Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije.
Srpska pravoslavna crkva 21. februara proslavlja Svetog velikomučenika Teodora Stratilata.
Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda, u vojsci cara Likinija, i gradonačelnik grada Iraklije. Teodor je zbog nesuglasica u vezi sa religijskim opredeljenjem cara Likinija kažnjen mučenjem i smrću.
Poznat je po tome što je razrušio idole od srebra i zlata, i podelio komade od njih siromašnim ljudima. Takođe je preobratio mnoge ljude u hrišćanstvo, i pozvao samoga cara Likinija da se odrekne svoje vere i prihvati Hristovo učenje.
Zbog svega ovoga je jezivo mučen. Ostalo je zabeleženo da je "šiban" - 600 udaraca po leđima i 500 po trbuhu - razapet na krst, gađan strelama i najzad posečen mačem.
Prema predanju, dok su ga mučili sve vreme je govorio: "Slava tebi Bože moj, slava ti!"
Teodor je umro 8. februara 319. godine u tri sata posle podne.
Njegove mošti su prenete iz Evhaite u Carigrad i sahranjene u crkvi Vlaherni.
Teodor Stratilat je zaveštao pri stradanju, svome slugi Varu: "Telo moje", rekao je, "položi u Evhaiti na imanju mojih predaka".
Sveti Anastasije Sinajski zapisao je: u mestu Karsatu blizu Damaska bila je jedna crkva u ime svetog Teodora Stratilata. Kada su Saraceni pokorili Damask, jedna grupa Saracena sa ženama i decom nastanila se u toj crkvi.
Na zidu je bila freska Svetog Teodora. Jedan Saracen je gađao strelom u lik svetiteljev. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je tada potekla krv iz freske. Uskoro posle toga cela ta grupa Saracena je umrla tu u crkvi.
Sveti Anastasije tvrdi, da je on lično bio u toj crkvi, video lik svetiteljev na dvoru i tragove od krvi.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. februara i 8. juna po crkvenom, a 21. februara i 21. juna po gregorijanskom kalendaru.
Tropar - Sveti Teodor Stratilat (glas 4):
Mudrim vojevanjem za istinu, mučeniče, bio si dobri vojvoda nebeskog Cara, Sveti Teodore. Oružjem vere naoružavao si se mudro i pobedio vojske demona, i pokazao si se kao pobedonosni stradalac: Zato te sa verom uvek proslavljamo.
Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena, što je ona kategorički odbila.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Neki običaji datiraju još iz vremena kada je naš narod bio mnogobožački, pa tako i ovaj.
U pravoslavnom učenju stradanje nikada nije besmisleno.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Oni su postavili temelje slovenske književnosti, kulture i pismenosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simona Zilota po starom i Svetog Mihaila Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Deziderija, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Naziv "Zilot" dobio je zbog svoje ogromne revnosti i ljubavi prema veri i Hristovom učenju.
Posedovanje moštiju Svetog Nikole bio je negovan san ne samo stanovnika Barija, već i njihovih večitih rivala na moru - Mlečana, Đenovljana i stanovnika Amalfija
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
