Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije.
Srpska pravoslavna crkva 21. februara proslavlja Svetog velikomučenika Teodora Stratilata.
Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije. Teodor je zbog nesuglasica u vezi sa religijskim opredeljenjem cara Likinija kažnjen mučenjem i smrću.
Poznat je po tome što je razrušio idole od srebra i zlata, i podelio komade od njih siromašnim ljudima. Takođe je preobratio mnoge ljude u hrišćanstvo, i pozvao samoga cara Likinija da se odrekne svoje vere i prihvati Hristovo učenje.
Zbog svega ovoga je jezivo mučen. Ostalo je zabeleženo da je "šiban" - 600 udaraca po leđima i 500 po trbuhu - razapet na krst, gađan strelama i najzad posečen mačem.
Prema predanju, dok su ga mučili sve vreme je govorio: "Slava tebi Bože moj, slava ti!"
Teodor je umro 8. februara 319. godine u tri sata posle podne.
Njegove mošti su prenete iz Evhaite u Carigrad i sahranjene u crkvi Vlaherni.
Teodor Stratilat je zaveštao pri stradanju, svome slugi Varu: "Telo moje", rekao je, "položi u Evhaiti na imanju mojih predaka".
Sveti Anastasije Sinajski zapisao je: u mestu Karsatu blizu Damaska bila je jedna crkva u ime svetog Teodora Stratilata. Kada su Saraceni pokorili Damask, jedna grupa Saracena sa ženama i decom nastanila se u toj crkvi.
Na zidu je bila freska Svetog Teodora. Jedan Saracen je gađao strelom u lik svetiteljev. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je tada potekla krv iz freske. Uskoro posle toga cela ta grupa Saracena je umrla tu u crkvi.
Sveti Anastasije tvrdi, da je on lično bio u toj crkvi, video lik svetiteljev na dvoru i tragove od krvi.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. februara i 8. juna po crkvenom, a 21. februara i 21. juna po gregorijanskom kalendaru.
Tropar - Sveti Teodor Stratilat (glas 4):
Mudrim vojevanjem za istinu, mučeniče, bio si dobri vojvoda nebeskog Cara, Sveti Teodore. Oružjem vere naoružavao si se mudro i pobedio vojske demona, i pokazao si se kao pobedonosni stradalac: Zato te sa verom uvek proslavljamo.
Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena, što je ona kategorički odbila.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Doktorka kaže da je na osnovu priče monahinje Teodore napisala i tekst "Zidanje kamena radosti".
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Nenaoružani monasi su odlučili da ne beže i u svom manastiru dočekaju do zuba naoružane Arape koji nisu imali milosti prema njima.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Ovaj dan se smatra i pretprazništvom Blagovesti, te je vreme za mir, molitvu i izbegavanje svađa i sukoba.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
