Predstavnici svih 20 svetogorskih manastira poslali snažnu poruku premijeru Grčke Kirijakosu Micotakisu i narodu – njihova tišina nije slabost, već „sila krsta“.
Na Svetoj gori, vekovnoj bastionu pravoslavlja i duhovnog života, gde se molitva i ćutanje stapaju sa neprekidnim prisustvom Duha Svetoga, 22. jula 2025. godine Sveta Kinotita (upravni sabor Svete gore, sastavljen od predstavnika svih 20 svetogorskih manastira) izdala je važno saopštenje. Ovim glasom ispod Athosa, u svetlu aktuelnih društvenih i političkih previranja, oglasila se ne samo za zaštitu duhovnog nasleđa, već i kao opomena i molitva za očuvanje pravoslavnog etosa i svetosti naroda.
Ova izjava ima posebnu težinu jer se tiče ne samo unutrašnjih pitanja Svete Gore, već i ključnih tema institucionalnog (teološko-pravoslavnog i upravnog), duhovnog i zakonodavnog karaktera koje zaokupljaju Crkvu i verni narod.
Ivan Vasylyev/Shutterstock
Svetogorski monasi, ilustracija
Sveta Kinotita odmah naglašava da „Sveta gora govori načinom Svetih Otaca, sa rasuđivanjem (discernmentom – duhovnom razlučnošću).“ Ukazuje se da ćutanje atonskih otaca ne treba tumačiti kao znak ravnodušnosti ili saglasnosti, već kao izraz hrišćanskog etosa i načina na koji Duh Sveti deluje – u umu i srcu.
Sveta Kinotita ističe poštovanje koje treba iskazivati prema onima koji su na vlasti (vladarima, upravnicima). Ovo se navodi kako bi neki internet-propovednici i njima slični shvatili da su Oci primenili ono što Apostol Pavle zapoveda o ukazivanju časti vladarima naroda, bez obzira na njihovu veru.
Zabrinutost zbog novih zakonskih akata
Prema saopštenju, tokom razgovora Svete Kinotite sa premijerom, neposredno je izražena ogorčenost i zabrinutost atonskih otaca povodom „nedavnih zakonskih akata (zakona)“, koji se – kako se navodi – „smatraju pretnjom pravoslavnom etosu naroda i dostojanstvu ljudske ličnosti“. Iako nijedan konkretan zakon nije izričito pomenut, Sveta Kinotita jasno aludira na pitanja koja se tiču same srži hrišćanskog morala.
U saopštenju se dodaje, kako prenosi grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr da su atonski oci uputili „posebnu molbu“ gospodinu Micotakisu za rešavanje nerazrešenog pitanja manastira Svete Katarine na Sinaju, što je tema od značaja i za crkvene i za diplomatske krugove. Odnosi Sinajskog manastira i države Grčke više puta su dolazili u fokus zbog pravnih i upravnih problema.
Pročitajte još...
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete katarine na Sinaju
U vezi sa najavama premijera o finansijskoj pomoći manastirima, Sveta Kinotita pojašnjava da je uključivanje projekata Svete gore u novi ESPA program već započeto 2023. godine, sa planiranjem do 2030. Projekti se uglavnom odnose na obnovu zgrada, restauraciju spomenika i zaštitu svetinja (crkvenih relikvija), jer većina manastira „nema odgovarajuća finansijska sredstva za radove na održavanju“.
Podseća se da je Specijalna služba za upravljanje ESPA programom za Svetu goru pod ingerencijom Ministarstva Makedonije i Trakije i da je upravljala značajnim projektima kulturnog nasleđa, uz sufinansiranje Evropske unije i grčke države.
Istovremeno, povodom zakonodavnih akata koji izazivaju zabrinutost kod atonskih otaca, jasno se ističe da Sveta Kinotita očekuje postojanje duha poštovanja prema duhovnom identitetu naroda, poruka koja upućuje na intervencije u okviru Narodne skupštine Grčke, a ne samo u crkvenoj sferi.
Saopštenje je protkano svetootačkim citatima iz Poslanica apostola Pavla i Svetog Jovana Zlatousta, kako bi se jasno stavilo do znanja da stav molitve i ćutanja atonskih otaca nije slabost, već „snaga krsta“.
„Sveta gora ne pravi razliku među ljudima, već se moli za sve“, navodi se karakteristično, u izrazu koji nastoji da očuva duhovni autoritet Atosa u klimi sve većih političkih polarizacija.
Ovom intervencijom, Sveta Kinotita odgovara i na pitanja javnosti i na kritike sa različitih strana. Podseća se da Sveta gora funkcioniše unutar duhovne realnosti koja se ne povinuje logici sukoba. Međutim, njen stav je jasan: poštovanje vere, ljudske ličnosti i identiteta naroda, uz očekivanje da država bude saveznik, a ne rušilac.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
U Kareji je obavljena rotacija članova Svete Epistasije, uz prisustvo visokih grčkih zvaničnika, dok se najavljena poseta premijera Micotakisa pretvara u priliku za otvorene kritike monaha zbog zanemarene seizmičke pretnje koja ugrožava Atos.
Premijer Grčke Kirijakos Micotakis došao je u srce monaške republike sa finansijskom podrškom za očuvanje svetinja i prirode, dok istovremeno šalje poruku mira i solidarnosti u regionu zahvaćenom sukobima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Snažan udar od 4,9 stepeni pokrenuo je seriju slabijih potresa u kratkom razmaku, dok stručnjaci prate razvoj situacije i upozoravaju da će naredni sati biti ključni, iako za sada nema izveštaja o šteti i povređenima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
