Starac Stefan Karuljski, Srbin, sebe je smatrao poslednjim izdankom svete kraljevske loze Nemanjića. Tokom Drugog svetskog rata otac Stefan je bio antifašista i učestvovao je u vojnom pokretu. Govorio je kako su ga zajedno sa drugim borcima protivnici uhapsili i odveli na streljanje. Otac je dao obećanje Majci Božijoj ukoliko ostane živ – da će otići u monahe na Svetoj gori.
Kada su počeli streljati, gurnut je, i tada je pobegao. Meci su šištali na sve strane oko njegovih ruku i obraza, a da ga ne povrede. Nemci ga nisu jurili, to je bilo čudo. Posle rata postao je monah na Svetoj gori, i tamo je ostao podvižnikom skoro pedeset godina. Znao je nekoliko stranih jezika, pisao je duhovne članke i uputstva. Otac Ilija ga je video kako radi na terasi, a beli golubovi sleteli bi na njegovo rame, a kada bi završio pisanje, golubovi bi odleteli.
Na Blagovesti je silazio na morske stene i molio: „Majko Božija, pošalji mi ribu“. Zabacio bi mrežu, a mreža je uvek bila puna riba. Jeo je malo - u džepovima je uvek imao suve testenine da hrani svoje ptice.
U vreme kada je Amerika bombardovala Srbiju, otac Ilija je govorio da se starac Stefan molio i kroz molitvu dao svoj duhovni doprinos u odbrani zemlje. I ta mu je tuga doneta, jer je on osećao jaku duhovnu patnju i uznosio molitve za ceo srpski rod. Tokom bombardovana Srbije izgorela je njegova ćelija. Kada je prešao u pećinu i nastavio da se moli za svoj narod zapalila se i pećina.. Da li je i ovo duhovni razlog? Možemo samo da nagađamo o tome.
Starac Stefan Srbin (ili Stefan Karuljski) rođen je 1922, a umro je u decembru 2001. (po starom kalendaru, 21. novembra) u Beogradu, u 79. godini. Na Svetoj gori je živeo od 1950. do 2000. Tokom pet decenija, koje je proveo u Svetoj gori, istakao se po svojim učiteljskim vrlinama, svojoj sposobnosti da prenese pravoslavnu veru, ali i svom interesovanju za razna važna pitanja koja se tiču modernog čoveka.
Sahranjen je pored manastira Slanci u Beogradu, a njegov grob postao je mesto hodočašća. Oni koji su ga znali za života smatraju ga svetim. Vernici veruje u blagodatno delovanje njegovih molitvi, pa mu upućuju molbe za pomoć i spas. Voleo je cveće i njegova kelija na Karulju je sva bila okružena cvećem. Iako su na Karulji (mesto na nepristupačnim stenama Svete gore) sve stene i krš, cveće je tamo ipak uspevalo.
"U želji da im ispriča šta o demonskim iskušenjima u svetogorskoj pustinji i kraju gde je on živeo - na strašnoj Karulji, pitali su ga neki poklonici: “Oče je li vam strašno ovde?!” “Ovde nema ništa strašnije od mene,” nasmeja se otac Stefan.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
U manastiru Dohijar, ova čudesna ikona vekovima pruža utehu i isceljenje vernicima širom sveta. Njena moć potvrđena je kroz nebrojene priče o spasenju, a jedan od novijih primera je nemi mladić iz Strumice koji je izgovorio prve reči pred ovom svetinjom.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
