U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja.
Mnogi ljudi doživljavaju greh kao spisak pravila šta smemo, a šta ne smemo da radimo. I ako počinimo greh, bićemo kažnjeni.
Ali, pravo shvatanje greha je ipak nešto malo drugačije. U ranom hrišćanstvu za reč ,,greh” korištena je grčka reč ,,amartija” (ἁμαρτία) koja se koristila u streličarskom sportu i značila je promašaj mete, cilja.
Cilj hrišćanskog života jeste upodobljavanje i zajednica sa Bogom, a sve što nas udaljava od te zajednice sa Bogom predstavlja greh to jest promašaj cilja.
U našem predanju, pod uticajem Rimokatoličke crkve, ustalilo se učenje da postoji sedam smrtnih grehova. Posmatrajući greh na taj način pogrešno zaključujemo da postoje grehovi koji su smrtni (neoprostivi) i oni koji nisu smrtni – lakši (oprostivi).
Svaki greh je smrtan, jer nas udaljava od Boga – izvora života večnog. Stoga, sedam smrtnih grehova možemo jedino posmatrati i razumeti kao uzroke svih drugih grehova, upravo onako kako ih je shvatao i Evagrije Pontijski. Preciznije, Evagrije je napravio listu od osam „strašnih iskušenja ljudske duše“, koju je kasnije 590. godine papa Grgur Veliki suzio na sedam i proglasio „smrtnim“.
Svi gresi, osim samoubistva, leče se pokajanjem. Pokajanje se za istinsko i delotvorno smatra samo onda kada je njegova posledica – ostavljanje greha. Bez te posledice, pokajanje je – besplodno. Ako se pak i pored kajanja smrtni greh ne ostavlja i dobrovoljno ne odbacuje, zbog snažne privezanosti za njega, i ako pokajnik ne udaljava od sebe uzroke greha ili ih sam dobrovoljno ne izbegava, onda je takvo pokajanje slabo, dvolično, površno, i ubraja se u dela licemerja. Ono predstavlja pogibeljni pokušaj čoveka da prevari i Boga i samoga sebe.
- Upravo, to je početak istinskog hrišćanskog života i njegov uslov - protojerej Aleksandar Šmeman.
Taj momenat je potvrđen u Svetom Pismu – da su sveštenoslužitelji oni koji imaju „vlast” da razrešavaju grehe grešnima, a to su reči Bogočoveka Isusa Hrista. Pokajanje, u crkvenom shvatanju i u crkvenoj misli, jeste momenat čovekovog prihvatanja svojih ličnih sagrešenja i potvrda, pre svega samom sebi, da nije izabrao pravi način i put za življenje i ostvarenje svojih životnih načela.
Hristos nas je pozvao na pokajanje, rekavši:
- Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko (Mt. 4, 17) , a Svetu Tajnu Pokajanja ustanovio je, obraćajući se svojim učenicima, rečima:
- Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu (Mt. 18, 18) .
A drugom prilikom:
- Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su (Jn. 20, 23) . Pravo opraštanja i otpuštanja grehova prešlo je od apostola na episkope i sveštenike.
Ako smatramo da greh nije i ne postoji u našem življenju, štaviše, da ga ne posedujemo, po rečima Jovana Bogoslova „mi se varamo”. Greh je upravo protivljene čoveka Bogu. Bog koji je sve priveo iz nebića u biće, pokazatelj je ljubavi i dokaz da je Bog ljubav.
Primer iz Svetog Pisma i reči Gospodnje:
- Idi i ne greši više da ti što gore ne bude - treba da odzvanjaju u našim srcima. Svi svetitelji su oplakivali svoje i tuđe grehove. Imamo primer pokajanje Davida i tu vidimo kolika je milost Božja. Car David ispoveda:
- Njegove oči točile su suze dan i noć zbog bezbožnika koji su ga podrugljivo pitali gde je Bog njegov” (Ps. 42,3), piše hramsvetogsave.rs.
BONUS VIDEO: Otac Borislav o jezivim detaljima pljačke crkve Svetog Ilije u Mirijevu: Kao da je bio demonizovan
Razmatrajući stih iz Knjige proroka Isaije, Sveti Teofan Zatvornik podseća da prava snaga posta ne leži samo u uzdržanju, već u praštanju, milosrđu i istinskoj pravdi prema bližnjem.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
U najdubljoj tišini Velikog petka, iz redova blaga koje je Sveti vladika Nikolaj ostavio srpskom narodu, izvire molitveni biser za koji prepodobni Justin Ćelijski kaže da je deo večnog Srpskig Jevanđelja – reči koje danas zvuče snažnije nego ikada.
Da li zajednički stavovi i religioznost garantuju trajnu ljubav? Sveštenik i psiholog Petar Kolomejcev, bez osude, odgovara na bolno pitanje vernika čiji se brak raspao uprkos veri, podsećajući da ni svetost ne isključuje trud, niti ljubav – žrtvu.
Jedna je od najvećih slava kod Srba i veliki prolećni praznik kojim se odvaja novi, letnji period godine od zimskog.
Na praznik Svetog velikomučenika Georgija, podsetimo se na njegovu neprestanu zaštitu i pomoć, koja nas vodi ka duhovnoj obnovi i božanskoj milosti.
Na svakoj trpezi koja se postavlja uz molitvu i zahvalnost, ova bogata salata u obliku torte donosi ne samo raskoš ukusa, već i poruku zajedništva – jer kada se jede u ime Gospoda, i najjednostavniji sastojci postaju blagoslov.
"Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u utorak treće sedmice po Vaskrsu ukazuje da vera koja se oslanja na ljudsku pamet, a ne na Božiju istinu, vodi u jeres, obmanu i propast – i pojedinca i zajednice.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Svoje uspehe uvek pripisuje intervenciji Boga, a neretko pirča i o značaju vere u njegovom životu na terenu, ali i van njega.
Studije beleže da je u 2020. godine zbog pandemije značajno opao broj pravoslavnik vernika, ali da su pravoslavne crkve u SAD doživele veliki porast članova u periodu od 2022. do 2023. godine.
Na praznik Svetog velikomučenika Georgija, podsetimo se na njegovu neprestanu zaštitu i pomoć, koja nas vodi ka duhovnoj obnovi i božanskoj milosti.
"Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u utorak treće sedmice po Vaskrsu ukazuje da vera koja se oslanja na ljudsku pamet, a ne na Božiju istinu, vodi u jeres, obmanu i propast – i pojedinca i zajednice.
Duhovni vođa Gruzije, koji je još 2020. godine u viziji najavio pandemiju, sada uzdrmava pravoslavni svet porukom o poslednjim vremenima.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao.
Govoreći o veri protođakon dr Dragan Stamenković naglašava na čemu se bazira naša pravoslavna vera, vodeći se porukom patrijarha Porfirija.
U Velikoj Plani obijene dve svetinje u jednoj noći, a sveštenik Predrag Popović šalje potresnu poruku naciji o zlu koje se širi iznutra. Talas skrnavljenja oltara i ikona, započet još tokom Velikog posta, prerasta u duboku krizu duhovnog identiteta.
Duhovni vođa Gruzije, koji je još 2020. godine u viziji najavio pandemiju, sada uzdrmava pravoslavni svet porukom o poslednjim vremenima.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Govoreći o veri protođakon dr Dragan Stamenković naglašava na čemu se bazira naša pravoslavna vera, vodeći se porukom patrijarha Porfirija.
