnije odvodi od Boga.
– I čovek, svesno ili nesvesno, odlazeći takvim ljudima, baveći se takvim stvarima, odlazeći kod gatara, vračara, bioenergičara, astrologa, da ne govorimo o kultovima, istočnjačkim jogama, meditacijama i sličnim praksama, odriče se Hrista i Duha Svetoga. I tada vrlo lako može da zapadne u stanje o kojem svedoči današnje Jevanđelje . u stanje u kakvom je bio nesrećni čovek iz Gadare – upozorio je sveštenik.
You tube Printscreen
Protojerej-stavrofor Slobodan Zeković
Put povratka: snaga pokajanja i novi početak
Uprkos svemu, njegova beseda nije nosila ton beznađa. Naprotiv, snažno je podsetio da put povratka nikada nije zatvoren. Slabost i padovi ne određuju čoveka; određuje ga ono što učini posle pada.
Vera počinje onda kada se čovek usudi da prizna gde je posrnuo i da se vrati svom izvoru.
– Ne smemo da ostanemo u padu, nego da se podignemo, da kroz pokajanje svu nečistotu izbacimo iz srca i udarimo temelj novog početka u Hristu – naglasio je otac Slobodan.
Istinsko obnavljanje hrama - u srcu čoveka
Na kraju liturgije osveštano je slavsko žito i slavski kolač vernika koji proslavljaju obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija. Ali prota Slobodan je podsetio da je istinsko obnavljanje mnogo dublje: ono se događa u čoveku onda kada otvori svoje srce Bogu, a zatvori ga pred tamom koja neprestano pokušava da mu oduzme ono najdragocenije - slobodu, mir i veru.
Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kaluđerici i poručio da iskušenja nisu kazna, već znak da nas Bog gleda i poziva da budemo bolji – da se više molimo, kajemo, opraštamo i činimo milosrđe.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Počinilac je neprimetno odneo srebrnu figuru iz Sen Žermen de Prea, jednog od najvažnijih simbola francuske istorije, dok vlasti upozoravaju da su crkve širom zemlje sve češće meta organizovanih krađa.
Zaupokojenom liturgijom i opelom u manastiru u Gornjem Dragljevcu ispraćen protojerej Bogdan Stjepanović; beseda jeromonaha Nikolaja obeležila oproštajnu službu.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
