Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Jesen ove godine u pravoslavnom svetu obeležila je velika polemika o jednoj, naizgled plemenitoj, ali duboko uznemirujućoj ideji. Carigradski patrijarh Vartolomej predložio je da pravoslavni i katolici, počevši od naredne godine kada se Vaskrsi kalendarski podudaraju, zajednički proslave ovaj najradosniji hrišćanski praznik.
U saopštenju Sinoda arhijereja Carigradske patrijaršije, objavljenom 3. septembra 2024. godine, navedeno je: „Jednoglasno se izražava želja da zajedničko praznovanje Vaskrsa Istočnog i Zapadnog hrišćanstva sledeće godine ne bude samo srećna slučajnost, već početak uspostavljanja zajedničkog datuma za svake godine, u skladu sa Pashalijom naše pravoslavne crkve.“
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
I dok neki ovu inicijativu vide kao korak ka hrišćanskom jedinstvu, drugi u njoj prepoznaju ozbiljnu opasnost po pravoslavnu veru i tradiciju.
Teolozi, arhijereji, monaštvo i sveštenstvo našli su se u živoj debati. Dok jedni mudro ćute, drugi su se otvoreno usprotivili, ukazujući na to da bi zajednička proslava Vaskrsa sa katolicima predstavljala odstupanje od svetootačkog predanja i učenja samog Hrista. Ruski arhijereji odbijaju čak i razmatranje ove ideje, dok su grčki crkveni krugovi izrazili duboku uznemirenost. Dvojica vladika Srpske pravoslavne crkve već su javno izrazila stav protiv ovakvog predloga.
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Posebno snažno odjeknule su reči monaha manastira Grigorijata sa Svete Gore, koji su pre nekoliko dana, u godišnjem izdanju ove svetinje pod nazivom Orthodoxos Typos, odbacili ideju patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, pod čijim su okriljem. Njihovo obrazloženje osvetljava ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa:
„Pitanje zajedničkog praznovanja Vaskrsa pravoslavnih i nepravoslavnih hrišćana ima brojne aspekte – teološke, društvene i komercijalne“, navode monasi Grigorijata u svojoj godišnjoj publikaciji, te nastavljaju: “Međutim, ovde se fokusiramo na teološku dimenziju koja opravdava zabrinutost vernika. Ova dimenzija se odnosi na vernost odlukama Prvog vaseljenskog sabora (325. godine), koje nalažu:
1. „Ne praznovati zajedno sa Judejcima.“
2. „Ne praznovati pre prolećne ravnodnevnice.“
Oci Sabora u Nikeji odlučili su, iz duboko teoloških razloga, da Vaskrs treba da se slavi posle prolećne ravnodnevnice, nakon punog meseca koji sledi, i obavezno u nedelju.
Osnovna svrha ovih odredbi jeste da se obezbedi da hrišćani ne praznuju Vaskrs pre ili zajedno sa jevrejskom Pasom, poštujući odnos između Pashalne večere i Hristovog Vaskrsenja, kako je oslikano u Svetom pismu. Ostala pitanja, poput preciznog računanja ravnodnevnice, tehnički su rešena angažovanjem aleksandrijskih astronoma, čiji je cilj bio uspostavljanje stabilnog kalendara koji bi omogućio poštovanje principa „ne zajedno sa Judejcima.“
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Uprkos svesti da su astronomske greške tokom vekova pomerile datum ravnodnevnice, Sveti Oci su ostali pri odluci Prvog vaseljenskog sabora. Sveti Nikodim Atonski navodi:
„Iako su vaseljenski sabori i oci znali za ove greške, radi jedinstva Crkve, nisu želeli da menjaju datum od 21. marta, koji je utvrdio prvi sabor.“
Upravo je to razlog što pravoslavna Crkva nije prihvatila gregorijansku reformu kalendara iz 1582. godine, koja je rešila astronomske nesavršenosti, ali je zanemarila crkvene odredbe Sabora. Ova reforma omogućila je Zapadu da ponekad praznuje Vaskrs pre jevrejske Pashe, što su pravoslavni patrijarsi, poput Jeremije II i Meletija Piga, strogo osudili.
Pitanje zajedničkog praznovanja Vaskrsa postalo je predmet brojnih rasprava u 20. veku, uključujući naučne, teološke i crkvene konferencije. Međutim, dok je u većini slučajeva ovo pitanje smatrano kalendarskim, Panortodoksne konferencije su naglašavale njegovu crkvenu dimenziju.
Svetogorski oci su 1982. godine izrazili jasnu zabrinutost povodom pokušaja da se pronađe zajednički datum za Vaskrs sa nepravoslavnima, navodeći da bi takva inicijativa mogla narušiti jedinstvo Pravoslavne Crkve.
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Svaki budući zajednički praznik Vaskrsa mora se temeljiti na Pashaliji Pravoslavne Crkve, kako je navedeno u saopštenju Vaseljenske Patrijaršije. Jedino ako Zapad odbaci gregorijanski način računanja i povrati se pravoslavnoj tradiciji, zajedničko praznovanje bi bilo prihvatljivo. Ipak, takvo praznovanje može se dogoditi isključivo nakon postizanja potpune dogmatske saglasnosti, uz odbacivanje heretičkih učenja poput Filioque, papskog primata i nepogrešivosti, purgatorijuma i drugih.
Molimo se, prema rečima Svetog Vasilija Velikog, da se nepravoslavni vrate u pravoslavnu crkvu, jer samo tada Vaskrs može biti istinski zajednička Praznik nad praznicima, koji svedoči jedinstvo jedine Svete, Saborne i Apostolske Crkve”, poručuju svetogorskog manastira Grigorijat.
Printscreen/Youtube/МИР ПРИКЛЮЧЕНИЙ
Dok traje polemika o zajedničkom proslavljanju, pravoslavni vernici suočavaju se sa izazovom očuvanja vere i svetootačkog predanja, kao temelja duhovnog jedinstva. U svetu podela i različitosti, istinsko jedinstvo nije u prilagođavanju, već u povratku čistoti Hristovog učenja. Samo kroz vernost pravoslavlju može se osvetliti put ka prazniku nad praznicima – Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Činovi nebeski su sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angelske jeste arhistratig Mihail.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Nakon što je dan "D" na Atosu prošao mirno, organizacija "Pravoslavlje ili smrt" oglasila se saopštenjem u kojem zahvaljuje svima koji su se prethodnih dana molili i poručuje da je put spasenja u pobožnosti, bratoljublju, umnožavanju dobra i umanjivanju zla.
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Pripremite ovu mekanu i mirisnu deliciju uz nekoliko jednostavnih sastojaka – krompir, brašno i malo ljubavi. Recept iz domaće tradicije koji vraća sećanja i unosi toplinu u svaki dom.
