U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
U tihim časovima pred zoru, kada duša najjasnije čuje otkucaje večnosti, jedan ruski sveštenik, ponizni sluga Božiji, piše reči koje će vekovima odzvanjati kroz umornu i pokolebanu savest sveta. Sveti Jovan Kronštatski, duhovni stub carske Rusije, nije samo propovedao o veri — on je gledao u budućnost. I to ne očima pesimiste, već očima proroka. Njegove misli, zapisane 1901. godine, odzvanjaju danas, 124 godine kasnije, sa neobjašnjivom jasnoćom — kao da su upravo sada napisane.
U jednoj od svojih zapisanih opomena, Sveti Jovan kaže:
– Dolazi vreme kada će ljudi istinu nazivati laži, a laž istinom; kada će se svetinje gaziti, a greh slaviti kao sloboda i pravo.
Nisu li ovo upravo reči koje opisuju naše vreme? Kada se istina relativizuje, kada se sve više sveta udaljava od Boga i kada se oni koji se drže zapovesti Božijih nazivaju zaostalima, fanatičnima, pa i opasnima za moderno društvo. Sveti Jovan je već početkom 20. veka sagledao duhovnu tamu koja se nadvila i koja će, kako kaže, postajati sve gušća:
– Duše će otvrdnuti. Ljubavi će nestati. Ljudi će postati kao senke bez topline. A u Crkvi – neznanje, hladnoća i ravnodušnost.
Zatim dodaje i datum: 26. januara 1901. godine. Tog dana beleži stanje naroda oko sebe, ali i predoseća opštu sliku koja će se proširiti svetom: narod, piše on,
I zaista, kada pogledamo savremeni svet — zar nismo tačno tu gde je on, još tada, duhovnim vidom pokazao?
Međutim, sveti Jovan nije prorok beznađa. U njegovim rečima svetli vera, kao plamen kandila koji ni vetrovi iskušenja ne gase. U jednoj od najpotresnijih rečenica piše:
– Neće neprijatelj Crkve prestati da je udara, ali je neće ni srušiti. Sve dok bude makar jedan pravednik, Gospod neće napustiti narod.
To je suština duhovne borbe. Nije reč o brojevima, sistemima, ideologijama. Reč je o čistoti srca i vernosti Bogu. Jedan pravednik — to je dovoljno da Gospod ostane uz narod.
Na drugom mestu piše:
– Dolazi vreme kada će se hrišćanin prepoznati ne po rečima, već po ranama koje nosi.
Ove reči odjekuju kao reči apostola. Da, biti hrišćanin u ovom vremenu znači biti spreman na podsmeh, na izolaciju, ponekad i na progonstvo — makar tiho, ali bolno. Jer svet ne podnosi svetlost istine. A ipak, upravo u tim ranama leži svedočanstvo da pripadamo Hristu.
U zapisima iz 1902. godine, sveti Jovan već vidi i poslednje drhtaje duhovnog zdravlja u svetu: I danas, kad svet posrće pod teretom nesigurnosti, ratova, duhovne praznine i globalnih kriza, ovi zapisi dolaze kao duhovna mapa. Oni nisu zapisani da bi nas uplašili, već da bi nas probudili.
Na kraju, sveti Jovan ostavlja rečenicu koja je istovremeno molitva i upozorenje:
– Još ima vremena... Pokajmo se, dok ne postane prekasno.
Možda je ova rečenica najvažnija od svih. Jer ako je pre više od veka postojala nada — ona postoji i danas. Samo je potrebno da se bar jedan čovek — možda ja, možda ti, možda neko od onih koji ovo čitaju — pokaje i zapali malu sveću u svom srcu. A Bog će, kao i uvek, učiniti da ta svetlost obasja i mnoge druge.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja. U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja. Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi. U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Shutterstock
– Ako se ne pokajemo, Gospod će dopustiti nesreće... ali ne da bi nas uništio, već da bi nas prizvao sebi.
Duhovna riznica
20:52 | 05.04.2025
ZAŠTO ISPAŠTAMO GREHE KOJE NISMO POČINILI: Otac Rafailo otkriva šta da uradimo kada nasledimo nevidljivi teret predaka koji pritiska naša pleća
Duhovna riznica
20:56 | 24.04.2025
OVO SU 7 SMRTNIH GREHOVA: Sedmom smo izuzetno podložni, a niste znali da je na listi
Duhovna riznica
15:15 | 25.04.2025
ŠTA BLIŽNJI TREBA DA URADE ZA SPAS DUŠE SAMOUBICE! Otac Aleksandar o jednom od najtragičnijih i najbolnijih pitanja porodice, društva i Crkve
Duhovna riznica
22:13 | 28.04.2025
PROROČKI VAPAJ SA SVETE GORE: Katolici pokušavaju da obezvrede svetitelje, a na kraju će reći da Isus nije Bog, već samo učitelj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vidovdan zauzima posebno mesto ne samo u crkvenom kalendaru, već i u istoriji, kulturi i kolektivnom sećanju srpskog naroda.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Spoj pržene ribe, paradajza, paprike i belog vina krije se u receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara" Nade Marković.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Od ratova, zemljotresa i epidemija do duhovnog preporoda – proročke reči podvižnika sa Svete gore ukazuju na iskušenja poslednjih vremena, ali i na put ka spasenju.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Kada čovek srce ispuni poverenjem u Boga, tada i ono što izgleda nepodnošljivo dobija sasvim drugačiji smisao.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
