Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
Na Svetoj gori, vekovnoj bastionu pravoslavlja i duhovnog života, gde se molitva i ćutanje stapaju sa neprekidnim prisustvom Duha Svetoga, 22. jula 2025. godine Sveta Kinotita (upravni sabor Svete gore, sastavljen od predstavnika svih 20 svetogorskih manastira) izdala je važno saopštenje. Ovim glasom ispod Athosa, u svetlu aktuelnih društvenih i političkih previranja, oglasila se ne samo za zaštitu duhovnog nasleđa, već i kao opomena i molitva za očuvanje pravoslavnog etosa i svetosti naroda.
Ova izjava ima posebnu težinu jer se tiče ne samo unutrašnjih pitanja Svete Gore, već i ključnih tema institucionalnog (teološko-pravoslavnog i upravnog), duhovnog i zakonodavnog karaktera koje zaokupljaju Crkvu i verni narod.
Ivan Vasylyev/Shutterstock
Svetogorski monasi, ilustracija
Sveta Kinotita odmah naglašava da „Sveta gora govori načinom Svetih Otaca, sa rasuđivanjem (discernmentom – duhovnom razlučnošću).“ Ukazuje se da ćutanje atonskih otaca ne treba tumačiti kao znak ravnodušnosti ili saglasnosti, već kao izraz hrišćanskog etosa i načina na koji Duh Sveti deluje – u umu i srcu.
Sveta Kinotita ističe poštovanje koje treba iskazivati prema onima koji su na vlasti (vladarima, upravnicima). Ovo se navodi kako bi neki internet-propovednici i njima slični shvatili da su Oci primenili ono što Apostol Pavle zapoveda o ukazivanju časti vladarima naroda, bez obzira na njihovu veru.
Zabrinutost zbog novih zakonskih akata
Prema saopštenju, tokom razgovora Svete Kinotite sa premijerom, neposredno je izražena ogorčenost i zabrinutost atonskih otaca povodom „nedavnih zakonskih akata (zakona)“, koji se – kako se navodi – „smatraju pretnjom pravoslavnom etosu naroda i dostojanstvu ljudske ličnosti“. Iako nijedan konkretan zakon nije izričito pomenut, Sveta Kinotita jasno aludira na pitanja koja se tiču same srži hrišćanskog morala.
U saopštenju se dodaje, kako prenosi grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr da su atonski oci uputili „posebnu molbu“ gospodinu Micotakisu za rešavanje nerazrešenog pitanja manastira Svete Katarine na Sinaju, što je tema od značaja i za crkvene i za diplomatske krugove. Odnosi Sinajskog manastira i države Grčke više puta su dolazili u fokus zbog pravnih i upravnih problema.
Pročitajte još...
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete katarine na Sinaju
U vezi sa najavama premijera o finansijskoj pomoći manastirima, Sveta Kinotita pojašnjava da je uključivanje projekata Svete gore u novi ESPA program već započeto 2023. godine, sa planiranjem do 2030. Projekti se uglavnom odnose na obnovu zgrada, restauraciju spomenika i zaštitu svetinja (crkvenih relikvija), jer većina manastira „nema odgovarajuća finansijska sredstva za radove na održavanju“.
Podseća se da je Specijalna služba za upravljanje ESPA programom za Svetu goru pod ingerencijom Ministarstva Makedonije i Trakije i da je upravljala značajnim projektima kulturnog nasleđa, uz sufinansiranje Evropske unije i grčke države.
Istovremeno, povodom zakonodavnih akata koji izazivaju zabrinutost kod atonskih otaca, jasno se ističe da Sveta Kinotita očekuje postojanje duha poštovanja prema duhovnom identitetu naroda, poruka koja upućuje na intervencije u okviru Narodne skupštine Grčke, a ne samo u crkvenoj sferi.
Saopštenje je protkano svetootačkim citatima iz Poslanica apostola Pavla i Svetog Jovana Zlatousta, kako bi se jasno stavilo do znanja da stav molitve i ćutanja atonskih otaca nije slabost, već „snaga krsta“.
„Sveta gora ne pravi razliku među ljudima, već se moli za sve“, navodi se karakteristično, u izrazu koji nastoji da očuva duhovni autoritet Atosa u klimi sve većih političkih polarizacija.
Ovom intervencijom, Sveta Kinotita odgovara i na pitanja javnosti i na kritike sa različitih strana. Podseća se da Sveta gora funkcioniše unutar duhovne realnosti koja se ne povinuje logici sukoba. Međutim, njen stav je jasan: poštovanje vere, ljudske ličnosti i identiteta naroda, uz očekivanje da država bude saveznik, a ne rušilac.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Keliot iz kelije Svetog Jovana Krstitelja na Svetoj Gori zadobio je teške povrede u udesu kod Trikale, a njegova smrt zavila je u tugu bratstvo Ivirona i monašku zajednicu Meteora.
U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
