Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
Manastir Slanci se nalazi u blizini Beograda, kod istoimenog naselja. Iako ga mnogi nazivaju Manastir Slanci, pravi naziv ove svetinje je Manastir Svetog arhiđakona Stefana, pošto je ovo manastirska slava.
Manastir Slanci se vodi kao metoh, odnosno posed Manastira Hilandara, a takođe je i arheološko nalazište - pa je manastirski kompleks zaštićeni lokalitet.
Pored manastira gde je sahranjen Svetogorac - starac Stefan Karuljski se revnosno molila vernica, koja je svoje iskustvo podelia sa drugima, ukazujući im na snagu molitve, ali i na dar koji je od Boga dobila kao nagradu za svoje neupitno poverenje u Gospoda.
- Pomaže Bog, braćo i sestre. Pre nego što sam došla u ovaj manastir, pevala sam pri muzičkom sastavu Stupovi, pri manastiru Svetog velikomučenika Georgija - Đurđevi Stupovi u Starom Rasu. Nakon toga, sa svojom sadašnjom kumom Nevenom, dolazim u ovaj manastir za koji ranije nisam znala.
Objasnila je da je mesto za molitvu odabrala upravo na grobu gde počivaju mošti Svetogorca.
- Najviše vremena smo provodile baš ovde, na grobu starca Stefana Karoljskog. Ovde sam se stalno molila Bogu da mi Gospod daruje bračnog druga sa kojim će zajednica biti u slavu Božiju. Tako je i bilo.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
- Posle nekoliko meseci, upoznala sam svog sadašnjeg supruga Stefana. Stupili smo u bračnu zajednicu, imamo sina Jovana. Tako se moj put nastavio ovde, pri ovom manastiru. Tako sam i pristupila muzičkom sastavu Metoh, u kome sam i danas. Tako da se ovde, u ovom manastiru, pri ovom muzičkom sastavu, moj put nastavlja.
Svedočanstvo možete pogledati na LINKU.
Otac Stefan, jedan je od najpoznatijih monaha, sebe je smatrao poslednjim izdankom svete kraljevske loze Nemanjića. Starac Stefan Srbin (ili Stefan Karuljski) rođen je 1922, a na Svetoj Gori je, prema pisanju "Putevima pravoslavlja" živeo od 1950. do 2000. godine.
Tokom pet decenija, koje je proveo u Svetoj Gori, istakao se po svojim učiteljskim vrlinama, svojoj sposobnosti da prenese pravoslavnu veru, ali i svom interesovanju za razna važna pitanja koja se tiču modernog čoveka.
Tokom Drugog svetskog rata otac Stefan je bio antifašista i učestvovao je u vojnom pokretu. Govorio je kako su ga zajedno sa drugim borcima protivnici uhapsili i odveli na streljanje. Otac poznat i kao Stefan Svetogorski, tada je dao obećanje Majki Božijoj da će, ukoliko ostane živ - otići u monahe na Svetoj Gori.
Sahranjen je pored manastira Slanci u Beogradu, a njegov grob postao je mesto hodočašća. Oni koji su ga znali za života smatraju ga svetim. Vernici veruje u blagodatno delovanje njegovih molitvi, pa mu upućuju molbe za pomoć i spas.
BONUS VIDEO: ČUDA I ISCELJENJA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE
U besedi prepunoj duhovne mudrosti, patrijarh srpski pozvao vernike da otvore srca za Hrista, jer bez žive vere i duhovnog podviga nema istinskog preobražaja duše.
U trenucima najveće patnje, porodica Brasko pretvara tugu u svetlost – kapela posvećena njihovoj ćerci postaje simbol nepokolebljive vere i ljubavi koja neće biti zaboravljena.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Monah Arsenije otkriva svoje stavove o bračnom životu i daje smernice kako da pronađete partnera po svojoj meri, s kojim možete zajedno i da ostarite.
Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo u vreme cara Dekija.
Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Dok ketering nudi sjaj i raskoš, ovo starinsko predjelo čuva miris doma, porodičnu tradiciju i jednostavnost koju možete pripremiti sami.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bol je utoliko veća ako je roditelj svestan da mu se trenutak smrti približava, a da iza sebe ostavlja malu decu koja su još nespremna za samostalni život.
Onaj ko želi da sačuva mir u duši, mora naučiti da se udalji od svake nečiste reči i da sačuva svoje srce od otrova podsmeha.
Brak između vernika i nevernika, upozoravaju u Crkvi, često donosi ozbiljne konflikte i nerazumevanja koja se ne mogu lako prevazići.
U trenucima nesigurnosti, ajeti sure Šura 42:3-5 otkrivaju veličanstvo Stvoritelja i poziv vernicima da prihvate Njegovu mudrost i oprost.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
U trenucima nesigurnosti, ajeti sure Šura 42:3-5 otkrivaju veličanstvo Stvoritelja i poziv vernicima da prihvate Njegovu mudrost i oprost.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
