Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Teška i napeta atmosfera vlada poslednjih dana na Svetoj gori uoči dolaska mitropolita kijevskog Epifanija, poglavara raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine, koju još uvek nije priznala većina pomesnih pravoslavnih crkava, niti sama Sveta gora.
Prema informacijama portala vimaorthodoxias.gr, očekuje se da će Epifanije sredinom naredne nedelje doći na Svetu goru, gde će posetiti manastire naklonjene patrijarhu carigradskom i Skit Svetog Proroka Ilije.
Međutim, ova poseta ne nailazi na odobravanje u celoj monaškoj zajednici na Atosu. Naprotiv, izazvala je nemire i nezadovoljstvo u većini manastira, jer ogromna većina svetogorskih monaha nije prihvatila autokefalnost koju je ukrajinskoj crkvi dodelio carigradski patrijarh Vartolomej 2019. godine.
Od samog proglašenja nove autokefalne crkve u Ukrajini, monaška zajednica na Svetoj gori zauzela je jasno distanciran stav, odlučivši da ne pruži zvanično priznanje. Kako navode svetogorski monaški krugovi, ovaj stav proizilazi iz kanonskih dilema, ali i iz uverenja da je reč o pitanju koje je izazvalo duboki raskol u pravoslavlju.
Većina manastira i dalje održava crkveno zajedništvo sa Moskovskim patrijarhatom, što dodatno pojačava oprez prema bilo kakvom kontaktu sa Epifanijem.
– Njegova poseta biće formalna i ograničena i neće odražavati stav većine monaha – istakao je jedan viši predstavnik manastira na Svetoj gori, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Dovoljno govori i činjenica da Sveta Epitastija, najviše upravno telo Svete gore, neće organizovati zvanični doček. Ova odluka predstavlja snažnu poruku nezadovoljstva i razdvajanja u odnosu na odluke Carigradske patrijaršije i način na koji je tretirano ukrajinsko crkveno pitanje.
Sveta Epitastija, kao i ranije, nastoji da se distancira od poteza koji se smatraju spornim i razarajućim za jedinstvo pravoslavne crkve. Članovi monaške zajednice ističu da poseta mitropolita Epifanija ne može biti shvaćena kao znak priznanja, niti znači promenu stava Svete gore.
U programu posete, prema dostupnim informacijama, predviđeno je poklonjenje u Skitu Svetog Proroka Ilije, kao i obilazak manastira koji imaju bliskije veze sa patrijarhatom carigradskim Vartolomejom i koji su podržali odluku o ukrajinskoj autokefalnosti.
Ove aktivnosti, kako tumače u monaškim krugovima, predstavljaju pokušaj Epifanija da stekne „legitimitet“ svojom prisutnošću na Svetoj gori, čak i bez prihvatanja većine. Nije isključeno da će tokom posete biti date izjave ili obavljene liturgijske radnje koje bi imale za cilj da pokažu da Ukrajinska crkva uživa „panpravoslavno priznanje“ – što izaziva zabrinutost i oštre reakcije.
Svetogorski monasi ističu da Sveta gora ostaje verna svojoj ulozi duhovnog središta pravoslavlja i da ne želi da se upliće u crkvene sukobe koji razaraju jedinstvo Crkve.
– Moramo držati Atos daleko od svakog konflikta. Jedinstvo pravoslavlja je iznad svega – poručuju monasi.
Uprkos pokušajima mitropolita Epifanija da svojoj poseti da međunarodni i panpravoslavni značaj, poruka većine svetogorskih manastira je jasna: ukrajinska autokefalnost ostaje pitanje koje deli i koje još nije zatvoreno. Dokle god ta rana ne zaceli, svaka poseta biće praćena sumnjom, nepoverenjem i brigom za budućnost jedinstva pravoslavnog sveta.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“. Trodnevni boravak carigradskog patrijarha u Letoniji, susreti sa državnim vrhom i oštre poruke protiv Moskve, prema oceni analitičara, stvaraju uslove za novu veliku krizu u pravoslavnom svetu. Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Shutterstock/Ververidis Vasilis
Monasi sa Svete gore: "Jedinstvo pravoslavlja iznad svega"
Duhovna riznica
19:38 | 01.07.2025
"PODELE U PRAVOSLAVLJU SE NE MOGU VIŠE IGNORISATI": Patrijarh bugarski Danilo progovorio o onome o čemu ostali ćute
Duhovna riznica
21:36 | 23.07.2025
SVETA GORA PREKINULA ČUTANJE I POSLALA UPOZORENJE: "Novi zakoni ugrožavaju srž naše vere i ljudskog dostojanstva!"
Duhovna riznica
17:10 | 14.09.2025
PATRIJARH VARTOLOMEJ UDARIO TEMELJE ZA NOVI RASKOL U PRAVOSLAVLJU: Posle njegove posete Letoniji, Carigradska i Moskovska patrijaršija produbljuju sukob
Aktuelno iz SPC
10:17 | 24.09.2025
ŠTA SU SE DOGOVORILI PATRIJARH VARTOLOMEJ I VOLODIMIR ZELENSKI? Susret u Njujorku koji je ponovo uzdrmao pravoslavni svet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Pravoslavna bratija predvođena igumanom, arhimandritom Metodijem optužuje Carigradsku patrijaršiju, patrijarha Vartolomeja i grčke vlasti za sistematsko onemogućavanje verskih prava kroz sudske intervencije, ograničenja kretanja i stalne pretnje silom.
Ukrajinska pravoslavna crkva oštro se usprotivila planu Rumunske pravoslavne crkve da proširi uticaj u Ukrajini bez dogovora s Kijevom, upozoravajući da to narušava kanonski poredak i teritorijalni integritet zemlje.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
