Oproštaj leći dušu.
Čin oproštaja sve više postaje izuzetak, a ne pravilo. Ljudi sve češće nose stare rane kao ordenje, a oproštaj se doživljava kao slabost, iako se u hrišćanstvi doživljava kao snaga duha. Umor od svakodnevnog stresa, brzog života, površnih odnosa i preopterećenosti informacijama možda nam je oduzeo onu dublju sposobnost – da zaista čujemo jedni druge, da razumemo, i najvažnije – da oprostimo.
Mnogi će reći da više nemaju kapacitet da opraštaju, da su previše puta bili povređeni, iznevereni ili iskorišćeni. Drugi pak priznaju da nemaju ni želju – jer su ljutnja i ogorčenost, koliko god bili bolni, postali svojevrsni oklop. U takvom duhovnom pejzažu, oproštaj izgleda kao luksuz koji malo ko sebi želi da priušti.
Ipak, ako se osvrnemo na pravoslavlje, vidimo da oproštaj nije samo poželjan čin – on je suština vere.
U pravoslavlju, oproštaj nije društvena norma, već duhovna potreba. Isusove reči: "Oprosti im, Oče, jer ne znaju šta čine“ (Lk 23,34) predstavljaju temelj hrišćanskog odnosa prema uvredi i neprijateljstvu. Oprostiti ne znači zaboraviti, niti pravdati nepravdu – već pustiti, osloboditi i sebe i drugog iz kruga bola.
U vremenu u kome dominira logika "oko za oko“, pravoslavlje poziva na nešto dublje i zahtevnije – na ljubav prema neprijatelju. To ne znači pasivnost ili prećutkivanje zla, već odluku da se ne uzvraća mržnjom. Jer, oproštaj leči dušu.
Starac Jefrem Filotejski je govorio da onaj koji ne može ili ne ume da oprosti, da se ne može nadati spasenju.
"Jednu stvar uvek imaj na umu čedo moje, ako ne oprostiš, zaboravi na Raj".
Sećamo se blaženog Josifa i od Gospoda proklete, osušene smokve.
Bog ne traži savršenstvo, već iskreno srce.
Bio je veoma smeran i poslušan i "u ovim dobrim delima prevazišao je ne samo svoju braću, već i sve ljude".
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
Da li zajednički stavovi i religioznost garantuju trajnu ljubav? Sveštenik i psiholog Petar Kolomejcev, bez osude, odgovara na bolno pitanje vernika čiji se brak raspao uprkos veri, podsećajući da ni svetost ne isključuje trud, niti ljubav – žrtvu.
Moram da kažem, da biste znali, a vi već znate, ali treba ponovo reći, da srpski narod gleda na ruski narod kao na jedan, rekao je patrijarh Putinu.
U istočnoj Ugandi, jedna muslimanka otrovala je hrišćanski bračni par jer su njenu ćerku poveli u crkvu tokom Ramazana. Smrtonosnu večeru pojelo je i njeno dete, koje je, zajedno s „neprijateljima“, izdahnulo od otrova.
Sveštenstvo je odmah reagovalo i ceo slučaj je preuzela policija, a kako smo prvi objavili snimak pljačke, čitaocima je tako na uvid pružen video zapis pomenutog nedela.
Prave brojanice moraju da bude napravljene od čiste ovčje vune, što treba da nas podseti da smo mi "slovesne ovce dobrog pastira Isusa Hrista", koji je kao jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio iz večne smrti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Pomirenje nije uvek lako, ali je neophodno za svakog vernika koji želi da se približi Bogu i živi u skladu sa hrišćanskim vrednostima.
Otac Željko Marković jednom prilikom je govorio o tome kako naše misli mogu uticati na zdravlje, navodeći primer stvaranja čira na želucu zbog nakupljenih negativnih emocija.
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Moram da kažem, da biste znali, a vi već znate, ali treba ponovo reći, da srpski narod gleda na ruski narod kao na jedan, rekao je patrijarh Putinu.
Svi su stradali zbog Hrista i bili uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija.
Službe su iste kao i prethodna dva dana.
Svetac je posečen 362. godine.
Vaskršnji utorak, koji sledi, u narodnom verovanju ima posebno mesto – smatra se jedinim “dobrim” utorkom u godini.
Sveštenstvo je odmah reagovalo i ceo slučaj je preuzela policija, a kako smo prvi objavili snimak pljačke, čitaocima je tako na uvid pružen video zapis pomenutog nedela.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Ovaj neobični, ali duboko hrišćanski običaj spojio je pagansko nasleđe i katoličku pobožnost u živopisni praznični spektakl koji prkosi zaboravu.
Uobičajeno je da se Sveta tajna kštenja prima u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
