U zapisima iz 1901. i 1902. godine, ovaj ruski svetitelj predvideo je vreme kada će se svetinje gaziti, greh uzdizati, a istina izvrnuti u laž — i ostavio poruku koja i danas može da spase dušu i narod.
U tihim časovima pred zoru, kada duša najjasnije čuje otkucaje večnosti, jedan ruski sveštenik, ponizni sluga Božiji, piše reči koje će vekovima odzvanjati kroz umornu i pokolebanu savest sveta. Sveti Jovan Kronštatski, duhovni stub carske Rusije, nije samo propovedao o veri — on je gledao u budućnost. I to ne očima pesimiste, već očima proroka. Njegove misli, zapisane 1901. godine, odzvanjaju danas, 124 godine kasnije, sa neobjašnjivom jasnoćom — kao da su upravo sada napisane.
U jednoj od svojih zapisanih opomena, Sveti Jovan kaže:
– Dolazi vreme kada će ljudi istinu nazivati laži, a laž istinom; kada će se svetinje gaziti, a greh slaviti kao sloboda i pravo.
Nisu li ovo upravo reči koje opisuju naše vreme? Kada se istina relativizuje, kada se sve više sveta udaljava od Boga i kada se oni koji se drže zapovesti Božijih nazivaju zaostalima, fanatičnima, pa i opasnima za moderno društvo. Sveti Jovan je već početkom 20. veka sagledao duhovnu tamu koja se nadvila i koja će, kako kaže, postajati sve gušća:
– Duše će otvrdnuti. Ljubavi će nestati. Ljudi će postati kao senke bez topline. A u Crkvi – neznanje, hladnoća i ravnodušnost.
Zatim dodaje i datum: 26. januara 1901. godine. Tog dana beleži stanje naroda oko sebe, ali i predoseća opštu sliku koja će se proširiti svetom: narod, piše on,
I zaista, kada pogledamo savremeni svet — zar nismo tačno tu gde je on, još tada, duhovnim vidom pokazao?
Međutim, sveti Jovan nije prorok beznađa. U njegovim rečima svetli vera, kao plamen kandila koji ni vetrovi iskušenja ne gase. U jednoj od najpotresnijih rečenica piše:
– Neće neprijatelj Crkve prestati da je udara, ali je neće ni srušiti. Sve dok bude makar jedan pravednik, Gospod neće napustiti narod.
To je suština duhovne borbe. Nije reč o brojevima, sistemima, ideologijama. Reč je o čistoti srca i vernosti Bogu. Jedan pravednik — to je dovoljno da Gospod ostane uz narod.
Na drugom mestu piše:
– Dolazi vreme kada će se hrišćanin prepoznati ne po rečima, već po ranama koje nosi.
Ove reči odjekuju kao reči apostola. Da, biti hrišćanin u ovom vremenu znači biti spreman na podsmeh, na izolaciju, ponekad i na progonstvo — makar tiho, ali bolno. Jer svet ne podnosi svetlost istine. A ipak, upravo u tim ranama leži svedočanstvo da pripadamo Hristu.
U zapisima iz 1902. godine, sveti Jovan već vidi i poslednje drhtaje duhovnog zdravlja u svetu: I danas, kad svet posrće pod teretom nesigurnosti, ratova, duhovne praznine i globalnih kriza, ovi zapisi dolaze kao duhovna mapa. Oni nisu zapisani da bi nas uplašili, već da bi nas probudili.
Na kraju, sveti Jovan ostavlja rečenicu koja je istovremeno molitva i upozorenje:
– Još ima vremena... Pokajmo se, dok ne postane prekasno.
Možda je ova rečenica najvažnija od svih. Jer ako je pre više od veka postojala nada — ona postoji i danas. Samo je potrebno da se bar jedan čovek — možda ja, možda ti, možda neko od onih koji ovo čitaju — pokaje i zapali malu sveću u svom srcu. A Bog će, kao i uvek, učiniti da ta svetlost obasja i mnoge druge.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja. U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja. Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi. U vremenu kada svetinje postaju meta relativizacije reči Svetog Pajsija odzvanjaju kao opomena: od umanjivanja svetitelja do opasnog puta ka zaboravu Boga kao Stvoritelja i Oca.
Shutterstock
– Ako se ne pokajemo, Gospod će dopustiti nesreće... ali ne da bi nas uništio, već da bi nas prizvao sebi.
Duhovna riznica
20:52 | 05.04.2025
ZAŠTO ISPAŠTAMO GREHE KOJE NISMO POČINILI: Otac Rafailo otkriva šta da uradimo kada nasledimo nevidljivi teret predaka koji pritiska naša pleća
Duhovna riznica
20:56 | 24.04.2025
OVO SU 7 SMRTNIH GREHOVA: Sedmom smo izuzetno podložni, a niste znali da je na listi
Duhovna riznica
15:15 | 25.04.2025
ŠTA BLIŽNJI TREBA DA URADE ZA SPAS DUŠE SAMOUBICE! Otac Aleksandar o jednom od najtragičnijih i najbolnijih pitanja porodice, društva i Crkve
Duhovna riznica
22:13 | 28.04.2025
PROROČKI VAPAJ SA SVETE GORE: Katolici pokušavaju da obezvrede svetitelje, a na kraju će reći da Isus nije Bog, već samo učitelj
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Od ratova, zemljotresa i epidemija do duhovnog preporoda – proročke reči podvižnika sa Svete gore ukazuju na iskušenja poslednjih vremena, ali i na put ka spasenju.
U svakodnevnom životu, sitni prekršaji često prolaze nezapaženi, ali njihov efekat na duže staze može ozbiljno ugroziti našu duhovnu ravnotežu.
Mudrost jednog od najvećih duhovnika 20. veka, Svetog Siluana Atonskog, vodi nas ka spasenju kroz ljubav, pokajanje i unutrašnju borbu, a njegove pouke ostaju svetionik vere još od njegove kanonizacije 1987. godine.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
