Svetogorski monasi upozoravaju da oni ne smeju biti uvučeni u crkvene sukobe, dok ukrajinski mitropolit Epifanije traži međunarodnu i panpravoslavnu potvrdu svog položaja.
Teška i napeta atmosfera vlada poslednjih dana na Svetoj gori uoči dolaska mitropolita kijevskog Epifanija, poglavara raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine, koju još uvek nije priznala većina pomesnih pravoslavnih crkava, niti sama Sveta gora.
Prema informacijama portala vimaorthodoxias.gr, očekuje se da će Epifanije sredinom naredne nedelje doći na Svetu goru, gde će posetiti manastire naklonjene patrijarhu carigradskom i Skit Svetog Proroka Ilije.
Međutim, ova poseta ne nailazi na odobravanje u celoj monaškoj zajednici na Atosu. Naprotiv, izazvala je nemire i nezadovoljstvo u većini manastira, jer ogromna većina svetogorskih monaha nije prihvatila autokefalnost koju je ukrajinskoj crkvi dodelio carigradski patrijarh Vartolomej 2019. godine.
Od samog proglašenja nove autokefalne crkve u Ukrajini, monaška zajednica na Svetoj gori zauzela je jasno distanciran stav, odlučivši da ne pruži zvanično priznanje. Kako navode svetogorski monaški krugovi, ovaj stav proizilazi iz kanonskih dilema, ali i iz uverenja da je reč o pitanju koje je izazvalo duboki raskol u pravoslavlju.
Većina manastira i dalje održava crkveno zajedništvo sa Moskovskim patrijarhatom, što dodatno pojačava oprez prema bilo kakvom kontaktu sa Epifanijem.
– Njegova poseta biće formalna i ograničena i neće odražavati stav većine monaha – istakao je jedan viši predstavnik manastira na Svetoj gori, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Dovoljno govori i činjenica da Sveta Epitastija, najviše upravno telo Svete gore, neće organizovati zvanični doček. Ova odluka predstavlja snažnu poruku nezadovoljstva i razdvajanja u odnosu na odluke Carigradske patrijaršije i način na koji je tretirano ukrajinsko crkveno pitanje.
Sveta Epitastija, kao i ranije, nastoji da se distancira od poteza koji se smatraju spornim i razarajućim za jedinstvo pravoslavne crkve. Članovi monaške zajednice ističu da poseta mitropolita Epifanija ne može biti shvaćena kao znak priznanja, niti znači promenu stava Svete gore.
U programu posete, prema dostupnim informacijama, predviđeno je poklonjenje u Skitu Svetog Proroka Ilije, kao i obilazak manastira koji imaju bliskije veze sa patrijarhatom carigradskim Vartolomejom i koji su podržali odluku o ukrajinskoj autokefalnosti.
Ove aktivnosti, kako tumače u monaškim krugovima, predstavljaju pokušaj Epifanija da stekne „legitimitet“ svojom prisutnošću na Svetoj gori, čak i bez prihvatanja većine. Nije isključeno da će tokom posete biti date izjave ili obavljene liturgijske radnje koje bi imale za cilj da pokažu da Ukrajinska crkva uživa „panpravoslavno priznanje“ – što izaziva zabrinutost i oštre reakcije.
Svetogorski monasi ističu da Sveta gora ostaje verna svojoj ulozi duhovnog središta pravoslavlja i da ne želi da se upliće u crkvene sukobe koji razaraju jedinstvo Crkve.
– Moramo držati Atos daleko od svakog konflikta. Jedinstvo pravoslavlja je iznad svega – poručuju monasi.
Uprkos pokušajima mitropolita Epifanija da svojoj poseti da međunarodni i panpravoslavni značaj, poruka većine svetogorskih manastira je jasna: ukrajinska autokefalnost ostaje pitanje koje deli i koje još nije zatvoreno. Dokle god ta rana ne zaceli, svaka poseta biće praćena sumnjom, nepoverenjem i brigom za budućnost jedinstva pravoslavnog sveta.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“. Trodnevni boravak carigradskog patrijarha u Letoniji, susreti sa državnim vrhom i oštre poruke protiv Moskve, prema oceni analitičara, stvaraju uslove za novu veliku krizu u pravoslavnom svetu. Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Shutterstock/Ververidis Vasilis
Monasi sa Svete gore: "Jedinstvo pravoslavlja iznad svega"
Duhovna riznica
19:38 | 01.07.2025
"PODELE U PRAVOSLAVLJU SE NE MOGU VIŠE IGNORISATI": Patrijarh bugarski Danilo progovorio o onome o čemu ostali ćute
Duhovna riznica
21:36 | 23.07.2025
SVETA GORA PREKINULA ČUTANJE I POSLALA UPOZORENJE: "Novi zakoni ugrožavaju srž naše vere i ljudskog dostojanstva!"
Duhovna riznica
17:10 | 14.09.2025
PATRIJARH VARTOLOMEJ UDARIO TEMELJE ZA NOVI RASKOL U PRAVOSLAVLJU: Posle njegove posete Letoniji, Carigradska i Moskovska patrijaršija produbljuju sukob
Aktuelno iz SPC
10:17 | 24.09.2025
ŠTA SU SE DOGOVORILI PATRIJARH VARTOLOMEJ I VOLODIMIR ZELENSKI? Susret u Njujorku koji je ponovo uzdrmao pravoslavni svet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Doktorska disertacija odbranjena u Moskovskoj duhovnoj akademiji donosi istorijsku, kanonsku i bogoslovsku analizu odnosa prvenstva i sabornosti.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
