Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
U vremenu kada je duhovnost često pomešana sa ezoterijom, a potraga za smislom i utehom prelazi u radoznalost prema „zabranjenom“, sve češće se otvara pitanje: da li je tarot greh? Mnogi mladi ljudi, u želji da otkriju nešto o svojoj budućnosti ili da razumeju sadašnjost, okreću se kartama, horoskopima i raznim vidovima „mističnih vežbi“. No, da li ovakav čin ima posledice u svetlu pravoslavne vere?
Shutterstock
Tarot karte
Na ovo pitanje, koje mu je u emisiji na TV Krim 24 uputio tinejdžet Artiom, vladika Tihon (Ševkunov), jedan od najuticajnijih duhovnika savremene Rusije, odgovorio je jasno, duboko i sa velikom duhovnom ozbiljnošću. Njegov odgovor je više od teološkog stava – to je i svedočenje ličnog iskustva i upozorenje koje se ne sme ignorisati.
Ulazak u duhovni svet „na crna vrata“
– U Crkvi čuvamo Predanje – informacije, znanja o tome da je duhovni svet naseljen samostalnim ličnostima – započinje arhimandrit Tihon. – Svako od nas je ličnost, samostalna ličnost. I svako od nas je i fizičko i duhovno biće, zar ne? Misli, osećanja, snovi i sve ostalo o čemu sam govorio čine nas i duhovnim bićem.
On objašnjava da, osim ljudi, u duhovnom svetu postoje i bića koja nemaju telo – anđeli i demoni – koji, u zavisnosti od odnosa prema Bogu i čoveku, deluju s ljubavlju ili neprijateljski. – Nazivamo ih – kako već moramo nešto da ih imenujemo – demoni – kaže vladika, naglašavajući da i jedni i drugi imaju mogućnost da utiču na čovekove misli. Zbog toga je, ističe on, neophodna duhovna pažnja: jer vrlo često mislimo da je neka ideja naša, a u stvari je došla spolja.
– To je ono čime se bave pravoslavni podvižnici – oni umeju da odrede odakle i kako se ta misao u tebi pojavila. Pravoslavna askeza istražuje genezu misli – njeno poreklo – kaže arhimandrit.
alexeyart1/Shutterstock
Vladika krimski Tihon, autor je najčitanije pravoslavne knjige poslednjih deccenija Nesveti a sveti
Upravo u toj tački tarot i slične prakse postaju opasne – jer, kako Tihon upozorava, one zaista deluju. – Ali to je ulazak u duhovni svet na „zadnja vrata“. To je ulaz koji su Bog i Crkva izričito zabranili. I to uvek, bez izuzetka, ima tragičan kraj.
Iskustvo koje ostavlja ožiljke
U nastavku svog odgovora, arhimandrit Tihon svedoči o ličnom iskustvu iz mladosti koje potvrđuje duhovne i psihološke opasnosti bavljenja okultnim. – U svojoj knjizi Nesveti a sveti opisao sam kako su nas, dok smo još kao studenti studirali na VGIK-u, navukli na spiritizam. I zamalo da ne izgubimo razum. Neki su gotovo digli ruku na sebe.
Kako navodi, posledice su bile teške i za um i za dušu. – Jer tada počinje opsednutost mislima – uključujući i samoubilačke, ili užasne, depresivne – i samo nas je Crkva mogla spasti.
Zato, kaže on, Crkva kategorički zabranjuje sve ono što se u starini nazivalo „bajanjem“, što obuhvata i čitanje tarot karata. Tarot, kao i svaki oblik pokušaja da se kroz „tajna znanja“ stekne uvid u nepoznato, zapravo predstavlja pokušaj da se prodre u duhovni svet bez blagoslova i svetlosti Božje – kroz crna vrata, kako se često kaže u duhovnoj literaturi.
Neprihvatljiv kompromis
U vremenu kada se tarot karte reklamiraju kao „psihološki alat“ ili sredstvo samopomoći, pravoslavni odgovor ostaje jasan – čovek nije pozvan da gleda u karte, već u Boga. Tajna života ne leži u proricanju budućnosti, već u poverenju u promisao Božiju.
shutterstock.com
Tarot karte
– I veruj mi, bolje je to zaustaviti. Bolje je stati – upozorava vladika Tihon mladića koji mu se obratio. – Jer će se, hteli mi to ili ne, na kraju odraziti. Kažem ti to iz vere – jer se to može dokazati samo sopstvenim iskustvom. To je veoma opasna stvar. Veoma opasna.
Duhovni svet – nije igra
Možda je savremeni čovek, okružen raznim alternativama i magijskim „ponudama“, zaboravio da duhovni svet nije metafora ni simbolika – on je stvaran, naseljen bićima koja nisu bezopasna. Otvaranje vrata tom svetu bez duhovne zaštite Crkve, bez pokajanja, bez posta, bez molitve – jeste igra sa nečim što prevazilazi ljudsku snagu.
Tarot nije bezazlen. Tarot nije „zabava“. Tarot je greh – jer predstavlja pokušaj da se bez Božje volje zadire u ono što je nedokučivo. A sve što dolazi mimo Boga, dolazi s tamne strane. I ostavlja trag.
Zato je važno da mladi, kao i svi ljudi, shvate da duhovni svet nije prostor manipulacije, već svet čistote, svetosti i istine. A u taj svet se ulazi kroz pokajanje, molitvu i svetotajinski život – ne kroz karte.
I da – Bog ne otkriva budućnost kroz slike, simbole i šifre – već kroz krst i Vaskrsenje.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Treće sredu po Vaskrsu, reči ruskog svetitelja i velikog duhovnika iz 19. veka, iz njegove knjige "Misli za svaki dan u godini", otkrivaju duboku istinu – ne vidiš uvek svoju unutrašnju stvarnost, ali Bog je taj koji sve poznaje.
Veliki duhovnik 19. veka nas u trećoj nedelji po Vaskrsu podseća na reči Hristove da ne treba više grešiti da nam se šta gore ne dogodi - i otkriva zašto je greh najopasniji uzrok telesnih bolesti
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
