Mitropolit Simferopolja i Krima i autor najčitanije pravoslavne knjige poslednjih decenija „Nesveti a sveti“ upozorava da su tarot karte više od bezazlene igre – one su zabranjeni ulaz u svet demona, koji, ako mu se otvore vrata, može razoriti čovekov um, srce i dušu.
U vremenu kada je duhovnost često pomešana sa ezoterijom, a potraga za smislom i utehom prelazi u radoznalost prema „zabranjenom“, sve češće se otvara pitanje: da li je tarot greh? Mnogi mladi ljudi, u želji da otkriju nešto o svojoj budućnosti ili da razumeju sadašnjost, okreću se kartama, horoskopima i raznim vidovima „mističnih vežbi“. No, da li ovakav čin ima posledice u svetlu pravoslavne vere?
Shutterstock
Tarot karte
Na ovo pitanje, koje mu je u emisiji na TV Krim 24 uputio tinejdžet Artiom, vladika Tihon (Ševkunov), jedan od najuticajnijih duhovnika savremene Rusije, odgovorio je jasno, duboko i sa velikom duhovnom ozbiljnošću. Njegov odgovor je više od teološkog stava – to je i svedočenje ličnog iskustva i upozorenje koje se ne sme ignorisati.
Ulazak u duhovni svet „na crna vrata“
– U Crkvi čuvamo Predanje – informacije, znanja o tome da je duhovni svet naseljen samostalnim ličnostima – započinje arhimandrit Tihon. – Svako od nas je ličnost, samostalna ličnost. I svako od nas je i fizičko i duhovno biće, zar ne? Misli, osećanja, snovi i sve ostalo o čemu sam govorio čine nas i duhovnim bićem.
On objašnjava da, osim ljudi, u duhovnom svetu postoje i bića koja nemaju telo – anđeli i demoni – koji, u zavisnosti od odnosa prema Bogu i čoveku, deluju s ljubavlju ili neprijateljski. – Nazivamo ih – kako već moramo nešto da ih imenujemo – demoni – kaže vladika, naglašavajući da i jedni i drugi imaju mogućnost da utiču na čovekove misli. Zbog toga je, ističe on, neophodna duhovna pažnja: jer vrlo često mislimo da je neka ideja naša, a u stvari je došla spolja.
– To je ono čime se bave pravoslavni podvižnici – oni umeju da odrede odakle i kako se ta misao u tebi pojavila. Pravoslavna askeza istražuje genezu misli – njeno poreklo – kaže arhimandrit.
alexeyart1/Shutterstock
Vladika krimski Tihon, autor je najčitanije pravoslavne knjige poslednjih deccenija Nesveti a sveti
Upravo u toj tački tarot i slične prakse postaju opasne – jer, kako Tihon upozorava, one zaista deluju. – Ali to je ulazak u duhovni svet na „zadnja vrata“. To je ulaz koji su Bog i Crkva izričito zabranili. I to uvek, bez izuzetka, ima tragičan kraj.
Iskustvo koje ostavlja ožiljke
U nastavku svog odgovora, arhimandrit Tihon svedoči o ličnom iskustvu iz mladosti koje potvrđuje duhovne i psihološke opasnosti bavljenja okultnim. – U svojoj knjizi Nesveti a sveti opisao sam kako su nas, dok smo još kao studenti studirali na VGIK-u, navukli na spiritizam. I zamalo da ne izgubimo razum. Neki su gotovo digli ruku na sebe.
Kako navodi, posledice su bile teške i za um i za dušu. – Jer tada počinje opsednutost mislima – uključujući i samoubilačke, ili užasne, depresivne – i samo nas je Crkva mogla spasti.
Zato, kaže on, Crkva kategorički zabranjuje sve ono što se u starini nazivalo „bajanjem“, što obuhvata i čitanje tarot karata. Tarot, kao i svaki oblik pokušaja da se kroz „tajna znanja“ stekne uvid u nepoznato, zapravo predstavlja pokušaj da se prodre u duhovni svet bez blagoslova i svetlosti Božje – kroz crna vrata, kako se često kaže u duhovnoj literaturi.
Neprihvatljiv kompromis
U vremenu kada se tarot karte reklamiraju kao „psihološki alat“ ili sredstvo samopomoći, pravoslavni odgovor ostaje jasan – čovek nije pozvan da gleda u karte, već u Boga. Tajna života ne leži u proricanju budućnosti, već u poverenju u promisao Božiju.
shutterstock.com
Tarot karte
– I veruj mi, bolje je to zaustaviti. Bolje je stati – upozorava vladika Tihon mladića koji mu se obratio. – Jer će se, hteli mi to ili ne, na kraju odraziti. Kažem ti to iz vere – jer se to može dokazati samo sopstvenim iskustvom. To je veoma opasna stvar. Veoma opasna.
Duhovni svet – nije igra
Možda je savremeni čovek, okružen raznim alternativama i magijskim „ponudama“, zaboravio da duhovni svet nije metafora ni simbolika – on je stvaran, naseljen bićima koja nisu bezopasna. Otvaranje vrata tom svetu bez duhovne zaštite Crkve, bez pokajanja, bez posta, bez molitve – jeste igra sa nečim što prevazilazi ljudsku snagu.
Tarot nije bezazlen. Tarot nije „zabava“. Tarot je greh – jer predstavlja pokušaj da se bez Božje volje zadire u ono što je nedokučivo. A sve što dolazi mimo Boga, dolazi s tamne strane. I ostavlja trag.
Zato je važno da mladi, kao i svi ljudi, shvate da duhovni svet nije prostor manipulacije, već svet čistote, svetosti i istine. A u taj svet se ulazi kroz pokajanje, molitvu i svetotajinski život – ne kroz karte.
I da – Bog ne otkriva budućnost kroz slike, simbole i šifre – već kroz krst i Vaskrsenje.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
Treće sredu po Vaskrsu, reči ruskog svetitelja i velikog duhovnika iz 19. veka, iz njegove knjige "Misli za svaki dan u godini", otkrivaju duboku istinu – ne vidiš uvek svoju unutrašnju stvarnost, ali Bog je taj koji sve poznaje.
Veliki duhovnik 19. veka nas u trećoj nedelji po Vaskrsu podseća na reči Hristove da ne treba više grešiti da nam se šta gore ne dogodi - i otkriva zašto je greh najopasniji uzrok telesnih bolesti
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
U nadahnutoj besedi na Đurđic, prota Slobodan Zeković upozorio je vernike na posledice greha, zamke modernog sujeverja i prikrivene duhovne stranputice, podsećajući da pad nije kraj.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
