Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
U vremenu kada je duhovnost često pomešana sa ezoterijom, a potraga za smislom i utehom prelazi u radoznalost prema „zabranjenom“, sve češće se otvara pitanje: da li je tarot greh? Mnogi mladi ljudi, u želji da otkriju nešto o svojoj budućnosti ili da razumeju sadašnjost, okreću se kartama, horoskopima i raznim vidovima „mističnih vežbi“. No, da li ovakav čin ima posledice u svetlu pravoslavne vere?
Shutterstock
Tarot karte
Na ovo pitanje, koje mu je u emisiji na TV Krim 24 uputio tinejdžet Artiom, vladika Tihon (Ševkunov), jedan od najuticajnijih duhovnika savremene Rusije, odgovorio je jasno, duboko i sa velikom duhovnom ozbiljnošću. Njegov odgovor je više od teološkog stava – to je i svedočenje ličnog iskustva i upozorenje koje se ne sme ignorisati.
Ulazak u duhovni svet „na crna vrata“
– U Crkvi čuvamo Predanje – informacije, znanja o tome da je duhovni svet naseljen samostalnim ličnostima – započinje arhimandrit Tihon. – Svako od nas je ličnost, samostalna ličnost. I svako od nas je i fizičko i duhovno biće, zar ne? Misli, osećanja, snovi i sve ostalo o čemu sam govorio čine nas i duhovnim bićem.
On objašnjava da, osim ljudi, u duhovnom svetu postoje i bića koja nemaju telo – anđeli i demoni – koji, u zavisnosti od odnosa prema Bogu i čoveku, deluju s ljubavlju ili neprijateljski. – Nazivamo ih – kako već moramo nešto da ih imenujemo – demoni – kaže vladika, naglašavajući da i jedni i drugi imaju mogućnost da utiču na čovekove misli. Zbog toga je, ističe on, neophodna duhovna pažnja: jer vrlo često mislimo da je neka ideja naša, a u stvari je došla spolja.
– To je ono čime se bave pravoslavni podvižnici – oni umeju da odrede odakle i kako se ta misao u tebi pojavila. Pravoslavna askeza istražuje genezu misli – njeno poreklo – kaže arhimandrit.
alexeyart1/Shutterstock
Vladika krimski Tihon, autor je najčitanije pravoslavne knjige poslednjih deccenija Nesveti a sveti
Upravo u toj tački tarot i slične prakse postaju opasne – jer, kako Tihon upozorava, one zaista deluju. – Ali to je ulazak u duhovni svet na „zadnja vrata“. To je ulaz koji su Bog i Crkva izričito zabranili. I to uvek, bez izuzetka, ima tragičan kraj.
Iskustvo koje ostavlja ožiljke
U nastavku svog odgovora, arhimandrit Tihon svedoči o ličnom iskustvu iz mladosti koje potvrđuje duhovne i psihološke opasnosti bavljenja okultnim. – U svojoj knjizi Nesveti a sveti opisao sam kako su nas, dok smo još kao studenti studirali na VGIK-u, navukli na spiritizam. I zamalo da ne izgubimo razum. Neki su gotovo digli ruku na sebe.
Kako navodi, posledice su bile teške i za um i za dušu. – Jer tada počinje opsednutost mislima – uključujući i samoubilačke, ili užasne, depresivne – i samo nas je Crkva mogla spasti.
Zato, kaže on, Crkva kategorički zabranjuje sve ono što se u starini nazivalo „bajanjem“, što obuhvata i čitanje tarot karata. Tarot, kao i svaki oblik pokušaja da se kroz „tajna znanja“ stekne uvid u nepoznato, zapravo predstavlja pokušaj da se prodre u duhovni svet bez blagoslova i svetlosti Božje – kroz crna vrata, kako se često kaže u duhovnoj literaturi.
Neprihvatljiv kompromis
U vremenu kada se tarot karte reklamiraju kao „psihološki alat“ ili sredstvo samopomoći, pravoslavni odgovor ostaje jasan – čovek nije pozvan da gleda u karte, već u Boga. Tajna života ne leži u proricanju budućnosti, već u poverenju u promisao Božiju.
shutterstock.com
Tarot karte
– I veruj mi, bolje je to zaustaviti. Bolje je stati – upozorava vladika Tihon mladića koji mu se obratio. – Jer će se, hteli mi to ili ne, na kraju odraziti. Kažem ti to iz vere – jer se to može dokazati samo sopstvenim iskustvom. To je veoma opasna stvar. Veoma opasna.
Duhovni svet – nije igra
Možda je savremeni čovek, okružen raznim alternativama i magijskim „ponudama“, zaboravio da duhovni svet nije metafora ni simbolika – on je stvaran, naseljen bićima koja nisu bezopasna. Otvaranje vrata tom svetu bez duhovne zaštite Crkve, bez pokajanja, bez posta, bez molitve – jeste igra sa nečim što prevazilazi ljudsku snagu.
Tarot nije bezazlen. Tarot nije „zabava“. Tarot je greh – jer predstavlja pokušaj da se bez Božje volje zadire u ono što je nedokučivo. A sve što dolazi mimo Boga, dolazi s tamne strane. I ostavlja trag.
Zato je važno da mladi, kao i svi ljudi, shvate da duhovni svet nije prostor manipulacije, već svet čistote, svetosti i istine. A u taj svet se ulazi kroz pokajanje, molitvu i svetotajinski život – ne kroz karte.
I da – Bog ne otkriva budućnost kroz slike, simbole i šifre – već kroz krst i Vaskrsenje.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Treće sredu po Vaskrsu, reči ruskog svetitelja i velikog duhovnika iz 19. veka, iz njegove knjige "Misli za svaki dan u godini", otkrivaju duboku istinu – ne vidiš uvek svoju unutrašnju stvarnost, ali Bog je taj koji sve poznaje.
Veliki duhovnik 19. veka nas u trećoj nedelji po Vaskrsu podseća na reči Hristove da ne treba više grešiti da nam se šta gore ne dogodi - i otkriva zašto je greh najopasniji uzrok telesnih bolesti
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
U Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom služeno je opelo monahinji Hristini (Rabrenović), koju su vernici pamtili po požrtvovanosti, molitvi i decenijama služenja bez želje za priznanjima.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Ovo jelo od jagnjetine, pasulja i suve slanine kuvalo se polako i po tačno utvrđenom običaju - recept sačuvan kroz generacije i danas budi sećanja na pravu domaću kuhinju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
