Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Teška i napeta atmosfera vlada poslednjih dana na Svetoj gori uoči dolaska mitropolita kijevskog Epifanija, poglavara raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine, koju još uvek nije priznala većina pomesnih pravoslavnih crkava, niti sama Sveta gora.
Prema informacijama portala vimaorthodoxias.gr, očekuje se da će Epifanije sredinom naredne nedelje doći na Svetu goru, gde će posetiti manastire naklonjene patrijarhu carigradskom i Skit Svetog Proroka Ilije.
Međutim, ova poseta ne nailazi na odobravanje u celoj monaškoj zajednici na Atosu. Naprotiv, izazvala je nemire i nezadovoljstvo u većini manastira, jer ogromna većina svetogorskih monaha nije prihvatila autokefalnost koju je ukrajinskoj crkvi dodelio carigradski patrijarh Vartolomej 2019. godine.
Od samog proglašenja nove autokefalne crkve u Ukrajini, monaška zajednica na Svetoj gori zauzela je jasno distanciran stav, odlučivši da ne pruži zvanično priznanje. Kako navode svetogorski monaški krugovi, ovaj stav proizilazi iz kanonskih dilema, ali i iz uverenja da je reč o pitanju koje je izazvalo duboki raskol u pravoslavlju.
Većina manastira i dalje održava crkveno zajedništvo sa Moskovskim patrijarhatom, što dodatno pojačava oprez prema bilo kakvom kontaktu sa Epifanijem.
– Njegova poseta biće formalna i ograničena i neće odražavati stav većine monaha – istakao je jedan viši predstavnik manastira na Svetoj gori, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Dovoljno govori i činjenica da Sveta Epitastija, najviše upravno telo Svete gore, neće organizovati zvanični doček. Ova odluka predstavlja snažnu poruku nezadovoljstva i razdvajanja u odnosu na odluke Carigradske patrijaršije i način na koji je tretirano ukrajinsko crkveno pitanje.
Sveta Epitastija, kao i ranije, nastoji da se distancira od poteza koji se smatraju spornim i razarajućim za jedinstvo pravoslavne crkve. Članovi monaške zajednice ističu da poseta mitropolita Epifanija ne može biti shvaćena kao znak priznanja, niti znači promenu stava Svete gore.
U programu posete, prema dostupnim informacijama, predviđeno je poklonjenje u Skitu Svetog Proroka Ilije, kao i obilazak manastira koji imaju bliskije veze sa patrijarhatom carigradskim Vartolomejom i koji su podržali odluku o ukrajinskoj autokefalnosti.
Ove aktivnosti, kako tumače u monaškim krugovima, predstavljaju pokušaj Epifanija da stekne „legitimitet“ svojom prisutnošću na Svetoj gori, čak i bez prihvatanja većine. Nije isključeno da će tokom posete biti date izjave ili obavljene liturgijske radnje koje bi imale za cilj da pokažu da Ukrajinska crkva uživa „panpravoslavno priznanje“ – što izaziva zabrinutost i oštre reakcije.
Svetogorski monasi ističu da Sveta gora ostaje verna svojoj ulozi duhovnog središta pravoslavlja i da ne želi da se upliće u crkvene sukobe koji razaraju jedinstvo Crkve.
– Moramo držati Atos daleko od svakog konflikta. Jedinstvo pravoslavlja je iznad svega – poručuju monasi.
Uprkos pokušajima mitropolita Epifanija da svojoj poseti da međunarodni i panpravoslavni značaj, poruka većine svetogorskih manastira je jasna: ukrajinska autokefalnost ostaje pitanje koje deli i koje još nije zatvoreno. Dokle god ta rana ne zaceli, svaka poseta biće praćena sumnjom, nepoverenjem i brigom za budućnost jedinstva pravoslavnog sveta.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“. Trodnevni boravak carigradskog patrijarha u Letoniji, susreti sa državnim vrhom i oštre poruke protiv Moskve, prema oceni analitičara, stvaraju uslove za novu veliku krizu u pravoslavnom svetu. Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Shutterstock/Ververidis Vasilis
Monasi sa Svete gore: "Jedinstvo pravoslavlja iznad svega"
Duhovna riznica
19:38 | 01.07.2025
"PODELE U PRAVOSLAVLJU SE NE MOGU VIŠE IGNORISATI": Patrijarh bugarski Danilo progovorio o onome o čemu ostali ćute
Duhovna riznica
21:36 | 23.07.2025
SVETA GORA PREKINULA ČUTANJE I POSLALA UPOZORENJE: "Novi zakoni ugrožavaju srž naše vere i ljudskog dostojanstva!"
Duhovna riznica
17:10 | 14.09.2025
PATRIJARH VARTOLOMEJ UDARIO TEMELJE ZA NOVI RASKOL U PRAVOSLAVLJU: Posle njegove posete Letoniji, Carigradska i Moskovska patrijaršija produbljuju sukob
Aktuelno iz SPC
10:17 | 24.09.2025
ŠTA SU SE DOGOVORILI PATRIJARH VARTOLOMEJ I VOLODIMIR ZELENSKI? Susret u Njujorku koji je ponovo uzdrmao pravoslavni svet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Sa svoja dva evnuha pobegla je od kuće, krstila se i prerušena u muško odelo otišla u muški manastir, gde je primila monaški čin.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Porodica se na Badnje veče okuplja oko posne trpeze i u zajedništvu dočekuje dan Hristovog rođenja, negujući duh mira, ljubavi i praštanja.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Olujni vetar u severnom Egeju zaustavio sve hidroglisere i poremetio planove vernika iz Grčke, Kipra, Rumunije i Srbije koji su želeli da se poklone svetinjama Atosa.
Odluka Grčke pošte da zatvori filijalu na Atosu izazvala je burne reakcije među monasima, za koje pošta nije obična služba, već duhovna veza sa svetom kroz koju putuju blagoslovi, ikone i pisma vernika.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Monasi prvi primetili vatru u blizini Svete carske lavre, pa i sami učestvovali u gašenju.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Na božićnoj trpezi, česnica ima istu ulogu kao slavski kolač na krsnoj slavi.
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
